Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku deobe bračne tekovine

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi deobe bračne tekovine, koji je trajao skoro 19 godina. Kao odlučujući razlog za prekomerno trajanje postupka, Sud je označio neefikasnost prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. I . i z Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba S. I . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P . 4128/16 (inicijalno predmet P. 8483/99 Drugog opštinskog suda u Beogradu) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. I . iz Beograda je podneo Ustavnom sudu, 28. juna 201 9. godine, preko punomoćnika G. K , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 669/17 od 24. oktobra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P. 4128/16 (inicijalno predmet P. 8483/99 Drugog opštinskog suda u Beogradu).

Podnosilac ističe da je parnica vođena radi utvrđenja i deobe bračne tekovine, u kojoj je on imao svojstvo tuž enog, pravnosnažno okončana osporenom presudom, kojom je potvrđena prvostepena presuda doneta povodom glavne stvari, a preinačeno rešenje o troškovima postupka. Podnosilac smatra da sudovi, koji su delimično usvojili tužbeni zahtev tužilje, nisu pravilno utvrdili činjenično stanje i ocenili izvedene dokaze, prevashodno povodom trajanja zajednice života parničnih stranaka, a potom i sticanja imovine – nepokretnosti tokom tog perioda. Istovremeno, podnosilac ističe povredu prav a na suđenje u razumnom roku u postupku koji je okončan osporenom presudom, a zbog odugovlačenja sudova u toku postupka . Iako navodi da je tužba podneta 2013. godine, ostali navodi ustavne žalbe ukazuju da je spor počeo znatno ranije (npr. preinačenje tužbe koje je učinjeno 2007. godine, ali o kom je sud „odlučio tek posle 10 godina“). Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu presudu. Podnosilac nije tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta P. 4128/16 Prvog osnovnog suda u Beogradu (inicijalno predmet P. 8483/99 Drugog opštinskog suda u Beogradu), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe je 15. decembra 1999. godine Drugom o pštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) podnela tužbu tužilja D.J. iz Beograda, bivša supruga, radi deobe bračne tekovine odnosno utvrđenja prava svojine na nepokretnosti i pokretnim stvarima. Predmet je dobio broj P. 8483/99.

Do donošenja rešenja Opštinskog suda P. 8483/99 od 1 7. novembra 200 9. godine, kojim se tužba smatra povučenom, bilo je zakazano 26 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano 10. Na održanim ročištima saslušani su tužilja i tuženi u svojstvu parnične stranke, kao i sedam svedoka, održano je ročište radi uviđaja, sprovedeno građevinsko veštačenje i saslušan veštak. U ovom delu postupka je sud više puta punomoćniku tužilje nalagao da uredi tužbu, te dostavi dokaze vezane za nepokretnost, kao i trajanje bračne zajednice. Podneskom tužilje od 27. marta 2007. godine proširena je tužba na još dva tužena N.I. i D.N, (preostale korisnike parcele na kojoj se nalaze nepokretnosti ), te preciziran tužbeni zahtev i bliže opisane sporne nepokretnosti, te izričito istaknuto da se tužbeni zahtev odnosi samo na nepokretnosti, ne i na pokretne stvari. Preostalih 16 ročišta nije održano, prevashodno zbog izostanka uredne dostave poziva trećetuženom, a jednom na predlog prvotuženog (osam ročišta); ali i zbog izostanka tuži lje ili sprečenosti nje nog punomoćnika da prisustvuje (tri ročišta), zbog sprečenosti postupajućeg sudije (dva ročišta), dok ostala nisu održana iz razloga što je punomoćnik tužilje dostavljao podneske neposredno na ročištu ili pred ročište, kao i veštak svoj nalaz, a što je iziskivalo ostavljanje roka za izjašnjenje stranaka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 15323/10 od 12. decembra 2012. godine, po žalbi tužilje izjavljenoj 30. marta 2010. godine, ukinuto je rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8483/99 od 17. novembra 2009. godine i predmet vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. Pred prvostepenim sudom predmet je dobio novi broj P. 3195/13.

Do donošenja presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 3195/13 od 20. maja 2015. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, od 13 zakazanih ro čišta održano je šest. U ovom delu postupka ponovo je sprovedeno veštačenje preko veštaka građevinske struke, saslušana tužilja, te prvotuženi i drugotuženi u svojstvu parnične stranke , kao i veštak, urađene dve dopune nalaza veštaka . Prvotuženi, ovde podnosilac, je tražio izuzeće sudije, ali je njegov zahtev odbijen rešenjem Predsednika suda Su. 39-208/2014 od 23. septembra 2014. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5945/15 od 18. januara 2016. godine, po žalbi parničnih stranaka, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 3195/13 od 20. maja 2015. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje. Predmet je dobio novi broj P. 4128/16.

U ponovnom prvostepenom postupku, do zaključenja glavne rasprave, bilo je zakazano pet ročišta, od kojih dva nisu održana. U ovom delu postupka su ponovo saslušani tužilja i prvotuženi u svojstvu parnične stranke, dopunjeno građevinsko veštačenje na okolnost utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti, te saslušan veštak. Razlozi za neodržavanje dva ročišta su bili molba veštaka da se ročište odloži zbog sprečenosti da pristupi i greška suda povodom datuma održavanja ročišta.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 4128/16 od 3. oktobra 2016. godine, u prvom stavu izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku od 27. marta 2007. godine, dok je u drugom stavu izreke delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je vlasnih sa 24,48% idealnih delova na zasebnoj porodičnoj zgradi, kotlarnici i garaži, bliže opisanim u izreci, a po osnovu sticanja u braku sa prvotuženim, sa pravom korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu zgrade srazmerno udelu na zgradi i pomoćnim objektima, što su tuženi – podnosilac ustavne žalbe, N.I. i D.T. dužni da priznaju i trpe da se tužilja u piše u zemljišne knjige kao suvlasnik sa navedenim delovima; u trećem stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je suvlasnik sa još 25,22% idealnih delova na nepokretnostima opisanim u prvom stavu izreke i u četvrtom stavu je tuženi obavezan da tužilji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 697.625,00 dinara .

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 669/17 od 24. oktobra 2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i prvotuženog i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 4128/16 od 3. oktobra 2016. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke presude, a preinačeno je rešenje o troškovima postupka i obavezan prvotuženi da tužilji isplati iznos od 277.800,00 dinara.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, te polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni postupak vođen radi utvrđenja bračne tekovine započet 15. decembra 1999. Godine, podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe, a da je okončan 24. oktobra 2018. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 669/17.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak do okončanja u dve sudske instance ukupno trajao 18 godina i deset meseci.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupak.

Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je zaključio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni spor okončao u razumnom roku, bez nepotrebnog odugovlačenja. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju ne postoji okolnost koja bi mogla opravdati skoro devetnaestogodišnje trajanje parničnog postupka u kome je odlučivano o tužbenom zahtevu radi utvrđenja bračne tekovine.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, po nalaženju Ustavnog suda, predmetni postupak u kome se odlučivalo o osnovanosti zahteva za utvrđenje prava svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici je bio relativno činjenično i pravno složen, jer je radi utvrđenja činjenica bitnih za presuđenje bilo neophodno saslušanje ve ćeg broja svedoka , kao i veštačenje, te uviđaj na licu mesta. U procesnom smislu je postupak bio usložljen činjenicom da su na tuženoj strani bila tri tužena i izvestan broj ročišta je bio odložen zbog izostanka uredne dostave poziva za trećetuženog, zbog čega nije bilo procesnih pretpostavki za održavanje ročišta.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je na njegovoj strani postojao legitiman interes za odlučivanje suda u što kraćem roku radi otklanjanja neizvesnosti oko utvrđivanja prava tužilje, i u kom obimu, na imovini koja je bila predmet spora. Ustavni sud nalazi da podnosilac svojim ponašanje m nije doprineo dužem trajanju postupka.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u ovom sporu vođenom u dve sudske instance dali su nadležni sudovi prvog stepena. Naime, prva prvostepena presuda doneta je posle čak 15 godina i pet mesec i od podnošenja tužbe. Ovome je u izvesnoj meri doprinelo i to što je žalbeni postupak vođen povodom rešenja da se tužba smatra povučenom trajao preko godinu i osam meseci. Ipak, i ova prvostepena presuda je ukinuta i predmet je vraćen na ponovni postupak. O preinačenju tužbe kao u podnesku od 27. marta 2007. godine, odlučeno je tek u drugoj prvostepenoj presudi, na šta ukazuje i podnosilac u ustavnoj žalbi, posle skoro deset godina. Ponovni prvostepeni postupak je pravnosnažno okončan efikasno, u roku od dve godine i devet meseci.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US , 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu izreke.

Budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe.

6 Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem se ističe povreda prava na pravično suđenje u odnosu na osporen u drugostepenu presud u, Ustavni sud, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, ukazuje da je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. U tom smislu, nije dovoljno pozvati se na navodnu nezakonitost osporenog akta i isto dovoditi u vezu sa nedovoljno utvrđenim činjenicama i proizvoljnom primenom merodavnog prava. S obzirom na to da podnosilac, nezadovoljan ishodom spora, ponavljajući navode iz žalbe, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporen e presud e, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca, kao u drugom delu izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku deobe bračne tekovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti