Odbačena ustavna žalba u radnom sporu zbog prestanka radnog odnosa

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda Okružnog i Vrhovnog suda Srbije u radnom sporu. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već osporava činjenično stanje i primenu prava, što je u nadležnosti redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-678/2009
07.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borisa Samopjana iz Gajdobre, Bačka Palanka i Stevana Todića iz Gračanice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Borisa Samopjana i Stevana Todića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1176/08 od 6. juna 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1216/08 od 5. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Boris Samopjan iz Gajdobre, Bačka Palanka i Stevan Todić iz Gračanice su 6. maja 2009. godine preko punomoćnika, advokata iz Kraljeva Nadežda Veljković i Radmile Stanimirović, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1176/08 od 6. juna 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1216/08 od 5. februara 2009. godine, zbog povrede prava na rad iz člana 60. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci ustavne žalbe navode "da je u osporenim presudama pogrešno primenjeno materijalno pravo - Pravilnik o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Ministarstvu finansija i ekonomije, jer se u njihovom postupanju ne stiču teže povrede radne dužnosti zbog kojih im je prestao radni odnos, već naprotiv oni su preduzeli radnje i postupili shodno zakonskim odredbama Carinskog zakona prema kojima carinski nadzor i kontrola obuhvataju mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom".

Podnosioci detaljno i hronološki obrazlažu činjenično stanje i navode: "da nijedan dokaz koji je izveden u sudskom postupku ne ukazuje na to da je roba zadržana na području Republike Srbije već je naprotiv njihovim zakonitim radnjama roba istupila sa carinskog područja Republike Srbije; da na njihovoj strani ne postoje nikakvi propusti i da u postupku nije pravilno utvrđeno činjenično stanje niti su izvedeni dokazi; da je sud morao da sprovodi zakon i da svoje odluke zasniva na zakonu a nikako na pretpostavkama; da im je na taj način povređeno ustavno pravo na rad". Podnosioci traže od Ustavnog suda da poništi osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivala tvrdnja podnosilaca o povredi Ustavom zajemčenog prava, odnosno ustavnog prava na rad iz člana 60. stav 1. Ustava, već podnosioci ustavne žalbe osporavaju utvrđeno činjenično stanje, primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i ocenu izvedenih dokaza u osporenim presudama Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1176/08 od 6. juna 2008. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1216/08 od 5. februara 2009. godine i u suštini predlažu da Ustavni sud postupa kao instancioni, viši sud, tako što će ispitati zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno iste preispitati.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka sudova opšte nadležnosti. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati dokaze predložene ili izvedene u sudskom postupku, niti preispitati pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima ili o neprihvatanju predloženih dokaza. Podnosioci ustavne žalbe su obrazložili činjenično stanje utvrđeno u sudskom postupku, koje su osporili ali nisu naveli razloge koji bi, po oceni Ustavnog suda ukazivali na to da je sud osporene akte doneo bez odgovarajućeg obrazloženja, proizvoljno odlučujući ili zloupotrebljavajući dokaze na štetu podnosilaca ustavne žalbe i nisu naveli ni jedan argument koji bi bio potkrepljen dokazima da je u sprovedenom postupku došlo do povrede nekog njihovog Ustavom zajemčenog prava.

Ustavni sud ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost zaključaka o izvedenim dokazima u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja konkretnih ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbačena ustavna žalba u radnom sporu zbog prestanka radnog odnosa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti