Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđenje radnog odnosa koji je trajao sedam godina. Neefikasnom postupanju sudova doprineo je sukob stvarne nadležnosti i propusti u vođenju postupka, što je dovelo do neopravdanog odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6707/2017
21.05.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. M . i V . J, obojice iz Sremske Rače, i J . M . iz B, opština Bijeljina, Bosna i Herecegovina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Đ. M , V . J . i J . M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P1. 37/14 (ranije u predmetu P1. 1030/10 ) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 6 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ. M . i V . J, obojica iz Sremske Rače, i J . M . iz B, opština Bijeljina, Bosna i Herecegovina, podneli su Ustavnom sudu, 2. avgusta 2017. godine, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 419/17 od 17. maja 2017. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na pravnu pomoć, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 67. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P1. 37/14 (ranije u predmetu P1. 1030/10 ).

U ustavnoj žalbi je interpretirano činjenično stanje iz predmetnog parničnog postupka, pri čemu je posebno ukazano na pogrešnu primenu procesnog prava od strane drugostepenog parničnog suda prilikom odlučivanja o troškovima postupka. Istaknut je i navod o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

Podnosioci us tavne žalbe su predložili Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava i načela i poništi osporenu drugostepenu presudu . Tražili su naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 37/14 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku :

Tužioci Đ. M, V . J . i J . M, ovde podnosioci ustavne žalbe, i A . M . podneli su 19. aprila 2010. godine tužbu Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici protiv privrednog društva „ I.“ d.o.o, radi utvrđenja postojanja radnog odnosa i uplate doprinosa, zarada i drugih primanja. Uz tužbu je podnet predlog za određivanje privremene mere. Predmet je formiran pod brojem P1. 1030/10.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem P1. 1030/10 od 19. aprila 2010. godine odredio privremenu meru.

Podnosioci ustavne žalbe su podneskom od 1. oktobra 2010. godine povukli tužbu u delu u kojem je traženo uplata doprinosa, zarada i drugih primanja.

Viši sud je rešenjem Gž1. 14/11 od 30. marta 2011. godine usvojio žalbu tuženog i ukinuo je navedeno prvostepeno rešenje o privremenoj meri .

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem P1. 1030/10 od 19. aprila 2011. godine prekinuo parnični postupak, zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim.

Podnosilac ustavne žalbe V. J . tražio je nastavak postupka podneskom od 30. jula 2012. godine, a podnosilac ustavne žalbe Đ . M . tražio je nastavak postupka podneskom od 1. avgusta 2012. godine, dok je podnosilac ustavne žalbe J . M . tražio je nastavak postup ka podneskom od 8. avgusta 2012. godine.

Predmet je formiran pod novim brojem P1. 443/12.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem P1. 443/12 od 30. avgusta 2012. godine, u stavu prvom izreke, nastavio postupak, dok se, u stavu drugom izreke, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odredio je da se predmet ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu. Spisi predmeta su dostavljeni Privrednom sudu u Beogradu 5. oktobra 2012. godine.

Pred Privrednim sudom u Beogradu je formiran predmet P. 6709/12. Prvo ročište pred tim sudom je zakazano za 25. mart 2013. godine.

Privredni sud u Beogradu je 27. marta 2013. godine vratio spise predmeta Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, jer se u spisima predmeta nalazi izvod iz matične knjige umrlih za tužioca A. M . iz kojeg se utvrđuje da je navedeno lice preminulo 20. decembra 2010. godine.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem P1. 443/12 od 9. aprila 2013. godine prekinuo postupak u odnosu na A. M. Spisi predmeta su ponovo ustupljeni Privrednom sudu u Beogradu 28. maja 2013. godine.

Privredni sud u Beogradu se rešenjem P. 6709/12 od 27. februara 2014. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, pozivom na odredbu člana 25. stav 1. tačka 4) Zakona o uređenju sudova, kojom je propisano da privredni sudovi nisu nadležni za sporove za utvrđenje postojanje, zasnivanje i prestanak radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja, što je ovde slučaj.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem R1. 868/14 od 5. novembra 2014. godine odredio da je za postupanje u navedenoj pravnoj stari stvarno nadležni Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici. Spisi predmeta su dostavljeni Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici 31. marta 2015. godine. Predmet je formiran pod novim brojem P1. 37/14 i prvo naredno ročište je zakazano 7. jul 2015. godine.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je presudom P1. 37/14 od 5. aprila 2016. godine usvojio tužbeni zahtev tužilaca.

Podnosioci ustavne žalbe i tuženi su izjavili žalbu protiv prvostepene presude u delu u kojem je odlučeno troškovima postupka.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je dopunskom presudom P1. 37/14 od 8. februara 2017. godine odlučio o delu zahteva podnosilaca koji se odnosi na troškove postupka.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je osporenom presudom Gž. 419/17 od 17. maja 2017. godine odbio žalbu podnosilaca ustavne žalbe, dok je žalbu tuženog delimično usvojio tako što je snizio novčani iznos na ime dosuđenih troškova postupka.

U predmetnom parničnom postupku zakazano je devet ročišta za glavnu raspravu, pri čemu dva ročišta nisu održana (jedan zbog suda, a drugo zbog podnosilaca ustavne žalbe). U predmetnom parničnom postupku je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka, svedoka i uvidom u pismenoj dokumentaciju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) ; da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koji započinje podnošenjem tužbe , a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava . U vezi sa tim , za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan je period od kada su podnosioci podneli tužbu Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, 19. aprila 2010. godine, do donošenja osporene presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 419/17, dana 17. maja 2017. godine , koji m je pravnosnažno okon čan parnični postupak. Dakle, predmetni postupak je trajao sedam godina i jedan mesec.

Navedeno trajanje sudskog postupka može da ukaže na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosi oca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, koja bi iziskivala obiman dokazni postupak i koja bi mogla predstavljati prihvatljiv, odnosno opravdan razlog za ovako dugo trajanje parničnog postupka iz radnog odnosa .

U pogledu značaja prava za podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud ocenjuje da su podnosioci u svojstvu tužilaca ima li nesumnjiv materijalni interes da sud odluči o njihovoj tužbi u razumnom roku .

Kada je reč o ponašanju podnosilaca ustavne žalbe, kao tužilaca u postupku, Ustavni sud ocenjuje da su oni uredno dolazili na ročišta i da su postupali po nalozima suda. Međutim, jedno ročište nije održano zbog podnosilac ustavne žalbe , ali to nije imalo bitan uticaj na dužinu trajanja postupka.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prvenstveno je doprinelo neefikasno postupanje sudova. Ustavni sud najpre ukazuje, a polaze ći od prakse Evropskog suda za ljudska prava, da se u radnim sporovima, kao što je ovde slučaj, očekuje posebna ažurnost suda u postupanju, prvenstveno imajući u vidu da je sam Zakon o parničnom postupku iz 2005. godine, u članu 435, propisao potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (v ideti presudu Stanković protiv Srbije, broj predstavke 29907/05, od 16. decembra 2008. godine, stav 28.). Ustavni zatim ukazuje da Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici pre nego što se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovom radnom sporu i ustupio predmet Privrednom sudu u Beogradu sudu, 5. oktobra 2012. godine, nije prethodno doneo rešenje o prekidu postupka u odnosu na tužioca Aleksandra Milovanovića koji je preminuo 20. decembra 2010. godine (u spisima predmeta se nalazi izvod iz matične knjige umrlih), što je imalo za posledicu da se spisi predmeta koji su se nalazili kod Privrednog suda u Beogradu vrate Osnovnom sudu u Sremskoj M itrovici, dana 27. marta 2013. godine, koji je doneo rešenje o prekidu postupka u odnosu na navedenog tužioca i ponovo ustupio predmet Privrednom sudu u Beogradu 28. maja 2013. godine . Zatim, kada se radi o postupanju Privrednog suda u Beogradu, Ustavni sud ukazuje da je predmet tom sudu ustupljen 5. oktobra 2012. godine, a taj sud se tek 27. februara 2014. godine oglasio stvarno nenadležnim, iako postoji izričita odredba u članu 25. stav 1. tačka 4) Zakona o uređenju sudova, koja propisuje da privredni sud nije nadležan u ovoj vrsti spora.

Ustavni je pri tom imao u vidu da samo trajanje prekida postupka, zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim 19. aprila 2011. godine, do nastavka postupka, 30. avgusta 2012. godine, odnosno do ustupanja predmeta Privrednom sudu u Beogradu , 5. oktobra 2012. godine, ne može da se stavi na odgovornost sudu, jer se radi o jednoj objektivnoj okolnosti. Samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Proszak protiv Poljske, broj predstavke 2/1997/786/987, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P1. 37/14 (ranije u predmetu P1. 1030/10 ), podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke , prvi deo.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, objektivne okolnosti koje su uticale na dužinu trajanja postupka, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje .

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 , od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su p odnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Podnosioci ustavne žalbe su osporili i presudu Viši sud u Sremskoj Mitrovici je osporenom presudom Gž. 419/17 od 17. maja 2017. godine, kojom je odlučeno o troškovima postupka.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporen e drugostepene presude.

U vezi navoda podnosilaca ustavne žalbe da im je osporenim aktom povređeno načelo iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenom ustavnom normom ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode. Stoga povreda ovog načela može nastati samo akcesorno, kao posledica povrede ili uskraćivanja konkretnog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, što nije slučaj u konkretnom predmetu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti