Odluka Ustavnog suda o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora zbog neažurnosti suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu i utvrdio povredu prava na ograničeno trajanje pritvora. Iako su razlozi za pritvor postojali, krivični postupak nije vođen sa posebnom hitnošću, jer je glavni pretres zbog promene sudija počinjao iznova četiri puta, što je učinilo dalji pritvor neustavnim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi D. Š . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. aprila 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba D. Š . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1901/13 od 25. novembra 201 3. godine i rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3757/13 od 16. decembra 201 3. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredb ama člana 31. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Š . iz Novog Sada je , 22. januara 201 4. godine, preko punomoćnika B . V, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1901/13 od 25. novembra 2013. godine i rešenj a Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3757/13 od 16. decembra 2013. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora, prava na pravično suđenje i posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja, zajmečenih odredbama člana 27. stav 1, člana 31, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi:

- da mu je pritvor određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 365/11 od 2. decembra 2011. godine na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računa od 1. decembra 2011. godine kada je lišen slobode;

- da je 29. maja 2012. godine protiv njega podignuta optužnica zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, koja je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 846/12 od 27. juna 2012. godine vraćena Višem javnom tužilaštvu u Novom sadu na dopunu istrage;

- da je do dana podnošenja ustavne žalbe promenjeno „čak četiri predsednika veća i održano svega dva glavna pretresa, i to dana 24. maja 2013. i 16. oktobra 2013. godine“;

- da mu je osporenim rešenjima pritvor produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) važećeg Zakonika o krivičnom postupku sa obrazloženjem da je „više puta osuđivan zbog raznih krivičnih dela“ i da je osnovano sumnjiv da je u dužem vremenskom periodu od skoro godinu dana, zajedno sa drugim okrivljenima, u više navrata neovlašćeno stavljao u promet opojne droge i angažovao druga lica“;

- da se u pritvoru neprekidno nalazi od 1. decembra 2011. godine i da je „period od dve godine i skoro dva meseca potpuno izgubio smisao i postao kazna“ i da je vremenska odrednica - da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo – sada već potpuno prevaziđena“ ;

- da su „nadležni sudovi propustili da za svoje odluke daju jasne, dovoljne i individualizovane razloge, već pritvor produžavaju po automatizmu, ponavljanjem istih stereotipnih razloga koji su bili početni osnov za njegovo određivanje i uobičajenih zakonskih formulacija“;

- da nadležni sudovi u svojim rešenjima nisu obrazložili kako će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo „što predstavlja imperativni deo zakonske odredbe za produženje pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, posebno imajući u vidu da je od eventualnog izvršenja krivičnih dela koje mu je stavljeno na teret (od 11. decembra 2010. do 15. decembra 2011. godine) do donošenja osporenih rešenja proteklo preko pune dve godine“;

- da su „razlozi i prvostepenog i drugostepenog suda, sada već godinama, identični i stereotipni, te ni jedan od njih nije nov zbog koga bi produženje pritvora bilo neophodno“;

- da „navedeni razlozi, iako nekada relevantni, protekom vremena su bili sve manje i manje dovoljni, a sada su već potpuno nedovoljni“;

- da su „sudovi propustili da prilikom odlučivanja o osnovanosti pritvora posmatraju i dinamiku kretanja predmeta tokom postupka, ažurnost postupanja suda u izvođenju dokaza, kao i postojanje dokaza koji potkrepljuju osnovanu sumnju“;

- da je nakon podignute optužnice u predmetu postupalo četiri predsednika sudećeg veća, te da je „samo pred jednim od njih održano svega dva glavna pretresa“;

- da se „puštanje na slobodu može usloviti nekim drugim, blažim merama kojima se ista svrha postiže“, te da je „lice koje se nalazi u pritvoru ima pravo na prioritet i na vođenje postupka sa posebnom ekspeditivnošću“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporena rešenja i odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Novom Sadu Su-VIII-43-2/14 od 7. aprila 2014. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Novom Sadu se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica u predmetu K. 168 /12, zbog, pored ostalih, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Krivični postupak je otpočeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 365 /11 od 2. decembra 2011. godine.

Nakon sprovedene istrage koja je trajala skoro šest meseci, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 29. maja 201 2. godine protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica podiglo optužnicu Kt. 588/11, koja je 27. juna 2012. godine rešenjem Višeg suda u Novom Sadu vraćena navedenom tužilaštvu na dopunu istrage.

U periodu od 29. maja 2012. godine (kada je optužnica podignuta) do 7. aprila 2014. godine (kada je Viši sud u Novom Sadu odgovorio na navode ustavne žalbe), glavni pretres u predmetu Višeg suda u Novom Sadu K. 168/12 je četiri puta počeo iznova, jer je promenjeno četiri predsednika sudećeg veća, a glavni pretres je zakazan ukupno deset puta.

Pripremno ročište je pred četvrtim predsednikom sudećeg veća zakazano i održano 16. januara 2014. godine, a glavni pretres je otpočeo 24. februara 2014. godine kada je podnosilac ustavne žalbe zajedno sa ostalim okrivljenima izneo svoju odbranu.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), Viši sud u Novom Sadu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 10. aprila 2015. godine doneo presudu K. 168/12 kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim i osudio.

Postupak u predmetu Višeg suda u Novom Sadu K. 168/12 je pravnosnažno okončan 2. septembra 2015. godine.

B) Činjenice koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (22. januar 201 4. godine) nalazio u pritvoru dve godine i skoro dva meseca, računajući od 1. decembra 2011. godine, kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 365/11 od 2. decembra 2011. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tačka 3) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koji mu je tokom istražnog postupka i nakon podizanja optužnice više puta produžavan.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1901 /13 od 25. novembra 201 3. godine prema podnosiocu ustavne žalbe (i drugim licima) je pritvor produžen za najviše 60 dana, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Viši sud u Novom sadu je u obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, naveo: da je „okrivljeni D. Š . prema izvodu iz kaznene evidencije više puta osuđivan zbog ranih krivičnih dela “, i to na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i deset meseci presudom Okružnog suda u Novom Sadu K. 257/94 od 10. novembra 1995. godine zbog izvršenja krivičnog dela teški slučajevi razbojništva i razbojničke krađe i na kaznu zatvora u trajanju od pet godina presudom Okružnog suda u Novom Sadu K. 360/05 od 16. februara 2006. godine zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga; da je „osuđivan zbog istovrsnih krivičnih dela zbog kojeg je opravdano sumnjiv i u ovom krivičnom postupku, te da postoji kontinuitet u njegovom protivpravnom ponašanju obzirom da mu se optužnicom stavlja na teret da je osnovano sumnjiv da je u dužem vremenskom periodu od oko godinu dana, zajedno sa drugim okrivljenima u više navrata neovlašćeno stavljao u promet opojne droge, te da je i sam angažovao druga lica radi neovlašćenog stavljanja u promet opojnih droga u dužem vremenskom periodu“; da sve navedene okolnosti „ukazuju da bi okrivljeni u slučaju da se nađe na slobodi, mogao u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo za koje je opravdano sumnjiv“.

Apelacioni sud u Novom sadu je osporenim rešenjem Kž2. 3757/13 od 16. decembra 201 3. godine odbio kao neosnovan u, pored ostalih, žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Novom sadu Kv. 1901/13 od 25. novembra 2013. godine, nalazeći da je prvostepeni sud „za svoju odluku dao jasne, razumnjive i na zakonu zasnovane razloge, a da je pritvaranje okrivljenih neophodno radi vođenja krivičnog postupka i da se ista svrha ne može ostvariti drugom merom“. Takođe, Apelacioni sud u Novom Sadu je naglasio da je „činjenica da u ovom krivičnom postupku pritvor u odnosu na okrivljene traje nešto više od dve godine“, ali da ova činjenica „ne utiče na pravilnost utvrđenja prvostepenog suda da je pritvaranje i dalje nužno“.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), prema podnosiocu ustavne žalbe je 2. decembra 2014. godine ukinut pritvor.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je l išenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknute povred e prava iz člana 27. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Polazeći od navedenih opštih principa, kao i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je utvrdio da se podnosi lac ustavne žalbe do podnošenja ustavne žalbe 22. januara 201 4. godine nalazi o u pritvoru dve godine i skoro dva meseca, računajući od 1. decembra 201 2. godine, kada je lišen slobode.

Pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžavan zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Pored postojanja osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo, a u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, što je uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti kako prilikom određivanja tako i prilikom produžavanja mere pritvora (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-1429/2008 od 16. jula 2009. godine, tačka 7. obrazloženja), Viši i Apelacioni sud u Novom Sadu su u osporenim rešenjima o produženju pritvora utvrdili da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenih rešenja Višeg i Apelacionog suda u Novom Sadu je, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, odnosno da je opravdano sumnjiv da je u dužem vremenskom periodu od oko godinu dana, zajedno sa drugim okrivljenima u više navrata neovlašćeno stavljao u promet opojne droge, te da je i sam angažovao druga lica radi neovlašćenog stavljanja u promet opojnih droga. Dalje je navedeno da je podnosilac dva puta osuđivan zbog istovrsnih krivičnih dela, tačnije zbog izvršenja krivičnog dela teški slučajevi razbojništva na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i deset meseci i zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga na kaznu zatvora u trajanju od pet godina. Imajući u vidu da je u predmetnom postupku opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, kao i sve prethodno istaknuto, redovni sudovi su zaključili da sve te okolnosti, u međusobnoj povezanosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će podnosilac u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, pa je „pritv aranje i dalje nužno“.

Uzimajući u obzir da je podnosilac ustavne žalbe optužen da je sa više drugih okrivljenih lica izvrši o krivičn o del o neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u više navrata i u dužem vremenskom periodu, te da je ranije osuđivan zbog izvršenja istog krivičnog dela koje mu je i u ovom krivičnom postupku stavljeno na teret, kao i zbog izvršenja krivičnog dela teški slučajevi razbojništva, za koja dela su mu izrečene višegodišnje zatvorske kazne, Ustavni sud prihvata da su nadležni sudovi osnovano smatrali da postoje konkretne osobite okolnosti koje, u ovom slučaju, ukazuju da podnosilac ustavne žalbe u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora, te da, prvobitno, a i kasnije, mogu biti opravdan razlog za produženje pritvora.

Međutim, imajući u vidu da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe neprekidno nalazio u pritvoru dve godine i skoro dva meseca, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti trajanja mere pritvora od značaja i to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud ukazuje da iz odgovora Višeg suda u Novom Sadu od 7. aprila 2014. godine proizlazi da je u krivičnom postupku koji se protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica vodio u predmetu K. 168/12 promenjeno četiri predsednika sudećeg veća, što znači da je zbog promene u sastavu veća glavni pretres četiri puta počinjao iznova. Pored navedenog, Ustavni sud, takođe konstatuje da iz odgovora Višeg suda u Novom Sadu proizlazi da je pripremno ročište u navedenom predmetu pred četvrtim po redu sudećim većem bilo zakazano i održano 14. januara 2014. godine i da je glavni pretres otpočeo tek 24. februara iste godine, dakle nakon skoro dve godine od kako je optužnica podignuta. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se podnosilac ustavne žalbe nalazio u pritvoru već dve godine i skoro dva meseca, Ustavni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe nije osigurano posebno ažurno vođenje krivičnog postupka. Kako je saglasno važećim odredbama ZKP pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe mogao trajati sve do pravnosnažnosti presude, to su nadležni sud ovi koji odlučuj u o produženju pritvora bili dužni da ocen e i razumnost trajanja pritvora u odnosu na ukupnu dužinu trajanja krivičnog postupka, odnosno na radnje koje su do tada u postupku sprovedene. Stoga se navodi iz osporenog drugostepenog rešenja da se „razlozi zbog kojih je pritvor određen i više puta produžavan nisu izmenili niti su izgubili na intenzitetu“, ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni, budući da u okolnostima konkretnog slučaja, krivični postupak nije vođen sa naročitom hitnošću.

U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da je svrha pritvora nesmetano vođenje krivičnog postupka, a da je nesmetano vođenje krivičnog postupka uslovljeno efikasnim sprovođenjem dokaznog postupka. Takođe, Ustavni sud ukazuje da kada je u principu pritvor opravdan, krivični postupak se u slučaju kada se okrivljeni nalazi u pritvoru mora voditi sa naročitom hitnošću (videti, pored ostalih, presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Punzelt protiv Republike Češke, broj 31315/96, od 25. aprila 200 0. godine, stav 81.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajemčeno odredbama člana 31. Ustava i ocenio da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvar uje samim utvrđivanjem povrede prava, a imajući u vidu da podnosilac nije tražio naknadu nematerijalne štete.

Ustavni sud nije poništio osporena rešenja, imajući u vidu da su ta rešenja bila temporalnog karaktera i da su prestala da proizvode pravno dejstvo donošenjem novih rešenja o produženju pritvora.

Sledom iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15- dr. zakon i 103/15) , ustavnu žalbu usvojio, kao u izreci.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora zbog neažurnosti suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti