Odluka Ustavnog suda o odbacivanju revizije stranke koja nije advokat

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Sud potvrđuje da odbacivanje revizije koju nije podneo advokat nije povreda Ustava, već primena zakonske odredbe koja za cilj ima stručno zastupanje pred najvišim sudom.

Tekst originalne odluke

 

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Šafara iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vladimira Šafara izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1303/07 od 13. februara 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Šafar iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 19. juna 2008. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu, a 23. septembra 2008. godine i dopunu ustavne žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1303/07 od 13. februara 2008. godine. Navodi da je Vrhovni sud Srbije, odbacujući kao nedozvoljenu reviziju koju je lično podneo, povredio njegovo pravo na jednaku pravnu zaštitu i na pravno sredstvo garantovano odredbama 36. Ustava, kao i ustavno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava. Ovo iz razloga što smatra da je kao socijalno ugroženo lice, koje nije bilo u mogućnosti da angažuje advokata za podnošenje revizije Vrhovnom sudu, osporenim rešenjem doveden u neravnopravan položaj pred zakonom.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbama člana 36. Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Odredbama člana 21. Ustava utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (st. 1.i 2.).
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio da je Vrhovni sud Srbije, odlučujući o podnetoj reviziji tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, na sednici održanoj 13. februara 2008. godine, doneo rešenje kojim je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca, polazeći od odredaba člana 84. stav 2. u vezi člana 401. stav 2. tačka 2) i člana 404. Zakona o parničnom postupku, s obzirom na to da je reviziju izjavilo lice koje nije advokat.
Odredbama Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koje su od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari, propisano je da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.). Odredbama čl. 394. do 412. ZPP uređena je revizija, kao jedan od vanrednih pravnih lekova, pri čemu Zakon u odredbama čl. 394. i 395. i člana 401. stav 2. propisuje u kojim slučajevima revizija nije dozvoljena, odnosno kada je dozvoljena. Jedan od slučajeva u kome je revizija nedozvoljena je ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat, što je predviđeno odredbom člana 401. stav 2. tačka 2) ZPP. Prema odredbama ZPP pravna posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije je njen odbačaj, s tim što rešenje o odbačaju može doneti predsednik veća prvostepenog suda (član 401. stav 1.), ili, ako on to nije učinio, revizijski sud (član 404.).
4. Polazeći od navedenih zakonskih odredaba Ustavni sud je utvrdio da Zakon o parničnom postupku kao jedan od uslova za dozvoljenost izjavljivanja revizije propisuje da je reviziju izjavilo lice koje je advokat. Prema tome, izjavljivanje revizije lično, od strane parnične stranke, koja nije advokat, podnosioca ustavne žalbe u konkretnom slučaju predstavlja nedostatak koji izjavljeni vanredni pravni lek čini nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 2) Zakona. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1303/07 kojim je revizija odbačena, a što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije, nisu povređena Ustavom garantovana prava podnosioca ustavne žalbe na jednaku pravnu zaštitu i na pravno sredstvo garantovano odredbama člana 36. Ustava.
U vezi sa navedenim, Ustavni sud konstatuje da je ovaj Sud u svojoj Odluci broj IU-181/2005 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, stao na stanovište da se takvim propisivanjem ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka i ograničavanja raspravljanja isključivo na pravna pitanja, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo. Takođe, ocenjujući ustavnost odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je u Rešenju broj IU-28/2005 od 30. aprila 2009. godine zauzeo stav da se propisivanjem da će revizijski sud neblagovremenu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem, ako to u granicama svojih ovlašćenja nije učinio prvostepeni sud, ne narušava pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno ustavno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da ovi navodi nisu osnovani iz razloga što ih podnosilac ustavne žalbe nije potkrepio bilo kakvim ustavnopravno utemeljenim argumentima ili pruženim dokazima.
5. Na osnovu izloženog, i odredbe člana 89. stav 1. u vezi člana 45. tačka 9), Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 278/2007: Ustavna žalba odbijena; obavezno zastupanje advokata u reviziji je ustavno
• Už 1699/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i neosnovane
• Už 646/2009: Odbijanje ustavne žalbe zbog obaveznog zastupanja po advokatu u reviziji
• Už 559/2008: Odbacivanje revizije izjavljene od strane lica koje nije advokat u parničnom postupku
• Už 698/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedozvoljene revizije
• Už 65/2009: Obavezno zastupanje advokata u postupku po vanrednim pravnim lekovima
• Už 215/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene