Ustavni sud: svojstvo jedinog člana društva ne znači automatski i svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio presudu Upravnog suda, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Svojstvo jedinog člana privrednog društva, koji nije direktor i ne radi u društvu, samo po sebi ne predstavlja osnov za status osiguranika.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6735/2017
29.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. R . iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. R . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15790/15 od 14. juna 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15790/15 od 14. juna 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-02/2-181.50-58229 od 11. septembra 2015. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. A. R . iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 3. avgusta 2017. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15790/15 od 14. juna 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao da je Upravni sud propustio da razmotri krucijalne navode iznete u tužbi, čime je povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje, kao i da isti sud nije održao usmenu javnu raspravu na kojoj bi podnosilac imao mogućnost da obrazloži svoju argumentaciju. Podnosilac smatra da, suprotno oceni upravnih organa i Upravnog suda, u periodu od 1. jula 2012. do 13. februara 2015. godine, nije imao svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti , u smislu odredbe stava 1. tačka 2) i stava 2. člana 12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, niti je bio obveznik doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, u smislu značenja pojma „osnivač privrednog društva“ određenog odredbom člana 6. tačka 15) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ( „Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14, 112/15 i 113/17). Naveo je da je počev od 1. jula 2012. godine korisnik starosne penzije, da je rešenjem Agencije za privredne registre od 15. juna 2012. godine brisan u Registru privrednih subjekata kao zakonski zastupnik privrednog društva „D.“ doo Subotica, a da je za zakonskog zastupnika imenovano drugo lice, koje je u radnom odnosu. Tome u prilog se pozvao na određena mišljenja ministarstava, koja potvrđuju da se u pomenutom periodu, iako je bio jedini član tog privrednog društva, nije nalazio u obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju. Takođe je naveo da je posledica utvrđivanja svojstva osiguranika bila obustavljanje isplate srazmernog dela starosne penzije koju ostvaruje kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srpske.

Predložio je da Upravni sud ukine, odnosno poništi osporenu presudu Upravnog suda, naloži tom sudu da otkloni utvrđene povrede Ustava i donese presudu u sporu pune jurisdikcije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Subotica broj D O – 58229 i u celokupnu priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Agencije za privredne registre BD 151507 /2007 od 20. decembra 2007. godine podnosilac ustavne žalbe je u Registru privrednih subjekata upisan kao jedini osnivač, direktor i zastupnik privrednog društva „D.“ doo Subotica .

Rešenjem Agencije za privredne registre BD 80541/2012 od 15. juna 2012. godine izvršena je promena zakonskog zastupnik a privrednog društva „D.“ doo Subotica tako što je podnosilac ustavne žalbe brisan sa funkcije direktora, a umesto njega je upisana M.R.

Rešenjem direktora privrednog društva „D.“ doo Subotica od 20. juna 2012. godine utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe prestaje ra dni odnos 30. juna 2012. godine, zbog toga što je navršio 65 godina života i ima više od 15 godina staža osiguranja, čime je ispunio uslov iz člana 175. Zakona o radu „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09).

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Subotica (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 45-191.10.200488/2013 od 20. maja 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe je utvrđeno pravo na starosnu penziju počev od 1. jula 2012. godine.

Rešenjem Agencije za privredne registre BD 10575/2015 od 13. februara 2015. godine podnosilac ustavne žalbe je brisan i kao osnivač, odnosno jedini član privrednog društva „D.“ doo Subotica , a umesto njega je upisana M.R.

Rešenjem prvostepenog organa broj 45-181.50.58229 od 17. jula 2015. godine, u tački 1. dispozitiva, podnosiocu ustavne žalbe je utvrđeno svojstvo osiguranika po osnovu obavljanja samostalne delatnosti u periodu od 1. jula 2012. do 13. februara 2015. godine „i dalje“, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će se nakon pravnosnažnosti tog rešenja izvršiti promena po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno: da je postupak za utvrđivanje svojstva osiguranika pokrenut po službenoj dužnosti 17. jula 2015. godine, saglasno članu 137. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju; da je iz bliže označenih rešenja Agencije za privredne registre, pored ostalog, utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe u periodu za koji mu je utvrđeno svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti bio jedini član privrednog društva „D.“ doo Subotica; da nema dokaza da su za taj period uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i odredaba člana 12. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. tog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, prvostepeni organ je doneo rešenje kao u dispozitivu.

Prvostepeni organ je dopisom broj 45-IN-200488 od 13. jula 2015. godine obavestio Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srpske – Filijala Istočno Sarajevo da se podnosilac nalazio u osiguranju kao osnivač preduzeća od 1. jula 2012. do 13. februara 2015. godine, tj. da se od 14. februara 2015. godine ne nalazi u osiguranju.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 30-02/2-181.50-58229 od 11. septembra 2015. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je našao da odredba člana 17. Zakona o privrednim društvima, koja propisuje da članovi društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama tog zakona koje uređuju pojedine pravne forme društva, nesporno ukazuje na to da svaki član radi u svom privrednom društvu, tj. da obavlja poslovodstvena ovlašćenja i poslove upravljanja u skladu sa zakonom koji uređuje položaj privrednih društava, bez obzira na to da li je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član. Kako je podnosilac nakon ostvarivanja prava na penziju, ostao osnivač odnosno član privrednog društva, on je, prema odredbama člana 12. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. tog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od toga dana obavljao i „obavlja“ poslovodstvena ovlašćenja i poslove upravljanja, pa iz tog razloga ispunjava uslove za utvrđivanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti po tom osnovu . Takođe je navedeno da su razmotrena priložena mišljenja Ministarstva finansija, ali je ocenjeno da nisu bila od uticaja na odlučivanje, jer je Fond odlučivao u skladu sa zakonom, a prema članu 80. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14 ) mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

Podnosilac je u tužbi, kao i prethodno u žalbi, istakao da od donošenja rešenja Agencije za privredne registre BD 80541/2012 od 15. juna 2012. godine nije više registrovan za zastupanje i predstavljanje privrednog društva, niti obavlja poslovodstvena ovlašćenja i poslove upravljanja u skladu sa zakonom koji uređuje položaj privrednih društava, jer od tog datuma sve poslove obavlja novi zakonski zastupnik privrednog društva, direktor M.R. Takođe je priložio dokaze za tvrdnju da u periodu od 1. jula 2012. godine, kada je postao korisnik starosne penzije, u privrednom društvu čiji je osnivač nije ostvario nikakva novčana ili nenovčana primanja po osnovu rada u okviru radnog odnosa ili van njega.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15790/15 od 14. juna 2017. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Polazeći od zakonskih odredaba na koje se prethodno pozvao drugostepeni organ i utvrđenog činjeničnog stanja, Upravni sud je našao da je prvostepeni organ pravilno postupio kada je odlučio kao u dispozitivu svog rešenja, kao i da je drugostepeni organ pravilno odbio žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, jer dokazi u spisima predmeta upućuju na zaključak da je, nakon potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zakon pravilno primenjen.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:

Zakonom o pen zijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US, 84/04 – dr. zakon , 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – Odluka US , 5/09, 107/09 i 101/10), u tekstu koji se primenjivao u konkretnom slučaju , bilo je propisano: da su obavezno osigurana lica (u daljem tekstu: osiguranici), u smislu ovog zakona, i lica koja samostalno obavljaju delatnost (u daljem tekstu: osiguranik samostalnih delatnosti) (član 10. stav 1. tačka 2)); da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač odnosno član (član 12. stav 1. tačka 2)); da se radom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra i predstavljanje i zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava (stav 2.) ; da se svojstvo osiguranika stiče danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova (član 14. stav 1.); da se svojstvo osiguranika utvrđuje na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave osiguranja, u skladu s ovim zakonom (stav 2.); da će Fond pokrenuti postupak za utvrđivanje svojstva osiguranika i kada, prilikom kontrole ili na drugi način, utvrdi da prijava na osiguranje nije podnesena za lice koje ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje (član 137. stav 3.); da u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana fond donosi pismeno rešenje o utvrđivanju svojstva osiguranika (stav 4.).

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pen zijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 73/18), koji je stupio na snagu 30. septembra 2018. godine, propisano je da se u članu 12. stav 2. Zakona brišu zapeta i reči: „kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava“.

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11 i 99/11) propisano je: da članovi društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju pojedine pravne forme društva, kao i u slučajevima iz člana 18. ovog zakona (član 17.); da se svojstvo člana društva stiče danom registracije vlasništva nad udelom u skladu sa zakonom o registraciji (član 143. stav 1.); da svojstvo člana društva prestaje danom registracije prestanka svojstva člana društva u skladu sa zakonom o registraciji (stav 2.); da član društva po osnovu udela ima pravo glasa u skupštini (član 152. stav 1. tačka 1)); da upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno (član 198. stav 1.); da su u slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva skupš tina i jedan ili više direktora (stav 2.); da u jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini član društva (stav 4.); da društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva (član 218. stav 1.); da direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno (član 219. stav 1.); da direktor zastupa društvo prema trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom, odlukama skupštine društva i uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno (član 221. stav 1.); da direktor vodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, kao i sa uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno (član 224. stav 1.); da u društvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove ko ji nisu u nadležnosti skupštine (stav 4.); da se na naknadu za rad direktora shodno primenjuju odredbe člana 393. ovog zakona koje uređuju naknadu za rad direktora akcionarskog društva (član 227.); da direktor ima pravo na naknadu za svoj rad (…) (član 393. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava obrazlaže navodima koje je iznosio u postupku koji je prethodio donošenju osporene presude Upravnog suda, a koji se, u suštini, svode na to da mu kao korisniku starosne penzije i osnivaču privrednog društva u bliže označenom periodu nije moglo biti utvrđeno svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti jer nije bio upisan u Registar privrednih subjekata kao lice ovlašćeno za zastupanje, predstavljanje i rukovođenje privrednim društvom, niti je u njemu radio, u okviru radnog odnosa ili van radnog odnosa, i ostvarivao bilo kakve prihode , već je za zakonskog zastupnika imenovano drugo lice koje je u radnom odnosu.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, konstatovao: da je podnosilac ustavne žalbe do 15. juna 2012. godine bio direktor i jedini član pomenutog privrednog društva; da je nakon tog datuma brisan u Registru privrednih subjekata kao direktor privrednog društva i umesto njega je upisano drugo lice; da je podnosiocu 30. juna 2012. godine prestao radni odnos u privrednom društvu, a 1. jula 2012. godine je postao korisnik starosne penzije; da je do 13. februara 2015. godine ostao jedini član privrednog društva.

U postupku koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog sud kao sporno postavilo se pitanje da li je podnosilac u periodu od 1. jula 2012. do 13. februara 2015. godine, kada više nije bio direktor, već samo jedini član privrednog društva, bio osiguranik samostalnih delatnosti , u smislu tada važećih odredaba člana 12. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. tog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prema navedenim zakonskim odredbama, osiguranici samostalnih delatnosti su lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednog društva, koji u njima rade, iako nisu u radnom odnosu u privrednom društvu, pri čemu se radom smatralo i predstavljanje i zastupanje privrednog društ va od strane njegovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

Po oceni upravnih organa i Upravnog suda, podnosilac ustavne žalbe je, saglasno navedenim zakonskim odredbama, samim tim što je u spornom periodu bio osnivač, odnosno član privrednog društva obavljao poslovodstvena ovlašćenja i poslove upravljanja , zbog čega je ispunjavao uslove za utvrđivanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti.

Ustavni sud ukazuje na to da je u Odluci Už-3917/2014 od 29. septembra 2016. godine izrazio pravno stanovište u pogledu utvrđivanja svojstva obveznika doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje , prema kome navedeno svojstvo nema osnivač odnosno član privrednog društva koji u njemu ne radi u smislu odredbe člana 12. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. tog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ne ostvaruje naknadu (ugovorenu naknadu) u smislu tačke 3) tog člana zakona i nema svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti u smislu navedenih odredaba tog zakona, pri čemu se podrazumeva da u privrednom društvu postoji lice koje je u radnom odnosu ili se bavi poslovima zastupanja tog privrednog društva, odnosno ovlašćeno je za poslovođenje. U suprotnom, ukoliko fizičko lice obavlja rad u smislu člana 12. navedenog zakona, odnosno ostvaruje naknadu, obračunavaju se i plaćaju pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Imajući u vidu prethodno iznete ocene, koje se po shvatanju ovog suda primenjuju i u postupku utvrđivanja svojstva osiguranika samostalnih delatnosti, Ustavni sud je uzeo u obzir da je podnosilac ustavne žalbe po osnovu vlasništva nad kapitalom, u skladu sa članom 152. Zakona o privrednim društvima , imao pravo na učešće u upravljanju društvom , te je, saglasno odredbi člana 198. stav 4. Zakona, u spornom periodu, kao jedini član društva, vršio funkciju skupštine kao organa upravljanja društvom sa ograničenom odgovornošću. Međutim, Ustavni sud ukazuje na to da se vršenje upravljačkih prava ne izjednačava sa obavljanjem poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja, u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Naime, saglasno odredbi člana 224. stav 1. Zakona o privrednim društvima, direktor vodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, što podrazumeva i sprovođenje odluka skupštine društva. Dakle, član društva, koji kao vlasnik kapitala vrši upravljačka prava, ne obavlja automatski poslovodstvena ovlašćenja i poslove upravljanja, osim ako je na to posebno ovlašćen. Prema tome, podnosiocu ustavne žalbe se svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti nije moglo utvrditi samo na osnovu svojstva jedinog člana privrednog društva, ukoliko nije utvrđeno da je u njemu radio, u smislu tada važeće odredbe člana 12. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, što ne proizlazi iz sadržine rešenja upravnih organa i osporene presude Upravnog suda.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da u obrazloženju osporene presude nisu dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi za zauzet stav da je podnosilac imao svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti sve dok mu nije prestalo svojstvo člana privrednog društva. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15790/15 od 14. juna 2017. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-02/2-181.50-58229 od 11. septembra 2015. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 12989/2020: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe povodom datuma ostvarivanja prava na starosnu penziju
• Už 7501/2018: Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešnog tumačenja svojstva osiguranika
• U 6437/2016: Poništaj rešenja o utvrđivanju svojstva osiguranika osnivaču privrednog društva
• U 9654/2016: Utvrđivanje svojstva osiguranika osnivaču privrednog društva koji u njemu radi