Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrerne odluke o troškovima

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje u delu odluke o troškovima postupka. Drugostepeni sud je, iako je tužilja uspela u sporu u neznatnom delu, dosudio joj sve troškove prvostepenog postupka, što predstavlja očiglednu grešku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6699/2015
06.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Govedarice iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održano j 6. aprila 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petra Govedarice i utvrđuje da je stavom 2. izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Poništava se stav 2. izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine i određuje da Apelacioni sud u Beogradu ponovo odluči o žalbi tužilje podnetoj protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 58403/10 od 20. februara 2015. godine .

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Govedarica iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 21. oktobra 2015. godine, ustavnu žalbu protiv st. 2. i 3. izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno; da je tužilja podnela tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe radi naknade novčanog iznos a od 670.353,00 dinara, na ime sticanja bez pravnog osnova; da je prvostepeni sud odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, dok je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev , te je tužilji dosudio novčani iznos od 613,55 evra, što ukazuje da je tužilja u predmetnom sporu uspela neznatno, u procentu od 11%; da je, međutim, drugostepeni sud priznao tužilji sve troškove postupka u ukupnom novčanom iznosu od 337.000,00 dinara.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeni st. 2. i 3. izreke drugostepene presude . Tražio je naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja Vojislava Ćirić podnela je tužbu Drugom osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženog Petra Govedarice, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate novčanog iznosa od 670.353,00 dinara, na ime sticanja bez osnova.

Drugi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 58403/10 od 20. februara 2015. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev u celosti .

Tužilja je podnela žalbu protiv prvostepene presude Apelacionom sudu u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine, u stavu 1. izreke, preinačio prvostepenu presudu tako što je delično usvojio tužbeni zahtev tužilje, te je obavezao tuženog da tužilji plati novčani iznos od 613,55 evra, a tužbeni zahtev preko tog novčanog iznosa do traženog novčanog iznosa od 670.353,00 dinara je odbio kao neosnovan, dok je, u stavu 2. izreke preinačio rešenje o troškovima postupka tako što je obavezao tuženog da tužilji plati novčani iznos od 253.000,00 dinara na ime parničnih troškova, a, u stavu 3. izreke obavezao je tuženog da tužilji plati troškove drugostepenog postupka u novčanom iznosu od 84.000,00 dinara. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno da potrebne troškove tužilje prema uspehu u sporu čini iznos od 6.000,00 dinara za sastav tužbe, iznos od po 7.500,00 dinara za zastupanje na 15 održanih ročišta, iznos od po 4.500,00 dinara za zastupanje na 1 9 neodržanih ročišta, 13.000,00 dinara na ime troškova veštačenja, 36.000,00 dinara na ime takse za presudu, kao i da potrebne troškove tužilje u drugostepenom postupku čini iznos od 12.000,00 dinara za sastav žalbe, iznos od 36.000,00 dinara za taksu na žalbu i 36.000,00 dinara za taksu na drugostepenu presudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-Odluka US) (u daljem tekstu : ZPP) bilo je propisano: da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova (član 149. stav 2.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, od lučuje sud ceneći sve okolnosti (član 150. stav 1 .); da kad sud odbaci ili odbije pravni lek, odlučiće i o troškovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka, da kad sud preinači odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tužbu, odlučiće o troškovima celog postupka (član 161. st. 1. i 2.)

5. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je odlukom drugostepenog suda o parničnim troškovima povređeno njegovo ustavno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi, s obzirom na činjenicu da se povreda prava na pravično suđenje ističe u odnosu na odluku drugostepenog suda o troškovima postupka, Ustavni sud najpre ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) prema kom e se odlučivanje o troškovima postupka smatra sastavnim delom suđenja, odnosno "delom utvrđenja građanskih prava i obaveza", u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti presude Robins protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj predstavke 22410/93, od 23. septembra 1997. godine, stav 29. i Rotaru protiv Rumunije, broj predstavke 28341/95, od 4. maja 2000. godine, stav 78.). Takvo pravno stanovište Ustavni sud je takođe zauzeo u odlukama Už-914/2012 od 15. januara 2015. godine i Už -3844/2012 od 5. februara 2015. godine.

Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje , Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava , prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu ESLjP u predmetu Bochan protiv Ukrajine, broj predstavke 22251/08, od 5. februara 2015. godine, stav 62.).

Ustavni sud najpre ukazuje da je Drugi osnovni sud u Beogradu presudom P. 58403/10 od 20. februara 2015. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u celosti, radi sticanja bez pravnog osnova. Nakon toga, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine, u stavu 1. izreke, preinačio prvostepenu presudu tako što je delično usvojio tužbeni zahtev tužilje, te je obavezao ovde podnosioca ustavne žalbe kao tuženog da tužilji plati novčani iznos od 613,55 evra, na ime sticanja bez pravnog osnova, a tužbeni zahtev preko tog novčanog iznosa do traženog novčanog iznosa od 670.353,00 dinara je odbio kao neosnovan, dok je, u osporenom stavu 2. izreke, preinačio rešenje o troškovima prvostepenog postupka tako što je obavezao podnosioca da tužilji plati novčani iznos od 253.000,00 dinara na ime parničnih troškova, a, u osporenom stavu 3. izreke, obavezao je podnosioca ustavne žalbe da tužilji plati troškove drugostepenog postupka u novčanom iznosu od 84.000,00 dinara. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno da potrebne troškove tužilje prema uspehu u sporu čini iznos od 6.000,00 dinara za sastav tužbe, iznos od po 7.500,00 dinara za zastupanje na 15 održanih ročišta, iznos od po 4.500,00 dinara za zastupanje na 19 neodržanih ročišta, 13.000,00 dinara na ime troškova veštačenja, 36.000,00 dinara na ime takse za presudu, kao i da potrebne troškove tužilje u drugostepenom postupku čini iznos od 12 .000,00 dinara za sastav žalbe, iznos od 36.000,00 dinara za taksu na žalbu i 36.000,00 dinara za taksu na drugostepenu presudu.

Razmatrajući osporeni stav 2. izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine, kojim je odlučeno o troškovima prvostepenog postupka, Ustavni sud ukazuje da je tužilja delimično uspela u svom tužbenom zatevu, i to u neznatnom delu, s obzirom na to da je od traženog novčanog iznosa od 670,353,00 dinara drugostep eni sud dosudio tužilji samo novčani iznos od 613,55 evra (što je u rasponu od 76.000,00 do 77 .000,00 dinara). U navedenoj činjeničnoj situaciji od procesnog značaja je odredba člana 149. stav 2. ZPP iz 2004. godine kojom je bilo propisano, između ostalog, da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova. Iako je Apelacioni sud u Beogradu konstatovao koji su to potrebni troškovi tužilje prema uspehu u sporu, taj d rugostepeni sud u osporenoj presudi nije suštinski primenio navedenu procesnu odredbu, jer prilikom donošenja rešenja o troškovima prvostepenog postupka nije primenio procesni kriterijum „s obzirom na postignuti uspeh u u sporu“, već je tužilji dosudio sve troškove prvostepenog postupka, što, po oceni Ustavnog suda, predstavlja „očiglednu grešku“ suda koja je do vela u sumnju pravičnost parničnog postupka u delu koji se odnosi na troškove prvostepenog postupka .

6. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim st avom 2. izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio u tom delu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede navedenog ustavnog prava, poništio stav 2. izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine i odredio da taj sud ponovo odluči o žalbi tužilje podnetoj protiv prvostepene presude, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje, to nije posebno cenio navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na nak nadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava.

8. Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da mu Ustavni sud dosudi materijalnu štetu, za sada je preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u tačke 3. izreke.

9. Razmatrajući osporeni stav 3. izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine, kojim je odlučeno o troškovima drugostepenog postupka, Ustavni sud ukazuje da drugostepeni sud u tom delu presude nije konstatovao niti primenio kriterijum „prema uspehu u sporu“, što je , po oceni Ustavnog suda, ustavnopravno prihvatljivo. Naime, u konkretnom slučaju , prvostepeni sud je u celosti odbio tužbeni zahtev tužilje, radi sticanja bez pravnog osnova, te je žalba predstavljala potrebnu parničnu radnju koju je tužilja trebala da preduzme u cilju promene pravnog stanovišta prvostepenog suda i svi troškovi koji su nastali povodom navedene parnične radnje bili su nužni i neophodni. Žalba tužilje je dovela do željenog procesnog cilja, s obzirom na to da je drugostepeni sud zauzeo sasvim drugačije pravno stanovište u odnosu na prvostepeni sud , povodom postojanja instituta sticanja bez pravnog osnova – drugostepeni sud je utvrdio da postoji navedeni materijalni institut u korist tužilje, za razliku od prvostepenog suda, koji je utvrdio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrđenje sticanja bez pravnog osnova. Stoga, Ustavni sud ocenjuje, da u konkretnom slučaju, standard pravičnosti podrazumeva pravo tužilje da u celosti ostvari troškove drugostepenog postupka i da u pogledu dosuđenja troškova drugostepenog (žalbenog) postupka nije bilo opravdano primeniti procesni kriterijum „prema uspehu u sporu“, jer iako tužilja nije u potpunosti uspela u svom tužbenom zahtevu, ona je uspela u žalbenom postupku u smislu da je došlo do zauzimanja drugačijeg pravnog stanovišta od strane drugostepenog suda. Osim toga, odredbom člana 150. stav 1. ZPP iz 2004. godine bilo je propisano da sud od lučuje o visini troškova ceneći sve okolnosti, te je primenom navedene proces ne odredb e u konkretnom slučaju, uspeh u sporu predstavljao j edinu merodavnu okolnost kada su u pitanju troškovi prvostepenog postupka, ali to nije predstavljalo jedinu merodavnu okolnost kada su u pitanju troškovi žalbenog postupka, što je drugostepeni sud pokazao i time što je o troškovima te faze postupka odlučio posebnim stavom izreke.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenim st avom 3. izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3643/15 od 15. jula 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu odbio u tom delu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrerne odluke o troškovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti