Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja prigovora

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, poništavajući rešenje kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka. Sud smatra da arhiviranje spisa samo po sebi ne dokazuje da je postupak pravno okončan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S . iz Vranjske Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B . S . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1683/16 od 8. decembra 2017. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1683/16 od 8. decembra 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 474/08 (raniji broj predmeta I. 1763/04).

3. Odbacuje se zahtev p odnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S . iz Vranjske Banje podneo je Ustavnom sudu, 18. januara 2018. godine, preko punomoćnika R . I , advokata iz Vranja , ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 1683/16 od 8. decembra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, te prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede člana 86. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Osnovnog suda u Vranju kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 474/08 (raniji broj predmeta I. 1763/04) , sa obrazloženjem da su spisi predmeta izlučeni Istorijskom arhivu u V, kome se izlučuju okončani predmeti, a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja postupka može podneti dok se postupak ne okonča.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da podnosilac , kao izvršni poverilac , svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom postupku protiv izvršnog dužnika H . „J .“ a.d. Vranje nije namirio i predmet nije okončan već 11 godina ; da nije od značaja ako je sud predmet izlučio i dostavio Istorijskom arhivu u V, jer to nije razlog za odbacivanje prigovora ; da su d nije tražio izveštaj Narodne banke Srbije o tome da li je podnosilac stvarno naplatio svoje potraživanje; da ostali izvršni poverioci protiv izvršnog dužnika H. „J .“ a.d. Vranje ostvaruju svoja prava na novčano obeštećenje za neimovinsku štetu i na imovinsku štetu u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1683/16 od 8. decembra 2017. godine. Tražio je novčano obeštećenje za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postpku, naknadu imovinske štete u visini iznosa utvrđenog rešenjima o izvršenju i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 474/08 ( raniji broj predmeta I. 1763/04), a koji postupak se vodi po predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika H . „J .“ a.d. iz Vranja, radi namirenja novčanog potraživanja iz radnog odnosa, i to na novčanim sredstvima izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 1683/16 od 8. decembra 2017. godine odbacio navedeni prigovor, sa obrazloženjem da su spisi predmeta izlučeni Istorijskom arhivu u V, kome se izlučuju okončani predmeti, a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča.

Ustavni sud je dopisom od 1. jula 2020. godine tražio od Istorijskog arhiva „31. januar“ u V . da dostavi spise predmeta Osnovnog suda u Vranju I. 474/08 (raniji broj predmeta I. 1763/04) .

Istorijski arhiv „31 . januar“ u V . je dopisom od 7. jula 2020. godine obav estio Ustavni sud da se obrati Osnovnom sudu u Vranju, jer postoji mogućnost da spisi predmeti (koji se čuva trajno) nije dostavljen njima na sređivanje.

Ustavni sud je dopisom od 16. jula 2020. godine tražio od Osnovnog suda u Vranju da dostavi navedene spise predmeta Osnovnog suda u Vranju.

Osnovni sud u Vranju je dopisom od 28. jula 2020. godine obavestio Ustavni sud da je predmet rešen „na drugi način“ i da je isti arhiviran i izlučen Istorijskom arhivu u V.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-Autentično tumačenje i 113/17 -Autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započ eto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 75. navedenom zakona bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Ustavni sud, najpre , konstatuje da je u stavnom žalbom osporeno rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1683/16 od 8. decembra 2017. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 474/08 (raniji broj predmeta I. 1763/04) , sa obrazloženjem da je spis predmeta izlučen Istorijskom arhivu u V, kome se izlučuju okončani predmeti, a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja postupka može podneti dok se postupak ne okonča .

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud ocenjuje da u osporeno m rešenju nije utvrđeno da li je predmetni izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom, zaključenjem ili obustavom (u dopisu Osnovnog suda u Vranju od 28. j ula 2020. godine je konstatovano da je predmet rešen „na drugi način“), odnosno nije utvrđena činjenica da li je podnosilac namirio svoje potraživanje pre podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka. Sama činjenica da je spis predmet arhiviran i eventualno izlučen Istorijskom arh ivu, sama po sebi, ne znači da je izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom , odnosno da je podnosilac namirio potraživanje , s obzirom na to da je postojala praksa izvršnih sudova da arhiviraju predmete nakon dostavljanja rešenja o izvršenju Narodnoj banci – Organizaciji za prinudnu naplatu, bez obzira na to da li je izvršni poverilac namirio svoje potraživanje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenom rešenju Osnovnog suda u Vranju da je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka nedozvoljen, jer je podnet nakon okončanja postup aka pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1683/16 od 8. decembra 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1683/16 od 8. decembra 2017. godine i određ ivanjem da nadležni sud don ese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 474/08 (raniji broj predmeta I. 1763/04) . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknute povred e prava iz čl. 36. i 58. Ustava, kao i člana 86. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi novčano obeštećenje za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a pravo na pravično zadovoljenje, saglasno navedenom Zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju , Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalb e, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, na raspolaganju pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje . Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavnih žal bi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja prigovora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti