Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko petnaest godina. Naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6700/2011
10.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P. iz B, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. P. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 10949/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postup ak iz tač ke 1. okončao u najkraćem roku .

O b r a z l o ž e nj e

1. N. P. iz B. je 23. decembra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 10949/10.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da predmetna parnica traje već trinaest godina i da je neizvesno kada će biti okončana, zbog čega smatra da je povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok osporenog postupka, sa hronološkim prikazom radnji koje su u njemu preduzete. Zahtev iz ustavne žalbe glasi "brza i pravična presuda".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 10949/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Podnosilac ustavne žalbe je 17. februara 1999. godine, u svojstvu tužioca, podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih M, A. i N. P, sve trojice iz Beograda, radi utvrđenja vanknjižnog prava vlasništva na kući izgrađenoj na katastarskoj parceli broj 20356, KO Beograd 7. Predmet je zaveden pod brojem P. 1264/99.

U dosadašnjem toku postupka zakazano je ukupno četrdeset ročišta za glavnu raspravu. Dvadeset ročišta nije održano, i to najvećim delom zbog nemogućnosti prvostepenog suda da obezbedi procesne pretpostavke. Ovde se, pre svega, ima u vidu pozivanje tuženih A. i N, čiji su se pozivi za glavnu raspravu uglavnom vraćali uz konstataciju dostavne službe suda, da je najpre ostavljeno pismeno obaveštenje da određenog dana i u određeno vreme budu u svom stanu, a potom, da u zakazano vreme osoba sa istim prezimenom odbija da primi poziv, zbog čega su pozivi ostavljani u poštanskom sandučetu. Primetno je da dvoje sudija, koji su bili zaduženi predmetom do 1. januara 2010. godine, uopšte nisu pokušali da iznađu način za prevazilaženje opisane situacije, odnosno da uslove za održavanje ročišta obezbede nekim drugim putem. Evidentna promena nastupila je nakon što je predmet prešao u nadležnost Prvog osnovnog suda u Beogradu, s obzirom na to da je sudija kome je predmet dodeljen u rad pribegao davanju detaljnih pismenih uputstava dostavnoj službi suda kako da se izvrši uručenje poziva tuženima, koristeći se i zakonskom alternativom dostavljanja putem oglasne table suda. Ovom metodom se sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu nijednom nisu poslužile. S tim u vezi, u periodu od 1. januara 2010. godine do presuđenja, Prvi osnovni sud u Beogradu je uspeo da održi sedam od ukupno jedanaest zakazanih ročišta, na kojima je izveden dokaz sumarnim saslušanjem parničnih stranaka, kao i Z. P, koji u ovoj parnici ima svojstvo glavnog umešača.

Na ročištu održanom 21. novembra 2012. godine sud je odbio dokazni predlog da se obavi veštačenje finansijske i aktuarske struke i zaključio glavnu raspravu.

Pismeni otpravak presude P. 10949/10 od 21. novembra 2012. godine (prva presuda u ovoj parnici) punomoćniku tužioca je uručen 12. juna 2013. godine. Ovom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, a takođe i tužbeni zahtev glavnog umešača Z. P, kojim je tražio da se prema svim parničnim strankama (tužiocu i tuženima) utvrdi da je on, po osnovu učešća u izgradnji, postao vlasnik 3/10 idelanih delova spornog objekta.

Radi odlučivanja o žalbama tužioca i glavnog umešača, spisi parničnog predmeta su početkom januara 2014. godine prosleđeni Apelacionom sudu Beogradu. Rešnjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 106/14 od 13. februara 2014. godine predmet je vraćen prvostepenom sudu radi dopune postupka, sa nalogom da se žalba glavnog umešača dostavi tuženom N. P.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni glasnik SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku .

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br oj 125/04 ) koji je počeo da se primenjuje 22. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da kad je u toku parnice dostavljanje pismena bilo bezuspešno dostavljanje će se izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu i da se smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda (član 140.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, te da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 17. februara 1999. godine , podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu, i da još uvek nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak traje više od petnaest godina, te da je prvi put presuđeno nakon trinaest godina i devet meseci od podnošenja tužbe. Napred izneto samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Imajući to u vidu, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, petnaestogodišnje trajanje predmetne parnice ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud smatra da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, imajući pri tom u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo prekomernoj dužini trajanja parnice, ne može prihvatiti da je razumno da postupak do odlučivanja po ustavnoj žalbi traje više od petnaest godina, te da se ovako dugo trajanje postupka jedino može pripisati nedelotvornosti prvostepenih sudova, najpre Drugog opštinskog suda u Beogradu, a potom i Prvog osnovnog suda u Beogradu. Činjenice da Drugi opštinski sud u Beogradu u periodu do 1. januara 2010. godine nijednom nije presudio, kao i da je najveći broj zakazanih ročišta odložio zbog nemogućnosti da obezbedi procesne pretpostavke za njihovo održavanje, a da pritom nijednom nije pribegao procesnim ovlašćenjima koja su mu u takvim situacijama stajala na raspolaganju (pozivanje preko oglasne table suda), po oceni Ustavnog suda, nesumnjivo potvrđuje da navedeni prvostepeni sud u ovom sporu nije postupa o u skladu sa načelom efikasnosti . Što se tiče Prvog osnovnog suda u Beogradu, on je u velikoj meri prevazišao poteškoće koje su negativno uticale na rad Drugog opštinskog suda u Beogradu. Međutim, Ustavni sud nalazi da je period od sedam meseci, koji je ovom sudu bio potreban za pismenu izradu presude P. 10949/10 od 21. novembra 2012. godine, nedopustivo dug.

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je mišljenja da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, s obzirom na to da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu štete.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti