Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o nedozvoljenosti ustavne žalbe u poreskom postupku

Kratak pregled

Ustavna žalba izjavljena protiv akata kojima je dozvoljeno ponavljanje postupka utvrđivanja poreske obaveze odbacuje se kao nedozvoljena. Ovim aktima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, već samo o procesnim uslovima, pa pravo na pravično suđenje nije relevantno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Karića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Karića izjavljena protiv zaključka Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala Savski venac broj 438-1-737-2/06 od 17. maja 2006. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 438-30/06-20 od 13. juna 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 3841/06 od 29. juna 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Karić iz Beograda je 16. juna 2008. godine, preko punomoćnika Vere Čabarkape, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim zaključkom po službenoj dužnosti određeno ponavljanje postupka utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2000. godinu, na osnovu dokumenata dobijenih od strane Poreske policije, koji, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, ne predstavljaju nove dokaze na osnovu kojih se može dozvoliti ponavljanje postupka. Pored toga, navodi i da mu dokazi na osnovu kojih se ponavlja postupak nikada nisu dostavljeni, na koji način mu je uskraćeno da se upozna sa njihovom sadržinom i da se na iste izjasni. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi da mu je osporenim pojedinačnim aktima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, da osporene akte poništi i da otkloni štetne posledice.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala Savski venac donelo osporeni zaključak broj 438-1-737-2/06 od 17. maja 2006. godine kojim se ponavlja, po službenoj dužnosti, postupak utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2000. godinu, koji je okončan rešenjem Republičke uprave javnih prihoda – Odeljenje za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Peć broj 04/43-438-737-2 od 31. maja 2001. godine, i to u delu prihoda ostvarenih iz inostranstva.

Protiv navedenog zaključka kojim je određeno ponavljanje postupka, podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu drugostepenom organu uprave, Ministarstvu finansija Republike Srbije, Poreska uprava – Regionalni centar Beograd, koje je osporenim rešenjem broj 438-30/06-20 od 13. juna 2006. godine odbilo žalbu kao neosnovanu.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv konačnog upravnog akta podneo tužbu, koja je primljena u Vrhovnom sudu Srbije 24. jula 2006. godine. Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 29. juna 2007. godine doneo osporenu presudu U. 3841/06 kojom je tužba odbijena kao neosnovana. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da se u spisima predmeta nalaze podaci dobijeni od strane Poreske policije 5. aprila 2006. godine, koji predstavljaju činjenice za koje prvostepeni organ uprave nije znao u vreme odlučivanja, a što predstavlja jedan od razloga za ponavljanje postupka okončanog konačnim rešenjem, propisan odredbama člana 239. Zakona o opštem upravnom postupku.

4. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava pojedinačne akte kojima je odlučeno da se po službenoj dužnosti dozvoli ponavljanje postupka okončanog konačnim rešenjem o utvrđivanju poreske obaveze. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim aktima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja takođe garantuje pravo na pravično suđenje, ima istu sadržinu kao odredba člana 32. stav 1. Ustava, pa se postojanje povrede navedenog ljudskog prava ima ceniti u odnosu na Ustav, saglasno članu 170. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da u upravnom postupku i upravnom sporu koji su prethodili podnošenju ustavne žalbe nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već je o poreskoj obavezi podnosioca ustavne žalbe odlučivano u upravnom postupku koji je okončan rešenjem Republičke uprave javnih prihoda – Odeljenje za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Peć broj 04/43-438-737-2 od 31. maja 2001. godine. S obzirom na to da osporenim pojedinačnim aktima nije odlučivano o postojanju ili visini poreske obaveze podnosioca ustavne žalbe, već se samo odlučivalo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se po službenoj dužnosti ponovi postupak utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2000. godinu, Ustavni sud smatra da je ustavna žalba u odnosu na navodne povrede člana 32. stav 1. Ustava, ratione materiae nedozvoljena. U vezi sa tim, Ustavni sud se poziva na stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine). Ustavni sud je isti stav zauzeo u svojoj Odluci broj Už – 296/2008 od 26. novembra 2009. godine.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4), jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

Polazeći od izloženog, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu