Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbe poverilaca i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neisplaćenih potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim državnim kapitalom. Utvrđeno je pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete u visini njihovih utvrđenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6733/2016
21.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. S, P . G, S . P, I . M . i M . P, svih iz Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. S, P . G, S . P, I . M . i M . P . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenih za iznose koji su im eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. P . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 2844/15 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 903/16 od 24. maja 2016. godine.

4. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. S, P . G, S . P, I . M . i M . P, svi iz Bojnika, podneli su Ustavnom sudu, 29. avgusta 2016. godine, preko punomoćnika Srđana Stajića, advokata iz Lebana, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 28/10, kao i protiv odgovarajućih rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 2844/15 od 30 . marta 2016. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1683/15 od 14. jula 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1421/15, R4 St. 1704/15 i R4 St. 1800/15 , koja su sva doneta 13. jula 2016. godine, a S . P . i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 903/16 od 24. maja 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se ističe povreda prava na imovinu u stečajnom postupku u v ezi kojeg su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno u tvrdili povredu prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se takođe osporavaju rešenja navedenih sudova u pogledu dosuđene visine naknade nematerijalne štete, kao vida p ravičnog zadovoljenja podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede pr ava na suđenje u razumnom roku. Podnosioci ustavne žalbe su istakli i zahteve za naknadu nematerijalne i materijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i za troškove postupka na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine, pokrenut je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP P. „P .“ iz Bojnika. Zaključkom o utvrđenim potraživanjima St. 30/2009 od 16. aprila 2010. godine utvrđena su potraživanja predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i svrstana u određene isplatne redove.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 2844/15 od 30. marta 2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača S. P, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvr đeno da je predlagaču u stečajnom pos tupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 2 0.000 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog izn osa od 130.000,00 dinara; dok je u stavu V izreke odbačen zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž Gp. 903/16 od 24. maja 2016 . godine, odbio kao neosnovanu žalbu predla gača i ožalbeno rešenje R4 St. 2844/15 od 30. marta 2016. godine potvrdio u st. IV i V njegove izreke.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1421/15 od 13. jula 2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača I. M , ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 20.000 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; dok je u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 1 80.000,00 dinara.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1704/15 od 13. jula 2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača M. P, ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 20.000 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 180.000,00 dinara; dok je u stavu V izreke odbačen zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1800/15 od 13. jula 2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača N. S, ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 20.000 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 200.000,00 dinara; dok je u stavu V izreke odbačen zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1683/15 od 14. jula 2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača P. G, ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 10.000 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 190.000,00 dinara; dok je u stavu V izreke odbačen zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je bilo propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da podnosiocima ustavne žalbe namiri potraživanje po osnovu neisplaćene zarade koje im je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 28/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ocenjujući ustavnu žalbu S. P . izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4 St. 2844/15 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 903/16 od 24. maja 2016. godine, u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđe nje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka svojim navodima izraža va nezadovoljstvo iznosom koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo, nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove ( ovakve stavove je Ustavni sud zauzeo i u Rešenju Už-4130/2015 od 6. oktobra 2016. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnosi teljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dosu dili joj primerenu naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilik a u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara ni je nerazumn a, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ni ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu S . P , u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene p retpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3 . izreke.

8. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi N. S, P . G, I . M . i M . P . u delu kojim su osporena odgovarajuća rešenja Privrednog apelacionog suda zbog povrede prava na pravično suđenje, a zbog nezadovoljstva iznosima koji su im osporenim rešenjima dosuđeni na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvdio da su navedeni podnosioci imali pravo da, saglasno odredbi člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), protiv predmetnih rešenja izjave žalbu Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, o čemu su bili poučeni u osporenim rešenjima.

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena proizlazi da podnosioci ustavne žalbe N. S, P . G, S . P, I . M . i M . P . pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristili Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio njihovu ustavnu žalbu u odnosu na odgovarajuća osporena rešenja Privrednog apelacionog suda, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. S obzirom na to da je podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjima određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je ovom Odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 4. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti