Odbijanje ustavne žalbe oštećene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu oštećene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao duže, to je opravdano složenošću predmeta, veštačenjima i delotvornim postupanjem predsednika suda na kraju postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6696/2014
06.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . M . iz Aleksinca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom, 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 3396/10, kasnije pred Osnovnim sudom u Aleksincu u predmetu K. 1214/13, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Aleksinca podnela je Ustavnom sudu, 14. avgusta 201 4. godine, preko punomoćnika V. Đ, advokata iz Aleksinca, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Aleksincu K. 1214/13 od 15. jula 2014. godine, zbog povrede prava na pravično iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 3396/10, kasnije pred Osnovnim sudom u Aleksincu u predmetu K. 1214/13.

Podnositeljka izjavljuj e ustavnu žalbu kao lic e ko je je u osporenom krivičnom postupku u kome je donet osporeni akt imal o svojstvo oštećen e.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz spisa predmeta K. 1214/13 Osnovnog suda u Aleksincu, utvrdio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Nišu - Policijska stanica u Aleksincu podnelo 17. marta 2008. godine krivičnu prijavu Ku. 118/08 Opštinskom tužiocu u Aleksincu protiv okrivljenog S.M, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05).

Na saslušanju pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Aleksincu 17. juna 2008. godine, oštećena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je istakla imovinskopravni zahtev.

Opštinsko javno tužilaštvo u Aleksincu je 1. decembra 2008. godine podnelo optužni predlog Kt. 205/08 Opštinskom sudu u Aleksincu protiv okrivljenog S.M, zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Glavni pretres do donošenja naredbe Osnovnog suda u Nišu K. 3396/10 od 12. oktobra 2010. godine, a kojom je određeno, izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem radi utvrđivanja više činjenica, održan je pet puta, dok je odložen četiri puta, od toga jednom iz razloga što svedoci M.P. i N.P. nisu bili prisutni, a iz spisa predmeta se nije moglo utvrditi da li su uredno pozvani.

Glavni pretres u predmetu Osnovnog suda u Nišu K. 3396/10 počeo je iznova 12. oktobra 2010. godine zbog promene postupajućeg sudije.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 1757/10 od 25. oktobra 2010. godine dozvoljeno je da se ponovo ne ispituje oštećena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, i svedok N.P, već da se pročitaju zapisnici o ispitivanju svedoka sa ranijih glavnih pretresa od 30. marta 2009. godine i 29. juna 2009. godine.

Glavni pretres nije održan 6. decembra 2010. godine jer veštak M.Z. nije vratio spise predmeta koji su mu povereni radi veštačenja, a punomoćnik oštećene je predao nalaz za oštećenu sa predlogom da isti bude dostavljen veštaku.

Nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka M.Z. dostavljeni su 31. januara 2011. godine Osnovnom sudu u Nišu, a glavni pretres nije održan 6. decembra 2010. i 7. aprila 2011. godine, a održan je 2. marta 2011. godine.

Aktom Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu Kt. 205/08 od 13. aprila 2011. godine izvršena je izmena optužnog predloga Opštinskog javnog tužilaštva u Aleksincu Kt. 205/08 od 1. decembra 2008. godine, te je okrivljenom S.M. stavljeno na teret krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Do donošenja naredbe Osnovnog suda u Nišu K. 3396/10 od 10. avgusta 2011. godine, kojom je određeno medicinsko veštačenje radi utvrđivanja više činjenica, a koje je povereno Medicinskom fakultetu u N, Sudsko-medicinski odbor, glavni pretres je održan dva puta.

Spisi predmeta K. 3396/10 su 10. avgusta 2011. godine dostavljeni Medicinskom fakultetu u N, a fakultet je 21. novembra 2011. godine vratio spise predmeta bez obavljenog veštačenja, jer postupajući sud nije bio u mogućnosti da plati troškove na ime naknade za rad Sudsko-medicinskog odbora.

Glavni pretres nije održan 10. oktobra 2011. godine, jer su se spisi predmeta nalazili kod Medicinskog fakulteta u Nišu.

Naredbom Osnovnog suda u Nišu K. 3396/10 od 24. novembra 2011. godine određeno je izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem radi utvrđivanja više činjenica, a veštačenje je povereno Zavodu za sudsku medicinu u N.

Nalaz i mišljenje Zavoda za sudsku medicinu u N. dostavljen je 12. jula 2012. godine Osnovnom sudu u Nišu, a za to vreme glavni pretres nije održan 12. decembra 2011, 20. februara 2012, 18. aprila 2012. i 8. juna 2012. godine.

Glavni pretres u predmetu Osnovnog suda u Nišu K. 3396/10 je počeo iznova 1. novembra 2012. godine, zbog promene predsednika veća.

Presudom Osnovnog suda u Nišu K. 3396/10 od 1. novembra 2012. godine prema okrivljenom S.M. odbijena je optužba da je učinio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 118/13 od 22. aprila 2013. godine uvažena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu, te je ukinuta ožalbena presuda Osnovnog suda u Nišu K. 3396/10 od 1. novembra 2012. godine, a spisi predmeta vraćeni istom sudu na ponovno suđenje.

Predmet Osnovnog suda u Nišu K. 3396/10 je ustupljen Osnovnom sudu u Aleksincu i dobio je broj K. 1214/13.

Pre dostavljanja spisa predmeta Osnovnog suda u Aleksincu K. 1214/13 Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu 28. aprila 2014. godine, glavni pretres je dva puta održan, dok je dva puta odložen.

Naredbom predsednika Osnovnog suda u Aleksincu Su. III -18-5/14-19 od 7. maja 2014. godine, između ostalog, naloženo je sudiji V.S. da hitno postupa u predmetu K. 1214/13, tako što će hitno, prekoredno postupati, zakazivati glavne pretrese i preduzimati druge radnje, kao i da navedeni predmet reši i ekspeduje iz suda najkasnije do 15. novembra 2014. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu K. 1214/13 od 15. jula 2014. godine obustavljen je krivični postupak protiv okrivljenog S.M, zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, usled odustanka Osnovnog javnog tužilaštva od optužnog predloga.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 35. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave .

Odredbama člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj osporenim rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu K. 1214/13 od 15. jula 2014. godine povređeni pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da se, polazeći od Ustavom utvrđene sadržine prava na pravično suđenje, ovo pravo u krivičnom postupku jemči pre svega okrivljenom licu, pošto se u tom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret. U tom smislu, jedino je sud nadležan da odluči da li ima mesta pokretanju krivičnog postupka, a ukoliko je postupak pokrenut – da odluči o krivičnoj optužbi protiv okrivljenog u pogledu postojanja krivičnog dela. Stoga se lice koje u krivičnom postupku ima položaj privatnog tužioca, oštećenog ili oštećenog koji ima svojstvo tužioca, ne može pozivati na to da mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što protiv okrivljenog nije pokrenut i vođen krivični postupak, ili što krivični postupak nije okončan osudom optuženog lica, odnosno što optuženome nije izrečena određena krivična sankcija.

Polazeći od prethodno izloženog, a imajući u vidu navode ustavne žalbe i procesni položaj podnositeljke u krivičnom postupku u kome je doneti osporeni pojedinačni akt, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba, ratione personae, nespojiva sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 35. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe istakla imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku čije trajanje osporava, a u kome je doneto osporeno rešenje Osnovnog suda u Aleksincu K. 1214/13 od 15. jula 2014. godine . Krivični postupak protiv okrivljenog S.M. započet je 1. decembra 2008. godine, podnošenjem optužnog predloga Opštinskog javnog tužilaštva u Aleksincu Kt. 205/08 Osnovnom sudu u Aleksincu, a okončan je 15. jula 2014. godine osporenim rešenjem.

Ustavni sud pre svega ukazuje na svoje stanovište da se i privatni tužilac, oštećeni i oštećeni koji ima svojstvo tužioca, mogu pozivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku samo u slučaju kada su u tom postupku postavili zahtev da se odluči i o njihovim građanskim (imovinskim) pravima, i to od trenutka kada su takvi imovinskopravni zahtevi istaknuti u krivičnom postupku (videti Rešenje Ustavnog suda Už-175/2009 od 1. novembra 2011. godine , dostupno preko internet stranice: www.ustavni.sud.rs.).

Polazeći od svega prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da su navodi podnositeljke izneti u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, neosnovani.

Naime, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju krivični postupak od trenutka pokretanja do pravnosnažnog okončanja trajao pet godina i sedam meseci. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak čije se trajanje osporava vodio protiv okrivljenog S.M. zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a u kom postupku je pravna kvalifikacija dela sporna i zavisi od nalaza i mišljenja veštaka, pa su zbog potpunog razjašnjenja činjenica obavljena dva veštačenja. Od toga, jedno veštačenje je obavljeno pred Zavodom za sudsku medicinu. Ova okolnost je uticala na to da je u dva navrata menjana pravna kvalifikacija dela. Ustavni sud napominje da se postupak vodio pred tri redovna suda. Sud konstatuje da se, iz prethodno utvrđenih činjenica, prvostepeni sud aktivno bavio predmetom, ali da nisu uvek bili delotvorni u korišćenju procesnih mogućnosti za okončanje postupka. Međutim, Ustavni sud je posebno imao u vidu da je predsednik postupajućeg suda izdao naredbu 7. maja 2014. godine kojom je naložio hitno postupanje i okončanje postupka i ekspedovanje sudske odluke do 15. novembra 2014. godine, a ova direktna i konkretna aktivnost predsednika suda je bila delotvorna i postupak je okončan pre roka.

Imajući u vidu sve napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi podnositeljke o povredi prava na suđenje u razumnom roku, te je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe oštećene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti