Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao sedam godina. Utvrđeno je da je podnosilac, kao okrivljeni, svojim nedolascima i zahtevima za odlaganje presudno uticao na dužinu trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Jovanovića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dušana Jovanovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 533/11, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Jovanović iz Kruševca je , 17. avgusta 201 3. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kruševcu K. 533/11 od 22. marta 2013. godine, zbog povrede prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku i posebnih prava okrivljenog , iz člana 25, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede načela iz člana 10. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je „navodno krivično delo izvršeno 17. marta 2003. godine, a sud je na glavnom pretresu dana 22. marta 2013. godine doneo presudu kojom se optužba odbija pošto je proteklo više od deset godina, te je nastupila apslolutna zastarelost krivičnog gonjenja“; da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, jer je Apelacioni sud u Kragujevcu u rešenju Kž1. 4757/10 od 2. decembra 2010. (kojim je usvojio žalbu punomoćnika oštećenog kao tužioca, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje) deset puta naveo ime advokata B.R. koji „uopšte nije izjavio žalbu u navedenoj krivičnoj stvari već je žalbu izjavila advokat I.R.“; da mu je povređeno pravo iz člana 33. stav 6. Ustava „samim tim što nije otpoštovano pravo na suđenje u razumnom roku“; da mu je povređeno pravo iz člana 25. Ustava, jer se „ zbog dugogodišnjeg stresa jakog inteziteta razboleo od vitiliga“ i jer je „kao diplomirani pravnik ostao bez posla čime je prekinuo stručnu karijeru diplomiranog pravnika nekoliko godina pre ostvarivanja pune penzije“; da je povređeno načelo iz člana 10. Ustava, jer su žalbe punomoćnika oštećenog kao tužioca na obe prvostepene presude „pisane latiničnim pismom“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Osnovnog suda u Kruševcu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim (ranije Opštinskim) sudom u Kruševcu, koji je pravnosnažno okončan.

Krivični postupak je pokrenut 5. maja 2006. godine podnošenjem neposredne optužnice oštećenog kao tužioca .

Protiv navedene optužnice je podnosilac ustavne žalbe podneo prigovor, koji je 9. novembra 2006. godine, rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu Kv. 231/06, odbijen kao neosnovan.

Opštinski sud u Kruševcu je do donošenja prve prvostepene presude glavni pretres, u periodu od 16. oktobra 2007. do 13. oktobra 2009. godine, zakazao 13 puta, i to:

- tokom 2007. godine dva puta – oba puta nije održan zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe;

- tokom 2008. godine šest puta – tri puta održan, dok preostal a tri puta nije , od čega dva puta zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, a jedanput zbog nedolaska svedoka;

- tokom 2009. godine pet puta – svih pet puta održan.

Prvostepeni sud je , 13. oktobra 2009. godine , nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, doneo presudu K. 483/06 kojom je podnosioca ustavne žalbe oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavom 1. istog zakona i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije . Navedena presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4757/10 od 2. decembra 201 0. i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Kruševcu je glavni pretres zakazao ukupno deset puta. Glavni pretres je održan četiri puta, a šest puta nije, i to: tri puta zbog nedolaska podnosioca; dva puta jer nije pristupio niko od pozvanih čica, dakle ni podnosilac niti njegov branilac; jedanput na predlog branioca podnosioca ustavne žalbe.

Osnovni sud u Kruševcu je 22. marta 201 3. godine doneo osporenu presudu K. 533/11 kojom je odbio optužbu protiv podnosica ustavne za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavom 1. istog zakona i za krivično del o zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije , usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Krivični postupak je protiv podnosilaca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 21. maja 201 3. Godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2515/13, kojom je odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika supsidijernog tužioca, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K. 533/11 od 22. marta 2013. godine je potvrđena.

4. Odredbama Ustava, na čije povred e se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo i da se s lužbena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom, na osnovu Ustava (član 10.); da je f izički i psihički integritet nepovrediv i da n iko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); d a svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

5. Imajući u vidu Ustavom utvrđenu sadržinu prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6, na čije povrede podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje, kao i navode i razloge na kojima svoje tvrdnje zasniva, Ustavni sud je istaknutu povredu prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja cenio u okviru prava na suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak u odnosu na podnosioca započeo podnošenjem optužnice oštećenog kao tužioca, 5. maja 2006. godine, a da je pravnosnažno okončan 21. maja 201 3. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2515/13, te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak ukupno trajao sedam godina i 16 dana . Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave, u načelu, može smatrati složenim.

Takođe, Ustavni sud ukazuje i da je predmet optužbe u osporenom krivičnom postupku razmatran po dva puta pred dve sudske instance, kao i da su Opštinski, a potom Osnovni sud u Kruševcu redovno zakaziva li glavni pretres, pri čemu se niti jedno odlaganje ne može pripisati razlozima za koje je odgovoran sud, što nesumnjivo ukazuje da se nadležni sud veoma aktivno bavio predmetom. Takođe, drugostepeni postupak je prvi put trajao godinu dana, a drugi put svega mesec dana.

Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom trebalo da bude u interesu da se postupak što pre okonča, ali da se nije ponašao u skladu sa ti. Naprotiv, glavni pretres čak sedam puta nije održan isključivo zbog nedolaska podnosioca, dva puta jer niko od stranaka, dakle ni podnosilac niti njegov branilac, nisu pristupi li i jedanput na zahtev branioca podnosioca ustavne žalbe, što je u presudnoj meri uticalo na ukupnu dužinu trajanja postupka , a što je u krajnjem dovelo do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, imajući u vidu pre svega doprinos samog podnosioca, ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 533/11 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 25. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta ne može dovesti u pravnu i logičku vezu sa trajanjem ovog krivičnog postupka. Takođe, ustavnopravno su bez značaja navodi podnosioca koji se odnose na drugostepeno rešenje kojim je prva prvostepena presuda ukinuta.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti