Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe na produženje pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu podnosioca protiv rešenja o produženju pritvora. Sud smatra da su nadležni sudovi pružili dovoljne i relevantne razloge za pritvor, zasnovane na okolnostima slučaja i opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, te da postupak nije neopravdano dugo trajao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. V . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kž. 663/14 od 31. jula 2014. godine, rešenja Osnovnog suda u Nišu Kv. 1374/14 od 16. septembra 2014. godine, rešenja Višeg suda u Nišu Kž. 973/14 od 31. oktobra 2014. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Kž. 1044/14 od 26. novembra 2014. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V . iz Niša je, 19. avgusta 201 4. godine, preko punomoćnika J. Š , advokata iz Niša, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kž. 663/14 od 31. jula 2014. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 2. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je dopunio podnescima od 11, 13, 27. i 30. septembra 2014. godine.

U dopunama ustavne žalbe od 6. oktobra i 13. novembra 2014. godine, podnosilac je osporio i rešenje Osnovnog suda u Nišu Kv. 1374/14 od 16. septembra 2014. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Kž. 973/14 od 31. oktobra 2014. godine .

U dopuni ustavne žalbe od 25. novembra 2014. godine podnosilac je u odnosu na do tada osporena rešenja istakao povredu načela iz člana 20. stav 3. Ustava i povrede prava iz člana 30. stav 1, člana 34. st. 1. i 2. i člana 68. stav 1. Ustava.

U dopuni ustavne žalbe od 3. decembra 2014. godine podnosilac je osporio i rešenje Višeg suda u Nišu Kž. 1044/14 od 26. novembra 2014. godine.

Podnosilac je Ustavnom sudu podneo još četiri dopune (12, 13. i 20. februara 2015. i 22. maja 2015. godine) u kojima nije osporio nove akte, već je dopunjavao obrazloženje do tada predatih podnesaka.

Suština svih navoda podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na osporena rešenja zasniva se na sledećim tvrdnjama: da mu je pritvor određen rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Nišu Kpp. 19/14 od 8. februara 2014. godine na osnovu odredba člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu je kasnije produžavan na osnovu tačke 3) navedenog člana; da su „nadležni organi propustili da za svoje odluke daju jasne, dovoljne i individualizovane razloge, da odgovore na navode iz žalbe, kao i da su odluke o produženju pritvora, kao i sama optužnica donete na osnovu netačnih činjeničnih i pravnih konstrukcija i pretpostavki iz kojih je zaključeno da postoje opšti i dodatni uslovi za produženje pritvora“; da se razlozi za pritvor „prepisuju“; da je „potrebno izvršiti novo veštačenje ili dopunsko veštačenje obavezno novim pregledom“; da je promenio adresu, tako da „objektivno ne može da ponovi izvršenje krivičnog dela“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 526/14, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca, po optužnici Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu Kt. 635/14 od 19. marta 201 4. godine, podignutoj nakon sprovedene istrage koja je trajala nešto više od mesec dana.

Podnosiocu ustavne žalbe je stavljen o na teret izvršenje produženog krivično g del a nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 1. Krivičnog zakonika, produženo g krivično g del a nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika i krivično g del a nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. istog zakonika.

Osnovni sud u Nišu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 10. marta 201 4. godine doneo presudu K. 526/14 kojom je okrivljenog, ovde podnosioc a ustavne žalbe, oglasio krivim za izvršeno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično del o nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. istog zakonika, i osudio ga ne jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci. Istom presudom je podnosiocu ustavne žalbe izrečena mera bezbednosti – obavezno lečenje alkoholičara u trajanju od jedne godine i šest meseci.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), predmet Osnovnog suda u Nišu K. 526/14 je pravnosnažno okončan 21. jula 2015. godine.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja poslednje dopune ustavne žalbe kojom je osporeno rešenje Višeg suda u Nišu Kž. 1044/14 od 26. novembra 2014. godine (dopuna od 3. decembra 201 4. godine) nalazio u pritvoru nepunih deset meseci, računajući od 7. februara 201 4. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Nišu Kpp. 19/14 od 8. februara 201 4. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku i potom mu je tokom postupka produžavan na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kž. 663/14 od 31. jula 2014. godine je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenjao produženju pritvora Osnovnog suda u Nišu Kv. 1107/14 od 18. jula 2014. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog navedeno: da je „prvostepeni sud pravilno utvrdio postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni učino krivična dela koja mu se optužbom stavljaju na teret, i za to dao jasne i pravilne zaključke, koje u svemu prihvata i drugostepeni sud polazeći od prikupljenih dokaza i to iskaza oštećenih, nalaza i mišljenja veštaka i foto-tehničke dokumentacije pornografskog sadržaja kojoj je maloletnoj oštećenoj prikazan kritičnog dana, a delimično i iz same odbrane okrivljenog“; da „Viši sud u Nišu u potpunosti prihvata date razloge prvostepenog suda koji su potpuno jasni i logični te samim tim i relevantni, a kojima se ukazuje da je okrivljeni opravdano sumnjiv da je radnje koje mu se optužbom stavljaju na teret preduzeo u vremenskom kontinuitetu, prema istim oštećenima, sa kojima je u bliskim rodbinskim vezama, kao i činjenica da okrivljeni i oštećeni žive u zajedničkom dvorištu, te je pravilan zaključak prvostepenog suda da navedene činjenice predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo ukoliko bi se našao na slobodi, te stoje razlozi za produženje pritvora propisani u članu 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku“; da je „pravilno prvostepeni sud prilikom odlučivanje uzeo u obzir i mišljenje komisije veštaka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti G . T . N . od dana 24. aprila 2014.godine i zaključak da kod okrivljenog postoji opasnost od ponavljanja krivičnog postupka usled zavisnosti od alkohola, pa i ova činjenica predstavlja potvrdu pravilnog zaključka prvostepenog suda u pogledu postojanja navedenih razloga za produženje pritvora prema okrivljenom“.

Pritvor je potpm prema podnosiocu ustavne žalbe produžen osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 1374/14 od 16. septembra 2014. godine , najduže do 16. novembra 2014. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja (koje je potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kž. 973/14 od 31. oktobra 2014. godine) je, pored ostalog navedeno: da „imajući u vidu prirodu i težinu krivičnih dela za koja je okrivljeni S. V . opravdano sumnjiv, činjenica da su dela preduzeta u vremesnkom kontinuitetu, te da se okrivljeni sumnjiči za više krivičnih dela koja je preduzimao prema istim oštećenima, sa kojima je inače u bliskim rodbinskim vezama, a posebno da okrivljeni i oštećeni žive u zajedničkom dvorištu, dakle u neposrednoj blizini, sve zajedno predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremesnkom periodu ponoviti krivično delo , zbog čega je u skladu sa odredbom iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku pritvor prema okrivljenom i produžen“; da je „prilikom odlučivanja veće uzelo u obzir i mišljenje komisije veštaka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti G. T . N . od 24. aprila 2014. godine, u kojem stoji da kod okrivljenog postoji opasnost od ponavljanja krivičnih dela zbog zavisnosti od alkohola“; da je „veće imalo u vidu i dužinu izrečene mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog, ali je utvrdilo da ... razlozi zbog kojih je pritvor protiv okrivljenog određen ni protekom vremena nisu izgubili na intenzitetu“.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kž. 1044/14 od 26. novembra 2014. godine je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenjao produženju pritvora Osnovnog suda u Nišu Kv. 1740/14 od 14. novembra 2014. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog navedeno: da je „pravilno prvostepeni sud ... produžio pritvor prema okrivljenom S. V, jer i po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju i dalje stoje razlozi za pritvor“.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), podnosilac ustavne žalbe je 20. aprila 2015. godine, pre pravnosnažnosti presude, upućen na izdržavanje izrečene zatvorske kazne.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je:da pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20. stav 3.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena i da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. st. 1. i 3.); da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (član 68. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 30. stav 1. i člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor predhodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru. Stoga Sud nalazi da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava zajemčenog članom 30. stav 1. Ustava, već da za ocenu navoda ustavne žalbe mogu biti relevantne samo odredbe člana 31. Ustava.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenog, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava. Takođe, imajući u vidu da se odredba člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog odredbom člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava cenio u odnosu na označenu odredbu Ustava.

Pritvor je osporenim rešenjima prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen tokom trajanja prvostepenog krivičnog postupka, koji je bio u fazi glavnog pretresa, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Kao što je rečeno, odredba člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, što znači da sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica predmeta, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenih rešenja je , pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivičn a del a nasilje u porodici i prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju , i to više radnji izvršenja u vremenskom kontinuitetu prema istim oštećenima sa kojima je u bliskim rodbinskim vezama, te imajući u vidu prirodu i težinu krivičnih dela za koja se sumnjiči kao i nalaz i mišljenje komisije veštaka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti prema kome postoji opasnost od ponavljanja krivičnih dela zbog zavisnosti od alkohola. Sve navedene okolnosti su, prema datoj argumentaciji Osnovnog i Višeg suda u Nišu, ocenjene kao osobite okolnosti koje ukazuju da će podnosilac, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su nadležni sud ovi osporen a rešenje zasnova lo na ustavnopravno prihvatljivom i razumljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, te da su postupa li u skladu sa odredbama ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi i razlozi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Osnovni i Viši sud u Nišu su svoje odluk e jasno i argumentovano obrazloži li, navodeći, pored opravdane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivičn a delo koj a su mu optužnicom stavljena na teret, sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrarnog i proizvoljnog postupanja.

Istovremeno, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja poslednje dopune ustavne žalbe kojom je osporeno rešenje Višeg suda u Nišu Kž. 1044/14 od 26. novembra 2014. godine (dopuna od 3. decembra 2014. godine) nalazio u pritvoru nepunih deset meseci (računajući od 7. februara 2014. godine kada je lišen slobode, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i zakazan i redovno održavan glavni pretres . Imajući u vidu da se krivični postupak u konkretnom slučaju protiv podnosioca vodio zbog krivičn ih dela nasilje u porodici i prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, Ustavni sud je ocenio da se postupak do trenutka podnošenja ustavne žalbe vodio sa primerenom hitnošću. Ustavni sud posebno naglašava i da je krivični postupak pravnosnažno okončan za jednu godinu i nešto više od pet meseci, a da je podnosilac pre pravnosnažnosti presude upućen na izdržavanje izrečene kazne zatvora.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi u osporenim rešenjima nave li odgovarajuće i razumljive razloge zbog kojih su smatra li da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo i dalje neophodno radi vođenja krivičnog postupka , koji je vođen sa primerenom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanje pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim podnosilac u odnosu na osporena rešenja ističe povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 1. i prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navedena prava ne mogu dosveti u pravnu i logičku vezi sa rešenjima kojima je prema podnosiocu produžavan pritvor.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pretpostavku nevinosti, kao jednog od prava kojima se, saglasno članu 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu, Ustavni sud je ocenio da iz sadržine osporenih rešenja nesporno proizlazi da sudovi nisu izneli tvrdnju da je podnosilac izvršio krivična dela koja su predmet krivičnog postupka, a navodi podnosioca u suštini predstavljaju subjektivnu ocenu razloga njegovog pritvaranja i zadržavanja u pritvoru, a ne tvrdnje zasnovane na objektivnim činjenicama.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe na produženje pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti