Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Trećeg osnovnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je, pozivajući se na raniju odluku, zaključio da je odbijanje predloga za izvršenje zasnovanog na Socijalnom programu bilo proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslave Aleksić, Milomira Dobrodolca i Slobodana Nikolića, svih iz Brusa, Milinka Babića, Momira Baševića, Jaka Boko, Mirjane Buljevac, Rodoljuba Čarmana, Dušana Damjanovića, Petra Došlova, Andrije Dozeta, Nenada Đorića, Jelene Gajić, Marije Guć Glišić, Milana Jakovljevića, Radmile Jašić, Borislava Jovanovića, Srđana Kojića, Dušana Krunića, Mirjane Kukoljac, Tomislava Lazića, Nade Maričić, Jasne Mavrić, Miroslava Milovanovića, Slavka Milovanovića, Dragoljuba Peruničića, Marijane Petrović, Branislava Popadića, Marice Popović, Ljiljane Ratković, Anke Stevanović, Nebojše Subotića, Danila Todorovića, Gojka Sinobada, Mirka Sovilja, Stojana Stanojevića, Dragoljuba Stojšića, Petka Vujičića i Mileta Zeca, svih iz Beograda, Radosava Tatića iz Brzeća, Nebojše Gligorijevića iz Čajetine, Slavice Đukić iz Nove Pazove i Damnjana Tešića iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Aleksić a, Milomira Dobrodolca, Slobodana Nikolića, Milinka Babića, Momira Baševića, Jaka Boko, Mirjane Buljevac, Rodoljuba Čarmana, Dušana Damjanovića, Petra Došlova, Andrije Dozeta, Nenada Đorića, Jelene Gajić, Marije Guć Glišić, Milana Jakovljevića, Radmile Jašić, Borislava Jovanovića, Srđana Kojića, Dušana Krunića, Mirjane Kukoljac, Tomislava Lazića, Nade Maričić, Jasne Mavrić, Miroslava Milovanovića, Slavka Milovanovića, Dragoljuba Peruničića, Marijane Petrović, Branislava Popadića, Marice Popović, Ljiljane Ratković, Anke Stevanović, Nebojše Subotića, Danila Todorovića, Gojka Sinobada, Mirka Sovilja, Stojana Stanojevića, Dragoljuba Stojšića, Petka Vujičića, Mileta Zeca, Radosava Tatića, Nebojše Gligorijevića, Slavice Đukić i Damnjana Tešića i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27068/12 od 12. juna 2012. godine i rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 3824/2012/5 I. 27068/12 od 9. maja 2014. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 3824/2012/5 I. 27068/12 od 9. maja 2014. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru izvršnih poverilaca izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27068/12 od 12. juna 2012. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca iz tačke 1. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 27068/12.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Ova odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Aleksić iz Brusa i ostali podnosioci navedeni u uvodu i tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 14. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika Ilije Dražića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27068/12 od 12. juna 2012. godine i rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 3824/2012/5 I. 27068/12 od 9. maja 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava i prava iz člana 23. stav 3. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno; da je osporenim drugostepenim rešenjem odbijen prigovor izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljen protiv osporenog prvostepenog rešenja kojim je odbijen kao neosnovan predlog za izvršenje, koji su podneli u cilju realizacije i naplate novčanih potraživanja, priznatih usvajanjem Socijalnog programa, koji je sastavni deo Programa restrukturiranja kompanije – „GENERALEXPORT“, u restrukturiranju; da je njihov predlog za izvršenje odbijen, iako je Ustavni sud doneo Odluku u predmetu Už-4639/2012 od 10. maja 2013. godine, u kojoj je zauzeo, pored ostalog, i stav da zaposleni u kompanijama koje se restrukturiraju ne smeju trpeti štetne posledice zbog propusta koji su u postupku usvajanja socijalnog programa načinili nadležni organi subjekta privatizacije i Agencija za privatizaciju, kao organ nadležan za sprovođenje postupka restrukturiranja, te da je Ustavni sud u istoj stvari zaključio da je bez značaja „nesporazum“ koji je nastao između subjekta privatizacije i Agencije za privatizaciju o tome kako će ta isplata i iz kojih sredstava biti realizovana, te da li Ministarstvo finansija treba da se saglasi sa isplatom iz republičkog budžeta ili iz sredstava dobijenih prodajom imovinskih celina „Blok XX“ i „Kopaonik“.

Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povrede označenih ustavnih prava, da poništi osporene akte, da naloži Prvom osnovnom sudu u Beogradu da ponovo odluči o prigovoru podnosilaca izjavljenom protiv rešenja kojim je odbijen njihov predlog za izvršenje, te da im odredi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 29. maja 2012. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika – kompanije „International CG“ D.P. Beograd, u restrukturiranju i kompanije „ Generaleksport“ D.P. Beograd, u restrukturiranju, radi isplate novčane naknade za svaku godinu radnog staža koji je zaposleni i bivši zaposleni ostvario u navedenim kompanijama zaključno sa 31. decembrom 2007. godine. Potraživanje poverilaca je zasnovano na izvršnoj ispravi – Programu restrukturiranja kompanije „International CG“ D.P. Beograd, u restrukturiranju i kompanije „ Generaleksport“ D.P. Beograd, u restrukturiranju, rešenju Agencije za privatizaciju R 67/07 od 26. decembra 2007. godine i rešenju Agencije za privatizaciju R 70/07 od 26. decembra 2007. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem I. 27068/12 od 12. juna 2012. godine odbio kao neosnovan predlog za izvršenje. U obrazloženju rešenja, između ostalog, navedeno je da nije ispunjen odložni uslov, koji se tiče saglasnosti na isplatu od strane Ministarstva finansija.

Treći osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 3824/2012/5 I. 27068/12 od 9. maja 2014. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnih poverilaca i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju ovog osporenog rešenja, između ostalog, navedeno je: da veće suda nalazi da poverioci nisu dokazali da je nastupio uslov za ispunjenje obaveze iz izvršne isprave, to jest nisu dostavili saglasnost Ministarstva finansija za isplatu naknade izvršnim poveriocima, niti su opredeljena sredstva za isplatu naknade.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svakom jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 23. stav 3. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima propisano je da svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja će, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zaštite.

5. Ustavni sud je, na sednici održanoj 8. maja 2013. godine, doneo Odluku Už-4639/2012, kojom je usvojio ustavnu žalbu Mikice Novakovića, Milivoja Novakovića i Nade Ožegović i utvrdio da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1774/12 od 29. marta 2012. godine i presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 15001/10 od 22. novembra 2011. godine povređeno pravo tih podnosilaca na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, poništio presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1774/12 od 29. marta 2012. godine i naložio da Apelacioni sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi podnosilaca i ostalih tužilaca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 15001/10 od 22. novembra 2011. godine, dok je u preostalom delu ustavnu žalbu odbacio. Ustavni sud je u obrazloženju navedene odluke, između ostalog, konstatovao: da su programi restrukturiranja kompanija „International CG“ D.P. Beograd i „ Generaleksport“ D.P. Beograd bili doneti u skladu sa Zakonom o privatizaciji; da program restrukturiranja donet u skladu sa Zakonom o privatizaciji ima snagu izvršne isprave i smatra se ugovorom kojim se utvrđuju visina i način izmirivanja potraživanja poverilaca koja su u njemu utvrđena (član 23a stav 1.); da je tačkom III Osnova socijalnog programa sadržanog u usvojenim programima restrukturiranja obe kompanije utvrđena visina potraživanja zaposlenih i bivših zaposlenih na ime novčane naknade iz sredstava ostvarenih od prodaje imovine subjekta privatizacije „danom ispunjenja“ koji je za imovinsku celinu „Blok XX“ nastupio 25. juna 2008. godine, a za imovinsku celinu „ Kopaonik“ 29. maja 2009. godine, te da su zaposleni i bivši zaposleni stekli status poverilaca subjekta privatizacije; da u pogledu načina namirenja, Zakon o privatizaciji u članu 41b stav 2. nije pravio razliku između poverilaca subjekata privatizacije, odnosno nije predvideo redosled prvenstva poverilaca u kome bi zaposleni i bivši zaposleni bili poverioci poslednjeg reda, koji bi novčanu naknadu mogli da namire tek ukoliko preostanu sredstva posle raspodele ostalim poveriocima; da Ustavni sud smatra da su redovni sudovi o isplati predmetne novčane naknade mogli odlučivati jedino sa aspekta realizacije prihvaćenog socijalnog programa, bez upuštanja u ocenu o ispunjenosti uslova koji su kasnije propisani odredbom člana 21. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2008. godine, da je bez značaja „nesporazum“ koji je nastao između subjekta privatizacije i Agencije za privatizaciju o tome kako će ta isplata i iz kojih sredstava biti realizovana, te da li Ministarstvo finansija treba da se saglasi sa isplatom iz republičkog budžeta ili iz sredstava dobijenih prodajom imovinskih celina „Blok XX“ i „ Kopaonik“.

Imajući u vidu navedeno, kao i ostale razloge date u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-4639/2012 od 8. maja 2013. godine, koja je objavljena na veb-sajtu Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs), kao i da su podnosioci ustavne žalbe, kao izvršni poverioci pokušali da u izvršnom postupku realizuju svoje novčano potraživanje, koje im je priznato usvojenim programima restrukturiranja, koji imaju snagu izvršnih isprava, izvršnih dužnika – kompanije „International CG“ D.P. Beograd, u restrukturiranju i kompanije „ Generaleksport“ D.P. Beograd, u restrukturiranj u, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV (I). 534/2012/5 od 2. aprila 2012. godine i rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 9716/2011 od 29. septembra 2011. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 3824/2012/5 I. 27068/12 od 9. maja 2014. godine i određivanjem da Treći osnovni sud u Beogradu ponovo odluči o prigovoru podnosilaca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27068/12 od 12. juna 2012. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Imajući u vidu da tvrdnje podnosilaca o povredi prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, kao i prava iz člana 23. stav 3. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima proističu iz navoda o povredi prava na pravično suđenje, a kako je utvrđena povreda prava podnosilaca na pravično suđenje, to o povredi tih prava Sud nije posebno odlučivao.

Ovakvo pravno stanovište je već zauzeto u Odluci Už-3695/2012 od 9. jula 2015. godine.

7. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka trajanja postupka uzme u obzir period trajanja postupka od podnošenja predloga za izvršenje, 29. maja 2012. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu, pa do okončanja izvršnog postupka donošenjem rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 3824/2012/5 I. 27068/12 od 9. maja 2014. godine. Dakle, predmetni izvršni postupak je trajao manje od dve godine.

Ustavni sud konstatuje da se, imajući u vidu sve navedene okolnosti u konkretnom slučaju, navedeno trajanje predmetnog izvršnog postupka ne može smatrati nerazumno dugim trajanjem postupka, kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Stoga se ni navodi ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi ovog Ustavom zajemčenog prava.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 27068/12, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. S obzirom na to da će rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 3824/2012/5 I. 27068/12 od 9. maja 2014. godine biti predmet preispitivanja i ponovnog odlučivanja o podnetom pravnom leku, Ustavni sud smatra da je zahtev podnosilaca ustavne žalbe za utvrđivanje prava na naknadu materijalne štete za sada preuranjen, zbog čega je odbacio ustavnu žalbu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Uzimajući u obzir da je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje i ostalim izvršnim poveriocima koji nisu podneli ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci, Ustavni sud je ocenio da ima mesta primeni člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 5. izreke.

10. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić