Ustavni sud o povredi prava na nepristrasan sud u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Povreda se sastoji u tome što je u donošenju drugostepene presude učestvovala sudija koja je prethodno u istom predmetu donela prvostepenu odluku, što dovodi u sumnju nepristrasnost suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6700/2016
05.04.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. Š . iz Sremske Mitr ovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. Š . i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 717/16 od 12. jula 2016. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 717/16 od 12. jula 2016. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosi lac ustavne žalbe izjavi o protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 6370/13 od 4. novembra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. Š . iz Sremske Mitrovice podneo je Ustavnom sudu, 29. avgusta 2016. godine, preko punomoćnika P . S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv akta navedenog u izreci , zbog povrede načela i prava zajemčenih odredbama čl. 21, 32. i 58. Ustava Republike Srbije.

Obrazlažući tvrdnje o povredi označenih načela i prava, podnosilac navodi da je u donošenju osporene presude učestvovala sudija koja je postupala u prvostepenom postupku i donela jednu od prethodnih odluka, te da je sud, dajući razloge zbog kojih nije prihvatio nalaz veštaka koga je on angažovao, zanemario odredbe člana 261. Zakona o parničnom postupku i činjenično stanje utvrdio na osnovu veštačenja sprovedenog po predlogu tuženog, iako je ono suprotno ne samo nalazu veštaka koga je on angažovao, već i prethodno sprovedenom veštačenju po nalogu suda. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeni akti i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvid om u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

U postupku koji je prethodio ustavnosudskom, predmet spora po tužbi tužioca-protivtuženog N . Š . (u daljem tekstu: tužilac), ovde podnosioca ustavne ž albe, bio je zahtev za utvrđenje da je raskinut ugovor o kupoprodaji određene mašine (glavni tužbeni zahtev), odnosno zahtev da sud isti raskine (eventualni tužbeni zahtev), povraćaj kupoprodajne cene i naknada štete, a po protivtužbi tuženog- protivtužioca (u daljem tekstu: tuženi) isplata određenog novčanog iznosa.

Presudu Osnovnog suda u Nišu P. 14949/10 od 19. septembra 2012. godine, kojom su odbijeni svi zahtevi tužioca, a usvojen protivtužbeni zahtev, donela je sudija pojedinac S. S . S . Tužbeni zahtevi su odbijeni uz obrazloženje da je tužilac u smislu člana 481. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima izgubio prava koja ima po osnovu vidljivih nedostataka stvari, jer prilikom primopredaje mašine tuženom nije stavio primedbe, kao i prava koja mu pripadaju po osnovu skrivenih nedostataka zbog propuštanja roka iz člana 482. pomenutog zakona, budući da je za konkretne nedostatke saznao 21. aprila 2010. godine, kada je svedok Vladimir Obradović pregledao mašinu i dostavio procenu njene tehničke ispravnosti, a tuženog je o raskidu ugovora obavestio dopisom od 19. avgusta 2010. godine u prilogu kog je dostavio i navedenu procenu. U odnosu na pomenutu procenu koju je na zahtev podnosioca pre početka postupka sačinio veštak Vladimir Obradović, sud je naveo da ga nije prihvatio kao dokazno sredstvo iz razloga što izvođenje tog dokaza nije odredio sud, niti su ga predložile stranke .

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 73/13 od 14. maja 2013. godine ukinuta je nižestepena odluka uz ocenu da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku , jer je u toku postupka saslušao svedoka Vladimira Obradovića i pročitao njegov nalaz, a nije dao ocenu ovih dokaza. Drugostepeni sud je istakao da okolnosti navedene u nalazu pomenutog veštaka koga je angažovao tužilac - da mašina nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu što je tuženom bilo poznato i da dokumentacija ne predstavlja fabrički sertifikat - ukazuju na to da se radi o materijalnim nedostacima stvari iz člana 479. Zakona o obligacionim odnosima za koje odgovara tuženi u smislu člana 478. pomenutog zakona, iz kog razloga je prvostepeni sud trebao da utvrdi sve činjenice relevantne za primenu čl. 378. do 481. zakona. Ocenjeni su kao preuranjeni zaključci nižestepenog suda da je reč o skrivenim nedostacima za koje je tužilac saznao kada je dobio nalaz veštaka i propuštanju roka za stavljanje primedbi, uz ukazivanje na to da lice saznaje za nedostatke kada ih uoči , a ne kada mu treće lice ili veštak to saopšti i da se rok mora računati u skladu sa članom 483. Zakona o obligacionim odnosima budući da je tuženi dva puta popravljao mašinu.

Presudom Osnovnog suda u Nišu P. 6370/13 od 4. novembra 2015. godine, koju je donela sudija pojedinac Z. J, ponovo su odbijeni svi tužbeni, a usvojen protivtužbeni zahtev. U obrazloženju presude, sud je, pored ostalog, naveo da je prihvatio nalaz veštaka Ivana Mijailovića, nalazeći da je isti argumentovan, jasan, dovoljno obrazložen i sačinjen u skladu sa pravilima struke od strane stručnog lica, ističući da je imao u vidu izjašnjenje veštaka o zakonskoj regulativi u pogledu prateće dokumentacije i navod veštaka da nije bio u mogućnosti da izvrši uvid u mašinu u trenutku isporuke, te da je nezahvalno upuštati se u procenu da li je tužilac prepravljao mašinu. Sud je naveo da nije prihvatio nalaz drugog veštaka Radivoja Milića iz razloga što ovaj veštak mašinu nije pregledao prilikom isporuke, već četiri godine posle , kao i zbog toga što je iz iskaza tuženog i svedoka utvrdio da je mašina prilikom isporuke puštena u rad i da tužilac tada nije imao primedbi. Ova presuda zasnovana je na istovetnim razlozima kao i prethodno ukinuta - da je tužilac izgubio prava koja mu pripadaju po osnovu člana 481. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer prilikom isporuke mašine i puštanja u rad nije stavio primedbe, kao i prava koja mu pripadaju po osnovu člana 482. istog zakona, jer je dopis o raskidu ugovora od 19. avgusta 2010. godine uputio četiri meseca nakon što je na osnovu izveštaja veštaka Vladimira Obradovića od 21. aprila 2010. godine saznao za konkretne nedostatke. U odnosu na pomenutu procenu tehničke ispravnosti od 21. aprila 2010. godine, sud je naveo da nije mogao da je prihvati kao nalaz veštaka jer nije pribavljen u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku.

Apelacioni sud u Nišu je osporenom presudom Gž. 717/16 od 12. jula 2016. godine potvrdio nižestepenu odluku, prihvatajući u svemu razloge prvostepenog suda. Prvi član sudskog veća koje je donelo osporenu presudu bila je sudija S . S . S.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: načelo zabrane diskriminacije (član 21.) pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.); pravo na imovinu (član 58.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US i 55/14) propisano je: da je sudija dužan da se uzdrži od suđenja ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (član 66.); da sudija može da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzeće)(član 67. stav 2.); da ako sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzeće, zastaće sa postupkom i odmah će o tome da obavesti stranke i predsednika suda koji će da odluči o izuzeću,a do donošenja rešenja predsednika suda, sudija može da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja (član 68. stav 2.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje , a imajući u vidu da kao jedan od razloga zbog kog smatra da mu je povređeno pomenuto pravo, podnosilac ističe činjenicu da je u donošenju osporene drugostepene presude učestvovala sudija koja je u istom postupku, kao sudija pojedinac donela prvostepenu presudu P. 14949/10 od 19. septembra 2012. godine , Ustavni sud je ocenio da su navodi ustavne žalbe usmereni na tvrdnje o povredi prava na nepristrasan sud kao elementa prava na pravično suđenje.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), pravo na nepristrasan sud podrazumeva odsustvo predrasuda ili unapred utvrđenog stava prema strankama , pri čemu se postojanje nepristrasnosti ceni primenom subjektivnog i objektivnog testa (videti presudu Piersack protiv Belgije , od 1. oktobra 1982. godine, stav 30.). Testom subjektivne nepristrasnosti ispituje se ponašanje konkretnog sudije, odnosno postojanje ličnih predrasuda sudije koji je postupao/odlučivao u određenom predmetu, dok se testom objektivne nepristrasnosti utvrđuje da li je sud, između ostalog i svojim sastavom, pružio dovoljne garancije za isključenje opravdane sumnje u njegovu nepristrasnost (videti presude Fey protiv Austri je, od 24. februara 1993. godine, stav 30. i Wettstein protiv Švajcarske, od 21. decembra 2000. godine, stav 42.). Kroz test objektivne nepristrasnosti mora se utvrditi da li, nezavisno od ponašanja određenog sudije, postoje činjenice koje mogu dovesti u sumnju nepristrasnost suda, pri čemu mišljenje podnosioca jeste važno, ali ne i odlučujuće. Ono što je bitno jeste da li se sumnja podnosioca može smatrati objektivno opravdanom (videti pomenutu presudu Wettstein protiv Švajcarske ). Takođe, prema praksi ESLjP, činjenica da je određeni sudija imao različite procesne uloge u pojedinim fazama postupka može u određenim okolnostima dovesti u pitanje nepristrasnost suda, što se ocenjuje u svakom konkretnom slučaju.

Kako podnosilac nije doveo u pitanje subjektivnu nepristrasnost sudije S . S . S, već je osporio sastav veća žalbenog suda iz razloga što je pomenuta sudija u istom predmetu učestvovala u donošenju prve prvostepene presude, Ustavni sud je navode podnosioca ispitivao primenom objektivnog testa.

Ustavni sud, pre svega , konstatuje da je odredbom člana 67. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisan razlog za izuzeće sudije koji je relativnog karaktera - postojanje okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost sudije , u kom slučaju se ocena postojanja razloga za izuzeće vrši prema objektivnim merilima. Dakle, cilj pomenutih zakonskih odredaba jeste otklanjanje sumnji u nepristrasnost suda, u vezi sa čim se izjasnio i ESLjP smatrajući da se radi o pitanju poverenja koje sudovi moraju uživati u javnosti u demokratskom društvu (videti presudu Castillo Algar protiv Španije , od 28. oktobra 1998, stav 45.).

U konkretnom slučaju, sudija S. S . S . je kao sudija pojedinac donela prvu prvostepenu presudu P. 14949/10 od 19. septembra 2012. godine, kojom su odbijen i svi tužbeni zahtevi podnosioca, sa obrazloženjem da je u smislu člana 481. stav 1. i člana 482. Zakona o obligacionim odnosima izgubio prava koja ima po osnovu vidljivih i skrivenih nedostataka stvari, jer prilikom primopredaje mašine tuženom nije stavio primedbe, dok je dopis o raskidu ugovora tuženom uputio 19. avgusta 2010. godine, iako je za nedosta tke saznao 21. aprila 2010. godine kada mu je dostavljena procena tehničke ispravnosti mašine. Nakon ukidanja ove presude, u ponovnom postupku, drugu prvostepenu presudu P. 6370/13 od 4. novembra 2015. godine, kojom su opet odbijeni svi podnosiočevi tužbeni zahtevi, donela je sudija pojedinac Z. J. Dakle, sudija S. S . S . nije donela prvostepenu presudu koja je pobijana žalbom, a li je kao prvi član veća žalbenog suda učestvovala u donošenju osporene presude Gž. 717/16 od 12. jula 2016. godine, kojom je potvrđena prvostepena presuda od 4. novembra 2015. godine koja se zasniva na identičnim razlozima kao i prethodna prvostepena presuda. P o nalaženju Ustavnog suda, okolnost da se sudija S . S . S . prilikom donošenja prvostepene presude od 19. septembra 2012. godine bavila pitanjima bitnim za rešenje konkretnog spora tj. njegovim meritumom, upućuje na zaključak da je imala formiran stav o osnovanosti tužbenog zahteva podnosi oca i pre nego što je prvostepena presuda od 4. novembra 2015. godine postala predmet ispitivanja veća žalbenog suda čiji je član bila. Stoga, Ustavni sud smatra da činjenica da je sudija koja je u istom predmetu učestvovala u donošenju jedne prvostepene presude, bez obzira što je ista ukinuta, a potom kao član veća drugostepenog suda odlučivala o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepene presude u čijem donošenju nije učestvovala, (pri čemu su u oba slučaja odluke u čijem donošenju je ova sudija učestvovala bile nepovoljne za podnosioca), stvorilo situaciju da na strani podnosioca postoje objektivni razlozi za sumnju u nepristrasnost žalbenog suda u pogledu njegovog sastava , jer je pre donošenja drugostepene presude jedan član veća tog suda imao jasno iskazan i time formiran stav o meritumu spora. U vezi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje da je u presudi ESLjP Golubović protiv Hrvatske, od 27. novembra 2012. godine okolnost da je jedan te isti sudija u dva odvojena, ali činjenično i pravno povezana postupka, prvo učestvovao u donošenju prvostepene presude koja je bila ukinuta, a zatim u drugom postupku u donošenju drugostepene presude, bila dovoljna da taj sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje. Naime, ESLjP je ocenio da je bez uticaja okolnost da sudija nije učestvovao u donošenju odluke pobijane žalbom, budući da je već imao oblikovan stav o osnovanosti zahteva (videti stav 57. pomenute presude). Identično stanovište ESLjP je zauzeo i u presudi Bajaldžiev protiv BJRM , od 25. oktobra 2011. godine (videti stav 37.) . Takođe, ESLjP je u presudi Šorgić protiv Srbije , od 3. novembra 2011. godine utvrdio povredu prava na nepristrasan sud jer je ocenio da nije zadovoljen objektivni test, jer su dve sudije učestvovale u donošenju odluka u međusobno povezanim sporovima između istih stranaka, na način da su ti sporovi okončani nepovoljno po podnosioca (videti st. 69. i 70. pomenute presude).

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnosioc u ustavne žalbe povređeno pravo na nepristrasan sud kao element prava na pravično suđenje, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da je utvrđena povreda prava na nepristrasan sud, Ustavni sud nije ispitivao tvrdnje o povredi načela zabrane diskriminacije i prava na imovinu.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporene drugostepene presude i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud o povredi prava na nepristrasan sud u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti