Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine. Povreda je nastala u izvršnom postupku koji nije okončan više od četiri godine zbog restrukturiranja dužnika, društvenog preduzeća.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Rajke Grigorov iz Bosilegrada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Rajke Grigorov i utvrđuje da su u postupku koji je vođen u predmetu Opšti nskog suda u Vranju I. 811/08 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Vranju, Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rajka Grigorov iz Bosilegrada podnela je 26. decembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima i prava na imovi nu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije , te prava na delotvoran pravni lek zajemčenog članom 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija). Podnositeljka se pozvala i na odredbe čl ana 6. Evropske konvencije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je povodom podnositeljkinog predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 214/07 od 12. decembra 2007. godine, Opštinski sud u Vranju 9. aprila 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 811/08, koje još uvek nije sprovedeno, zbog čega podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka takođe smatra da su joj usled nemogućnosti ostvarenja i naplate utvrđenog potraživanja u izvršnom postupku uskraćena i povređena Ustavom i Evropskom konvencijom zajemčena prava na koja se poziva. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih prava i naredi nadležnim državnim organima da sprovedu rešenje o izvršenju. Zahtev za naknadu štete nije istakla.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Vranju I. 811/08, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i iz odgovora na ustavnu žalbu v.f. predsednika Osnovnog suda u Vranju VIII Su. 4/12 - 265 od 19. juna 2012. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 214/07 od 12. decembra 2007. godine obavezan je tuženi Holding kompanija Pamučni kombinat "Jumko" a.d. Vranje da podnositeljki ustavne žalbe isplati 70.000,00 dinara po sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada, sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnositeljka ustavne žalbe je 9. aprila 2008. godine , u svojstvu izvršnog poverioca, podnela Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - napred navedene presud e Opštinskog suda u Bosilegradu. Predloženo je da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima na računima dužnika. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud u Bosilegradu je istoga dana doneo rešenje o izvršenju I. 811/08.

U odgovoru na ustavnu žalbu VIII Su. 4/12 - 265 od 19. juna 2012. godine v.f. predsednika Osnovnog suda u Vranju je, pored ostalog, naveo da je, saglasno tada važećem članu 198. Zakona o izvršnom postupku, rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 811/08 od 9. aprila 2008. godine dostavljeno Narodnoj banci Srbije - Odeljenje prinudne naplate 14. aprila 2008. godine, te da je izvršenim dostavljanjem, ispunjena zakonska obaveza suda u pogledu postupanja po rešenju o izvršenju. Napomenuto je da sud nije bio ovlašćen da odredi drugo sredstvo izvršenja umesto predloženog, kao i to da je od prijema predloga za izvršenje do dana dostavljanja rešenja o izvršenju Narodnoj banci Srbije prošlo svega šest dana.

Postupajući po zahtevu Ustavnog suda od 4. septembra 2012. godine da, na osnovu člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), dostavi izveštaj o tome da li je sprovedeno prinudno izvršenje rešenja Opštinskog suda u Vranju I. 811/08 od 9. aprila 2008. godine, Narodna banka Srbije je dopisom broj XIV 2.293822/2/12 /AR od 6. septembra 2012. godine obavestila Ustavni sud o sledećem: da navedeno rešenje Opštinskog suda u Vranju, koje je u Odseku za prijem osnova i naloga u Kragujevcu primljeno 15. aprila 2008. godine, nije izvršeno zbog nedostatka sredstava na tekućim računima i višegodišnje blokade računa izvršnog dužnika; da je postupak sprovođenja prinudne naplate na teret subjekta privatizacije HK "Jumko" A.D. Vranje prekinut na osnovu Odluke Agencije za privatizaciju o restruktuiranju; da Narodnoj banci Srbije od strane Osnovnog suda u Vranju , shodno pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine i članu 9. Zakona o obezbeđenju i izvršenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/11), nije dostavljen nalog u formi zaključka ili rešenja da se sprovede rešenje o izvršenju I. 811/08, da je na dan dostavljanja izveštja dužnik u blokadi za iznos od 88.768.299,35 dinara po osnovu rešenja o izvršenju za potraživanja iz radnog odnosa.

U prilogu datog izveštaja Narodna banka Srbije je dostavila potvrdu o broju dana nelikvidnosti iz koje proizilazi da je izvršni dužnik, sa kraćim prekidima nelikvidan počev od 14. januara 2003. godine, te da je, između ostalog, bio nelikvidan u periodu od 10. marta 2008. godine do 14. januara 2011. godine, i da je počev od 27. aprila 2011. godine ponovo nelikvidan.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnositeljka ustavne žalbe , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je utvrđeno da svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.

S obzirom na to da se odredbe člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuju od odredbe člana 6. Evropske konvencije i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju, Ustavni sud je postojanje povreda prava cenio u odnosu na navedene odredbe Ustava.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10 ) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital) u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije – 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restruktuiranja, Agencija donosi odluku o restruktuiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restruktuiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restruktuiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koja omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito – 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restruktuiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restruktuiranju do okončanja restruktuiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restruktuiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restruktuiranju Agencija, u roku od pet dana od dana donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restruktuiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restruktuiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) koji se primenjivao u momentu donošenja rešenja o izvršenju bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje na onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.); da se rešenjem o izvršenju na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, nalaže bankama i drugim finansijskim organizacijama, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenesu sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a za potraživanja za koje je propisana gotovinska isplata, da se taj iznos isplati izvršnom poveriocu u gotovom novcu (član 198.); da rešenje o izvršenju sud dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaže bankama ili drugim finansijskim organizacijama kod kojih se vode računi izvršnog dužnika da obustave sve isplate sa tih računa do konačne naplate potraživanja (član 199. stav 1.).

Odredbom člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) propisano je da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da izvršni pos tupak koji je pokrenut 9. aprila 2008. godine predlogom za izvršenje podnetim Opštinskom sudu u Vranju , još uvek nije okončan, te da do sada traje četiri i po godine. Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Ustavni sud je takođe ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za ponositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da se radi o potraživanju iz radnog odnosa, koje je osnov egzistencije podnositeljke ustavne žalbe.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da podnositeljka, kao izvršni poverilac u izvršnom postupku, nije doprinela produžavanju trajanja postupka.

Nadalje, Ustavni sud konstatuje da Narodna banka Srbije nije sprovela rešenje o izvršenju zbog nedostatka sredstava i višegodišnje blokade računa izvršnog dužnika, a da je zatim postupak sprovođenja prinudne naplate prekinula zbog toga što je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restruktuiranja .

Polazeći od izloženog, Ustavni sud podseća da je u dosadašnjoj praksi razmatrao pitanja koja su od suštinskog značaja za odlučivanje i u ovom ustavnosudskom postupku, a koja se tiču potrebe preispitivanja postupanja ne samo izvršnog suda , već i postupanja drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje koje su od odlučujućeg značaja za dužinu trajanja i ishod izvršnog postupka u slučajevima kada su izvršni postupci vođeni protiv dužnika društvenih preduzeća koja su u dužem periodu nesolventna i koja se nalaze u postupku privatizacije, a u odnosu na koje je Agencija za privatizaciju donela odluku o restruktuiranju (videti Odluke Už-2544/09, Už-1675/09 i Už-775/09, dostupne na veb- sajtu Suda www.ustavni.sud.rs).

U pomentim Odlukama, Ustavni sud je ukazao i na to da je odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok - 31. decembar 2008. godine do koga je morao biti objavljen javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji kao i na pravne posledice u slučaju neobjavljivanja javnog poziva u navedenom roku.

Ustavni sud ovom prilikom podseća da je , ne prihvatajući inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji , u rešenju IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine zauzeo stanovište da se osporena odredba zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. zakona, koja izričito određuje krajnji rok u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, te da je u suprotnom Agencija bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restruktuiranja, jer je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatrati sastavnim delom suđenja prema članu 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da se kašnjenje u izvršenju presude može opravdati u posebnim okolnostima, ali da to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Konvencije i da bez obzira da li je dužnik privatni ili društveni akter, na državi je da preduzme sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši kao i da obezbedi delotvorno učešće celog njenog aparata (videti predmet Kačapor i drugi protiv Srbije broj predstavke 2269/06 i predmet Vlahović protiv Srbije broj predstavke broj 42619/04 ). U ovim odlukama izražen je i stav da se država ne može pozivati na nedostatak sredstava dužnika kao opravdanje za neokončanje izvršnog postupka, u slučaju kada je utvrđeno da je država, zbog akata i radnji svojih organa, odgovorna za neizmireni dug podnosiocima predstavki.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Polazeći od toga da je Agencija za privatizaciju odluku o restruktuiranju izvršnog dužnika donela 10. januara 2011. godine, dakle nakon proteka roka propisanog odredbom člana 14. Zakona o privatizaciji, posle kog subjekti privatizacije nisu mogli biti u postupku restruktuiranja, već je nad njima trebao biti pokrenut postupak prinudne likvidacije, i da izvršni sud (sada Osnovni sud u Vranju), i Narodna banka Srbije, ni posle godinu dana od stupanja na snagu Zako na o izvršenju i obezbeđenju, nisu post upili u skladu sa članom 9. stav 5. Zakona i načelnim pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, Ustavni sud je ocenio da državni organi i vršioci javnih ovlašćenja koji su preduzimali radnje u izvršnom postupku, nisu preduzeli sve potrebne mere da se ovaj postupak okonča u razumnom roku. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne ž albe u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 811/08, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Pored toga, Sud je ocenio da navedeni propust nadležnih organa da izvrše pravnosnažnu i izvršnu presudu izrečenu u korist podnositeljke usta vne žalbe u periodu dužem od četiri i po godine, preds tavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene tom presudom, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. ESLjP je u presudama u predmetima "Vlahović protiv Srbije" i "Kačapor i drugi protiv Srbije" izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine (dostupna na veb-sajtu Suda), zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu navoda da je ustavna žalba podneta i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima i prava na delotvoran pravni lek, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nije naveden nijedan razlog koji se može dovesti u vezu sa povredom označenih prava, a što bi moglo da predstavlja ustavnopravni razlog koji ukazuje na to da su podnositeljki povređena prava iz člana 36. stav 1. Ustava i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, budući da je podnositeljka u ustavnoj žalbi isključivo iznela razloge koji se tiču dužine trajanja osporenog izvršnog postupka. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu nekog od Ustavom zajemčenih prava ne čini ustavnu žalbu automatski dopuštenom u tom delu. Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni razlozi koji bi opravdali tvrdnju podnositeljke da postoji povreda prava i z člana 36. stav 1. Ustava i člana 13. Evropske konvencije, Sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Imajući u vidu da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno o dredbi člana 89. stav 2. Z akona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem Osnovnom sudu u Vranju i drugim državnim organima i organizacijama koji učestvuju u izvršnom postupku da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak, koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 811/08, okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) člana 45. tačka 9), i člana 46. tačka 9), kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević