Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbe bivših zaposlenih i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku nad preduzećem u društvenom vlasništvu. Zbog nerazumno dugog trajanja postupka, dosuđena im je naknada materijalne štete u visini njihovih utvrđenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6670/2020
06.03.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. Lj, S. P. i R. K, sve iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Lj. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1137/20 od 22. maja 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1137/20 od 22. maja 2020. godine i rešenje Privrednog suda u Užicu R4. St. 39/20 od 6. marta 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba S. P. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1138/20 od 22. maja 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1138/20 od 22. maja 2020. godine i rešenje Privrednog suda u Užicu R4. St. 36/20 od 9. marta 2020. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba R. K. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1145/20 od 22. maja 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1145/20 od 22. maja 2020. godine i rešenje Privrednog suda u Užicu R4. St. 22/20 od 9. marta 2020. godine.

7. Usvajaju se ustavne žalbe S. Lj, S. P. i R. K. i utvrđuje da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 57/10.

8. Utvrđuje se pravo S. Lj, S. P. i R. K. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 57/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Lj, S. P. i R. K, sve iz Prijepolja, podnele su 6. jula 2020. godine, preko punomoćnika S. L, advokata iz Prijepolja, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv drugostepenih rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljke su u ustavnim žalbama navele: da su im u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu nad stečajnim dužnikom T. „Lj.“ d.o.o. Prijepolje u predmetu St. 57/10 utvrđena potraživanja iz radnog odnosa, po osnovu pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Prijepolju; da su osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda pravnosnažno odbijeni prigovori podnositeljki radi ubrzavanja navedenog stečajnog postupka; da su nadležni sudovi pogrešno cenili prihvatljivost trajanja osporenog postupka, imajući u vidu da podnositeljke preko 9 godina ne mogu da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od dužnika koji je preduzeće 100% u državnom vlasništvu. Predložile su da Ustavni sud utvrdi da su im osporenim rešenjima povređena označena ustavna prava i da poništi drugostepena rešenja. Podnositeljke su u ustavnim žalbama navele da sud nije postupao u skladu sa odredbama Zakona o stečaju i Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, čime im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavnih žalbi u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavnih žalbi i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom T. „Lj.“ d.o.o. Prijepolje otvoren je rešenjem Privrednog suda u Užicu St. 57/10 od 15. jula 2010. godine.

Podnositeljke ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku blagovremeno prijavile svoja potraživanja neisplaćenih zarada i otpremnina, a po osnovu pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Prijepolju i ista su utvrđena zaključkom stečajnog suda. U trenutku otvaranja stečajnog postupka i u toku njegovog trajanja stečajni dužnik je raspolagao sa 100% društvenim kapitalom.

Podnositeljke ustavnih žalbi su tokom 2020. godine podnele Privrednom sudu u Užicu prigovore radi ubrzavanja stečajnog postupka tog suda u predmetu St. 57/10.

Rešenjima Privrednog suda u Užicu odbijeni su prigovori podnositeljki ustavnih žalbi, kojima su tražile da se utvrdi da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 57/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda odbijene su kao neosnovane žalbe podnositeljki i potvrđena rešenja Privrednog suda u Užicu. U obrazloženjima osporenih rešenja je navedeno da je prvostepeni sud pravilno našao da podnositeljkama prigovora nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku imajući u vidu da je Privredni sud u Užicu u ovom stečajnom postupku postupao u skladu sa propisanim rokovima iz Zakona o stečaju, da na strani suda u stečajnom postupku nije bilo propusta, nečinjenja, odnosno radnji koje bi vodile nepotrebnom odugovlačenju postupka i dovele do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Predmetni stečajni postupak je okončan rešenjem Privrednog suda u Užicu St. 2/20 od 11. decembra 2020. godine, kojim je zaključen stečajni postupak nad stečajnom masom, a koje je postalo pravnosnažno 24. februara 2021. godine.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ispitujući navode podnositeljki u delu u kojem su ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Privrednog apelacionog suda kojima su pravnosnažno odbijeni njihovi zahtevi radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnositeljki o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da su njihovi prigovori proizvoljno odbijeni i da osporena rešenja ne sadrže odgovarajuća obrazloženja, jer nije uzeta u obzir relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljki koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da Privredni apelacioni sud prilikom donošenja osporenih rešenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja je navedena u označenoj odluci), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na oceni da višegodišnje trajanje postupka (u vreme podnošenja prigovora preko osam godina) ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u trenutku donošenja osporenih rešenja trajao gotovo deset godina, te da postupajući sudovi nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnositeljki. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnositeljkama osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1, 3. i 5. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tač. 2, 4. i 6. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmete sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tač. 2, 4. i 6. izreke poništio i prvostepena rešenja, iako ona nisu osporena ustavnim žalbama.

7. Razmatrajući navode podnositeljki ustavnih žalbi o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 57/10, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da osporeni stečajni postupak koji se vodio prema društvenom preduzeću, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao devet i po godina, a u trenutku donošenja osporenih rešenja gotovo deset godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnositeljki iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnositeljkama u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Užicu St. 57/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 7. izreke.

8. Ustavni sud najpre ukazuje da iz sadržine ustavnih žalbi proizlazi da su podnositeljke ukazale i na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom stečajnom postupku. Ustavni sud je, zatim, pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Užicu da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljki koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnositeljki na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnositeljkama u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 57/10 povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 7. izreke.

9. Ustavni sud je najpre konstatovao da u ustavnim žalbama nije postavljen zahtev za naknadu materijalne štete. Međutim, imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite prava na imovinu u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da su u međuvremenu izmenjena zakonska rešenja za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Sud smatra da se, u konkretnom slučaju, može utvrditi pravo na naknadu materijalne štete, kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu.

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 8. izreke, utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 57/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

10. Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnositeljki kojima se ukazuje da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je prethodno utvrdio povrede ostalih ustavnih prava i odredio način otklanjanja štetnih posledica. Imajući u vidu navedeno, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3. i 5. izreke.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti