Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao četiri godine i osam meseci. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 500 evra. Ostatak žalbe je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P. iz Svilajnca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba N. P. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Kragujevcu u predmetu U. 15149/18 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo N. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. N. P. iz Svilajnca je 2. juna 2023. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen po žalbi podnositeljke pred Ministarstvom finansija - Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak - Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Kragujevac u predmetu broj 47-04-00501/2018-39 i upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Kragujevcu u predmetu U. 15149/18. Podnositeljka je ustavnu žalbu izjavila i protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 15149/18 od 26. aprila 2023. godine i rešenja Ministarstva finansija - Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak - Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Kragujevac broj 47-04-00501/2018-39 od 24. jula 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je detaljno izložen tok upravnog postupka i upravnog spora te je, pored ostalog, navedeno da osporeni pojedinačni akti nisu obrazloženi i da je u predmetnom postupku, pored povrede pravila postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešno primenjeno materijalno pravo. Takođe je ukazano da je predmetni upravni spor trajao četiri godine i osam meseci, odnosno celokupni postupak od momenta podnošenja žalbe protiv prvostepenog poreskog rešenja do donošenja osporene presude - pet godina i dva meseca. Podnositeljka je postavila zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Filijala Svilajnac broj 47-00026/2017-0097-010 od 22. februara 2018. godine podnositeljki su utvrđene poreske obaveze, na način i u iznosima bliže navedenim u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 8. marta 2018. godine izjavila žalbu.

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija - Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak - Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Kragujevac broj 47-04-00501/2018-39 od 24. jula 2018. godine žalba podnositeljke je odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnositeljka je 16. avgusta 2018. godine podnela tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 15149/18 od 26. aprila 2023. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 237. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), bilo je propisano da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.

Članom 174. sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18), propisano je da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da podnositeljka posebno ističe da joj je u upravnom sporu koji se vodio pred Upravnim sudom - Odeljenje u Kragujevcu u predmetu U. 15149/18 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer, po mišljenju podnositeljke, sud u periodu od četiri godine i osam meseci nije preduzeo nijednu radnju, predmet upravnog spora nije bio složen i podnositeljka ni na koji način nije doprinela dugom trajanju predmetnog upravnog spora, dok za postupanje drugostepenog organa uprave po žalbi koju je podnela protiv prvostepenog poreskog rešenja samo ističe da nije rešio o žalbi u zakonom propisanom roku od 60 dana, već je prekoračio rok za odlučivanje za dva meseca i 15 dana.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je drugostepeni organ uprave o podnetoj žalbi odlučio u roku od četiri i po meseca, što se svakako ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje, Ustavni sud je ispitivao samo da li je podnositeljki u upravnom sporu koji se vodio pred Upravnim sudom - Odeljenje u Kragujevcu u predmetu U. 15149/18 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud ističe da je Upravni sud - Odeljenje u Kragujevcu o tužbi podnositeljke podnetoj 16. avgusta 2018. godine odlučio osporenom presudom U. 15149/18 od 26. aprila 2023. godine, dakle nakon četiri godine i osam meseci.

Ustavni sud ocenjuje da je samo trajanje konkretnog upravnog spora prekoračilo standard postupanja u razumnom roku. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka pred tim sudom.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka imala interes da se o njenoj tužbi odluči u razumnom roku, te da nije, niti je mogla doprineti trajanju predmetnog upravnog spora.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud o tužbi, bez održavanja usmene rasprave, odlučio nakon četiri godine i osam meseci.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučivši kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog upravnog spora. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja suda.

7. Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporena i presuda Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 15149/18 od 26. aprila 2023. godine i rešenje Ministarstva finansija - Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak - Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Kragujevac broj 47-04-00501/2018-39 od 24. jula 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U detaljno obrazloženoj ustavnoj žalbi podnositeljka ustavne žalbe je istakla da postoje nedostaci sprovedenog postupka pred nadležnim poreskim organima i Upravnim sudom, koji su imali za posledicu da u postupku činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno, a iz čega je proizašla ustavnopravno neprihvatljiva primena prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Takođe smatra da osporeni pojedinačni akti nisu obrazloženi.

Imajući u vidu navedenu sadržinu ustavne žalbe, a polazeći od nadležnosti Ustavnog suda i granica delovanja Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnositeljke od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnositeljka u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koji su isticani u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnositeljke kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje.

Vezano za navod podnositeljke da osporeni akti nisu obrazloženi, Ustavni sud ukazuje da je u osporenoj presudi jasno obrazloženo zašto se odbija tužba podnositeljke kao neosnovana, te šta čini suštinske razloge na osnovu kojih je na taj način odlučeno. Upravni sud je o tužbi odlučio na osnovu činjenica koje su utvrđene u poreskom postupku, za koje je ocenio da su u bitnim tačkama potpuno utvrđene, da je iz utvrđenih činjenica izveden pravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja i da je drugostepeni organ uprave za svoju odluku dao jasne i dovoljne razloge. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnositeljke kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Sud, takođe, konstatuje da podnositeljka nijednim navodom ili dostavljenim dokazom nije potkrepila istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, do koje može doći samo nejednakim odlučivanjem suda poslednje instance u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešivši kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.