Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrarne primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu privrednog društva i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Poništava se rešenje Privrednog suda kojim je odbijen predlog za izvršenje, jer je sud arbitrarno zaključio da kupoprodajni ugovori nisu podobni za upis prava svojine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "E ." d.o.o, Beograd , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. aprila 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva "E." d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Ipv (Iv). 736/14 od 11. decembra 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje iz tačke 1. izreke i određuje da Privredni sud u Beogradu ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja istog suda Iiv. 591/14 od 17. novembra 2014. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "E ." d.o.o, Beograd , izjavilo je Ustavnom sudu, 26. januara 2015. godine, preko punomoćnika Ivane Anđelković , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Iiv. 591/14 od 17. novembra 2014. godine i Ipv (Iv). 736/14 od 11. decembra 2014. godine, zbog povrede čl. 3, 19, 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je, pored ostalog, naveo: da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen njegov predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti; da je prvostepenim rešenjem odbijen njegov predlog uz obrazloženje da su nepokretnosti na kojima se traži izvršenje izgrađene bez dozvole za gradnju, što je u suprotnosti sa dokazima koje je podnosilac dostavio; da je podnosilac uz predlog za izvršenje dostavio kupoprodajne ugovore za predmetne nepokretnosti, kao dokaz o vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika; da je uz prigovor protiv navedenog rešenja dostavio elektronsku evidenciju RGZ iz koje se vidi da su za dve od predloženih nepokretnosti upisani vlasnici posebnih delova zgrade, dok je za treću nepokretnost dostavio dokaz da su RGZ-u podneti zahtevi za upis prava svojine po posebnom zakonu koji omogućava upis prava svojine bez odobrenja za gradnju; da je drugostepeno veće odbilo prigovor podnosioca sa drugačijim obrazloženjem, navodeći da nisu ispunjeni uslovi iz člana 105. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da uz ugovore nisu priloženi dokazi o tome da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti; da je konstatacija drugostepenog veća netačna, jer je u ugovorima navedeno da je prodavac potpisom na ugovoru potvrdio da mu je kupoprodajna cena isplaćena u celosti; da je u osporenim rešenjima proizvoljno primenjeno merodavno pravo, na štetu podnosioca. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja, ističući i zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je pred Privrednim sudom u Beogradu (u daljem tekstu: Privredni sud) predlogom od 5. juna 2014. godine pokrenuo izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku - SZER "E.B." , preduzetnika B.P. iz Beograda, na ime glavnog duga u iznosu od 3.934.797,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka, i to prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Uz predlog za izvršenje podnosilac je sudu dostavio četiri ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, u kojima je kao kupac nepokretnosti naveden izvršni dužnik. Kupoprodajni ugovori odnose se na nepokretnosti na kojima je traženo izvršenje i u tri od četiri dostavljena ugovora konstatovano je da je kupac (izvršni dužnik) isplatio kupoprodajnu cenu prilikom potpisivanja i overe ugovora, kao i da se na osnovu tih ugovora, a bez daljeg učešća prodavca može u javnim knjigama uknjižiti svoje pravo svojine.

Rešenjem Privrednog suda Iiv. 591/14 od 17. novembra 2014. godine odbijen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca od 5. juna 2014. godine.

Privredni sud (drugostepeno veće) je osporenim rešenjem Ipv (Iv). 736/14 od 11. decembra 2014. godine odbio prigovor izvršnog poverioca i potvrdio rešenje istog suda Iiv. 591/14 od 17. novembra 2014. godine. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, navedeno je: da je uvidom u izvode iz lista nepokretnosti za objekte - nepokretnosti na kojima je izvršni poverilac tražio izvršenje, utvrđeno da su na predmetnim nepokretnostima kao vlasnici upisana treća lica, odnosno da ni na jednoj nepokretnosti ne postoji upisano pravo na ime izvršnog dužnika; da je veće cenilo dostavljene ugovore o kupoprodaji nepokretnosti, ali da nalazi da isti ne predstavljaju zahtevane isprave u smislu člana 105. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da se u predmetnim ugovorima kao kupac javlja vlasnik izvršnog dužnika, a kao prodavci lica koja su kao vlasnici nepokretnosti upisana u javne knjige, da su isti potpisani i overeni od strane suda, ali da oni kao takvi nisu dovoljni da bi se mogli smatrati dokazom o svojini predmetnih nepokretnosti; da je za upis prava svojine na nepokretnosti osim pravno valjanog posla, odnosno punovažnog ugovora o prenosu svojine, neophodno da postoji i dokaz o izmirenju kupoprodajne cene; da izvršni poverilac uz predlog nije dostavio dokaz o tome da je izvršni dužnik izmirio kupoprodajnu cenu predmetnih nepokretnosti prodavcima, odnosno dokaze da su ugovori ispunjeni u celosti, zbog čega dostavljeni ugovori nisu dovoljni da bi izvršni dužnik upisao svoje pravo svojine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama člana 105. st. 1, 2. i 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 - Odluka US, 55/14 i 139/14) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da je uz predlog za izvršenje i predlog za sprovođenje izvršenja na nepokretnosti potrebno da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika, da je u slučaju ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano u javnoj knjizi na drugo lice, a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika, da i sprave iz st. 1. i 2. ovog člana na zahtev poverioca može da pribavi i izvršitelj.

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 18/10 i 65/ 13) je propisano: da se upis u katastar nepokretnosti vrši na osnovu privatne ili javne isprave, koja je po sadržini i formi podobna za upis, da isprava za upis mora naročito da sadrži: mesto i datum sastavljanja, odnosno overe; označenje nepokretnosti na koju se isprava odnosi prema podacima katastra nepokretnosti ( katastarska opština, broj i površina parcele, broj i površina objekta, broj i površina posebnog dela objekta), prezime, ime i ime jednog roditelja, odnosno naziv, prebivalište, odnosno boravište, ili sedište i jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj upisanog prethodnika i lica u čiju korist se upis zahteva, da izuzetno od stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana, za upis zabeležbe koja se odnosi na ličnost imaoca prava isprava za upis ne mora da sadrži podatke o označenju nepokretnosti, a za upis zabeležbe koja se odnosi na samu nepokretnost isprava ne mora da sadrži podatke o upisanom prethodniku, da isprava za upis mora biti priložena u originalu ili overenoj kopiji ili u drugom obliku propisanom zakonom, a ako je isprava na stranom jeziku uz nju treba dostaviti i overen prevod (član 86.); da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, a ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom; sadržavati izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena, da ako izjava o dozvoli upisa nije sadržana u privatnoj ispravi, odnosno ispravi o pravnom poslu, može biti data u posebnoj ispravi uz overu potpisa lica koje izjavu daje (član 87.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda podnosioca o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog, odnosno arbitrarnog stanovišta postupajućeg suda.

Što se tiče okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud podseća da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen predlog podnosioca ustavne žalbe za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, jer je Privredni sud, polazeći od odredaba člana 105. ZIO stao na stanovište da nisu ispunjeni uslovi za određivanje izvršenja, budući da na predloženim nepokretnostima ne postoji upisano pravo svojine u korist izvršnog dužnika, niti su ugovori u kojima se kao kupac istih nepokretnosti navodi izvršni dužnik podobni za upis njegovog prava. Naime, prema stanovištu drugostepenog veća, ugovori koje je izvršni poverilac dostavio, iako potpisani i overeni od strane suda, ne mogu se smatrati ispravama podobnim za upis prava svojine izvršnog dužnika, kao što to propisuje odredba člana 105. stav 2. ZIO, jer uz iste nije dostavljen i dokaz o tome da je izvršni dužnik u celosti isplatio kupoprodajnu cenu, predviđenu predmetnim ugovorima.

Iz navedenog proizlazi da je osporeno drugostepeno rešenje zasnovano na primeni odredbe člana 105. stav 2. ZIO, koja propisuje dužnost izvršnog poverioca da, u situaciji kada predlaže izvršenje na nepokretnosti na kojoj je pravo svojine u javnoj knjizi upisano u korist drugog lica, a ne izvršnog dužnika, dostavi isprave koje su podobne za upis prava svojine izvršnog dužnika. Međutim, Privredni sud nije imao u vidu odredbu člana 87. Zakona o državnom premeru i katastru, kojom je, kao što je već navedeno, propisano da privatna isprava, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, kao i da mora sadržavati izjavu o dozvoli upisa, koja nije uslovljena niti oročena.

Dakle, iz odredbe člana 87. Zakona o državnom premeru i katastru ne proizlazi da je dostavljanje dokaza o izmirenju kupoprodajne cene jedan od uslova koji je potrebno ispuniti da bi se ugovor o kupoprodaji nepokretnosti smatrao ispravom podobnom za upis prava svojine.

Sa druge strane, Privredni sud zaključuje da ugovori koje je dostavio izvršni poverilac ne predstavljaju isprave podobne za upis prava svojine, samo zato što uz njih nije dostavljen dokaz o izmirenju kupoprodajne cene, a da pri tome ne utvrđuje sadržinu predmetnih ugovora, odnosno da li isti ispunjavaju uslove predviđene odredbama člana 87. Zakona o državnom premeru i katastru , zbog čega se, prema stanovištu Ustavnog suda, ne može izvesti zaključak o pravnoj utemeljenosti takvog stava.

Sledom iznetog, stav Privrednog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 105. stav 2. ZIO za određivanje izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika predstavlja izraz arbitrernog presuđenja, a posledica toga je da je osporenim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je žalbu usvojio i u tački 1. izreke utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu Ipv (Iv). 736/14 od 11. decembra 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio navedeno rešenje i odredio da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja istog suda Iiv. 591/14 od 17. novembra 2014. godine .

7. Ustavni sud nije razmatrao istaknutu povredu načela i prava iz čl. 3, 19, 36. i 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio otklanjanje štetnih posledica.

8. Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da mu Ustavni sud dosudi materijalnu štetu, za sada je preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnosioca, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrarne primene prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti