Neadekvatna sudska naknada kao povreda prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje jer je podnosiocu dosuđena neadekvatna naknada štete za ranije utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku. Dosuđeni iznos je znatno niži od standarda prakse Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-675/2019
01.04.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. R . iz M . kod Vršca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. R . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž. 828/18 od 20. novembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na prav ično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž. 8 28/18 od 20. novembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu St. 40/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. R . iz M . kod Vršca je , 22. januara 2019. godine, preko punomoćnika M. R , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž. 8 28/18 od 20. novembra 2018. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje , prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na rehabilitaciju i naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava pravnosnažna presuda doneta u parničnom postupku vođenom po tužbi podnosioca ustavne žalbe za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koja je protiv Republike Srbije podneta u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). Osporenom presudom preinačen a je presud a Osnovnog suda u Vršcu P. 1354/18 od 16. avgusta 2018. godine , tako što je pravnosnažno obavezana tužena da podnosiocu, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu St. 40/10, isplat i novčani iznos od 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, dok je za preostali novčani iznos od dosuđenog pa do traženog iznosa tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, i preinačena je odluka o troškovima postupka tako što je tužena obavezana da umesto ranije dosuđenih 16.500,00 dinara plati iznos od 14.700,00 dinara.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je prvostepenom presudom tužena bila obavezana da podnosiocu na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati novčani iznos od 100.000,00 dinara, te je postupanje drugostepenog suda koji je osporenom presudom preinačio prvostepenu presudu i podnosiocu dosudio manji iznos na ime novčanog obeštećenja ( 40.000,00 dinara) suprotno praksi Evropskog sud a za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. U prilog tome podnosilac navodi primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, na osnovu kojih smatra da je sud trebalo da mu dosudi višu novčanu naknadu.

Od Ustavnog suda se traži da utvrdi istaknute povrede ustavnih prava i da poništi osporenu presudu Višeg suda u Pančevu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je bio zaposlen u društvenom preduzeću … „V.“ P. V. r. iz Vršca. Rešenjem Priv rednog suda u Pančevu St. 40/10 od 26. aprila 2010. godine nad stečajnim dužnikom DP „Virt“ PO Vršački ritovi iz Vršca je otvoren stečajni postupak u kome je podnosilac prijavio svoja potraživanja iz radnog odnosa u koja su mu priznata u iznosu od 394.804,53 dinara u trećem isplatnom redu.

Podnosilac je 5. januara 2018. godine podneo prigovor Privrednom sudu u Pančevu radi ubrzavanja stečajnog postupka St. 40/10.

Rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4 St. 17/18 od 2. marta 2018. godine utvrđeno je da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10 i naloženo je postupajućem sudiji da preduzme sve mere kako bi predmetni stečajni postupak bio okončan u što kraćem roku.

Podnosilac je 19. jula 2018. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Vršcu protiv tužene Republike Srbije radi novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku.

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P. 1354/18 od 16. avgusta 2018. godine obavezana je tužena Republika Srbija da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, a koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova i obavez ana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 16.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate.

Osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gž. 828/18 od 20. novembra 2018. godine potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Vršcu P. 1354/18 od 16. avgusta 2018. godine u stavu prvom izreke, u delu u kome je obavezan tuženi da tužiocu na ime novčanog obeštećenja plati iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do konačne isplate, a preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu novčanog obeštećenja preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, na taj iznos, počev od presuđenja do isplate, i preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu, umesto dosuđenog iznosa od 16.500,00 dinara, naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 14.700,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada se steknu uslovi za izvršnost presude pa do isplate, a u delu dosuđene zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude, tužba je odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporene drugostepene presude, u delu kojim je odlučeno o obavezi podnosioca da tuženoj naknadi troškove žalb enog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, a što je predmet ustavne žalbe, navedeno je da se u parničnom postupku priznaju samo nužni podnesci u koje ne spada predlog za poravnanje podnet pravobranilaštvu i podnesak kojim se odustaje od tog predloga.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu izjavljenom protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž. 8 28/18 od 20. novembra 2018. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosioca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja mu je dosuđen a zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna .

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosioca, a koj i se odnose na osporenu presudu , Ustavni sud upućuje na svoje stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja i stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud za ljudska prava se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ , Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosi teljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda za ljudska prava u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni .sud.rs i u „Službenom glasniku RS“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gž. 8 28/18 od 20. novembra 2018. godine, kojom mu je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu St. 40/10, prav nosnažno dosuđen iznos od 40.000,00 dinara, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio žalbu podnosioca, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje iz Od luke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž. 8 28/18 od 20. novembra 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Pančevu St. 40/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim se osporava odluka o troškovima postupka sadržana u osporenoj drugostepenoj presudi, Ustavni sud je, uvidom u osporeni deo presude , utvrdio da ona sadrži jasno i detaljno argumentovano obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pre svega odredaba člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, te je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta.

Imajući u vidu da je podnosiocu ustavne žalbe utvrđena povred a prava na pravično suđenje i utvr đeno mu je pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povred e prava iz čl . 35. i 36. Ustava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Neadekvatna sudska naknada kao povreda prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti