Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u posedovnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi smetanja poseda, koji je trajao devet godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra zbog neefikasnog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6701/2018
24.02.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S . iz Smederevske Palanke , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 20 22. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 255/09, a zatim pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 1254/16 (prvobitno P. 507/10 ), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S . iz Smederevske Palanke je, 5. juna 2018 . godine, preko punomoćnika R. D , advokata iz Žabara, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 255/09, a zatim pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smedere vskoj Palanci u predmetu P. 1254/16 (prvobitno P. 507/10).

U ustavnoj žalbi se navodi da je protiv podnositeljke ustavne žalbe podneta tužba radi smetanja poseda po kojoj je parnični postupak trajao devet godina i dva meseca, čime je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava ; da je podnositeljka tokom postupka imala velike troškove radi zastupanja od strane advokata čime joj je povređeno i pravo na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu osnovnih ljudskih prava podnositeljke i dosudi joj naknadu materijalne štete u iznosu od 1.000 evra, nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti, kao i troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P. 1254/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

S. S . iz Vrnjačke Banje je 25. marta 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci tužbu protiv tužene B . S, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi smetanja poseda, koja je u sudu zavedena pod brojem P. 255/09.

Do donošenja prve prvostepene odluke u ovom sporu 21. oktobra 2015. godine, prvostepeni sud je zakazao 27 ročišta, od kojih 13 nije održano, odnosno odloženo je bez raspravljanja (zbog nedostatka procesnih pretpostavki, nedolaska svedoka, štrajka advokata ili na predlog punomoćnika stranaka).

Na prvom ročištu 27. marta 2009. godine prvostepeni sud je konstatovao da se tužena nalazi u Nemačkoj i rešio da joj se uz poziv za glavnu raspravu dostavi i rešenje o određivanju privremene mere P. 255/09 od istog datuma .

Žalbu tužene protiv rešenja o privremenoj meri Okružni sud u Smederevu je odbacio kao nedozvoljenu rešenjem Gž. 914/09 od 3. juna 2009. godine.

Na ročištu 21. septembra 2009. godine određeno je izvođenje dokaza saslušanjem tužioca i tužene u svojstvu parničnih stranaka, koji je sud izveo na ročištu 12. aprila 2011. godine.

Prvostepeni sud je 28. jula 2011. godine izveo uviđaj na licu mesta u prisustvu sudskog veštaka mašinske struke Ž. M, koji je svoj pismeni nalaz i mišljenje dostavio sudu 9. avgusta 2011. godine.

Na ročištu 19. marta 2013. godine rasprava je počela iznova pred novim postupajućim sudijom, pročitani su izvedeni dokazi i određeno ponovno saslušanje parničnih stranaka, koje je sud izveo na ročištu 22. aprila 2014. godine.

Na ročište zakazanom za 17. juni 2014. godine uredno pozvani tužilac nije pristupio, te je na predlog punomoćnika tužene Osnovni sud u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci doneo rešenje P. 507/10 od 17. juna 2014. godine kojim je utvrđeno da je tužba povučena.

Protiv navedenog rešenja tužilac je 18. avgusta 2014. godine izjavio žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje, a žalbu na rešenje o troškovima je izjavila i tužena 19. avgusta 2014. godine .

Na ročištu održanom 18. marta 2015. godine dozvoljeno je vraćanje na pređašnje stanje.

U sprovedenom postupku prvostepeni sud je izvršio i uvid u pismene dokaze i saslušao jedanaest svedoka.

Osnovni sud u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci je rešenjem P. 606/15 od 21. oktobra 2015. godine, u stavovima od prvog do treć eg izreke, dozvolio vraćanje u pređašnje stanje, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena smetala tužioca u mirnom posedu kuće koja se nalazi u Smederevskoj Palanci, ul. P. br. …, izgrađene na katastarskoj parceli bliže određenoj u izreci, na taj način što je neutvrđenog dana u periodu od 4. januara 2009. godine pa do 22. marta 2009. godine na ulaznim vratima kuće zamenila uložak cilindra zbog čega tužilac nije mogao ući u svoju kuću dana 23. marta 2009. godine, te da joj se naloži da prestane sa smetanjem tužioca u mirnom posedu stana na ovaj ili na bilo koji drugi način pod pretnjom izricanja novčane kazne za svaki ponovljeni akt smetanja poseda, a pod pretnjom izvršenja i odlučio o troškovima postupka.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja tužilac je izjavio žalbu 11. decembra 2015. godine, a tužena 15. decembra 2015. godine.

Viši sud u Smederevu je, rešenjem Gž. 315/16 od 1. juna 2016. godine , ukinuo rešenje Osnovnog sud a u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci je P. 606/15 od 21. oktobra 2015. godine u stav ovima drugom i trećem izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Nakon održanog ročišta 14. decembra 2016. godine, Osnovni sud u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci je 22. decembra 2016. godine objavio rešenje P. 1254/16 od 22. decembra 2016. godine, kojim je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja tužena je izjavila žalbu 9. februara 2017. godine.

Viši sud u Smederevu je, rešenjem Gž. 872/17 od 28. marta 2018. godine, preinačio rešenje Osnovnog suda u Velikoj Plani – Sudska je dinica u Smederevskoj Palanci P. 1254/16 od 22. decembra 2016. godine tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan i preinačio odluku o troškovima postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) po kome je osporeni postupak okončan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe 25. marta 2009. godine, a da je pravnosnažno okončan rešenjem Višeg suda u Smederevu od 28. marta 2018 . godine.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba je trajao devet godina, što može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Ustavni sud je i u ovom slučaju, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, cenio složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnositeljku.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju nije radilo o složenom državinskom sporu, te da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni i sprovedeni dokazni postupak ne mogu biti opravdanje za ovoliko trajanje osporenog postupka .

Ustavni sud je zatim ocenio da je i sama podnositeljka u znatnoj meri doprinela trajanju postupka. Naime, podnositeljka je u toku trajanja postupka veliki deo vremena boravila u inostranstvu što je imalo za posledicu duže trajanje postupka usled potrebe da se pozivanje izvrši u inostranstvu, a ni njen punomoćnik više puta na ročištima nije mogao da obavesti sud o tome kada se podnositeljka vraća u zemlju (podnositeljka je ovlastila svog punomoćnika za prijem svih pismena tek na ročištu 22. aprila 2014. godine). Osim toga, podnositeljka je, iako zastupana od strane advokata , izjavila žalbu protiv rešenja o privremenoj meri koja nije dozvoljena, o čemu je prvostepeno rešenje sadržavalo pravnu pouku, te je ročište zakazano za 27. maj 2009. godine odloženo jer su se spisi predmeta nalazili u Okružnom sudu u Smederevu radi odlučivanja o žalbi podnositeljke.

Na teret suda se ne bi moglo staviti ni odlaganje ročišta zakazanog za 2. decembra 2011. godine zbog toga što je punomoćnik podnositeljke preminuo, niti odlaganje dva ročišta zbog štrajka advokata.

Ocenjujući postupanje suda u osporenom post upku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju osporenog parničnog postupka ipak dao nadležni sud svojim neefikasnim i nedelotvornim postupanjem. Naime, bez obzira na to što je sud zakazivao ročišta u prihvatljivim rokovima i što su obe parnične stranke boravile u inostranstvu usled čega je dostavljanje akata moralo duže trajati, ne može se prihvatiti ukupno trajanje prvostepenog postupka od šest godina i sedam meseci do donošenja prve prvostepene odluke u ovom državinskom sporu 21. oktobra 2015. godine. Ovde se ima naročito u vidu da je prvostepeni sud samo jednom, na predlog punomoćnika podnositeljke na ročištu 25. avgusta 2010. godine, izvršio dostavljanje podnositeljki u Nemačku putem međunarodne pravne pomoći, dok je više puta bezuspešno pokušavao da izvrši neposredno dostavljanje stranci u inostranstvo, kao i da ročište 14. januara 2013. godine nije održano zbog dodeljivanja predmeta u rad drugom sudiji.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 255/09, a zatim pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 1254/16 (prvobitno P. 507/10), podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a pre svega dužinu trajanja postupka, kao i doprinos podnositeljke ustavne žalbe . Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, br. 22080/09 i dr, od 5. aprila 2016. godine i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U vezi sa tvrdnjom ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da podnositeljka ustavne žalbe istu vezuje za troškove osporenog parničnog postupka, zbog čega je ocenio da nema Ustavom i zakonom utvrđenih pretpostavki za odlučivanje o ovom zahtevu, te je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazlo ženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už- 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u posedovnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti