Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da osporenim krivičnim presudama za proneveru nije povređeno pravo na pravično suđenje. Redovni sudovi su, na osnovu dokaza, utvrdili činjenično stanje i krivičnu odgovornost podnosioca u skladu sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-68/2007
12.03.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: mr Stanka Milanović, koja zamenjuje predsednika Suda i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Trišića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. marta 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se ustavna žalba Mileta Trišića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kruševcu Kž. 641/06 od 22. februara 2007. godine i presude Opštinskog suda u Kruševcu K. 701/04 od 31. marta 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Trišić iz Kruševca podneo je Ustavnom sudu dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, ističući da su osporene presude donete na osnovu nepravilno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na koje je pogrešno primenjeno materijalno pravo u postupku odlučivanja o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac ustavne žalbe naročito ističe da nije bio računopolagač u prodavnici, već vozač, pa i pored svega sudovi nalaze da je okrivljeni prisvojio novac bez utvrđenja na koji način, kada i kako. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama povređeno Ustavom utvrđeno pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.) i pravo na rehabilitaciju i naknadu štete (član 35.). Predlaže da Ustavni sud ukine ili preinači osporene presude.
2. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u presudu Opštinskog suda u Kruševcu K. 701/04 od 31. marta 2006. godine i presudu Okružnog suda u Kruševcu Kž. 641/06 od 22. februara 2007. godine i utvrdio činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi.
Presudom Opštinskog suda u Kruševcu K 701/04 od 31. marta 2006. godine okrivljeni Mile Trišić oglašen je krivim za krivično delo pronevere iz člana 251. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05) (u daljem tekstu: KZ) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, s tim što se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. U obrazloženju presude, pored ostalog, se navodi da je sud u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio činjenično stanje tako što je izveo dokaze saslušanjem optuženog, svedoka i veštaka, kao i uvidom u odgovarajuću dokumentaciju bliže navedenu u obrazloženju presude. Na temelju izvedenih dokaza, utvrđeno je da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo koje mu je optužnicom Opštinskog javnog tužioca u Kruševcu stavljeno na teret tako što je u periodu od 2. avgusta 2002. godine do 14. oktobra 2003. godine, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvojio novac – pazar ostvaren prodajom robe vlasništvo oštećenog preduzeća u iznosu od 92.488,00 dinara, a koji novac mu je bio poveren kao računopolagaču prodavnice preduzeća ''Adrija impeks'' u Donjem Stepošu. U vezi sa navodima podnosioca ustavne žalbe da je u predmetnom objektu radio isključivo kao vozač, a ne kao računopolagač, prvostepeni sud nalazi da je takva odbrana okrivljenog data sa ciljem umanjenja krivične odgovornosti, jer je uvidom u Odluku preduzeća ''Adrija impeks'' o otvaranju novih prodajnih mesta utvrđeno da se otvara prodavnica u prodajnom mestu Donji Stepoš u objektu čiji je vlasnik Mile Trišić iz Koševa koji ovom prodavnicom rukovodi i jedini je računopolagač. Na osnovu iznetog, kao i iskaza svedoka Gorana Ivanovića, ortaka u oštećenom preduzeću, prvostepeni sud nalazi da ''nije bilo nikakve dileme da je optuženi Mile Trišić, a ne njegov sin, bio zadužen ovim maloprodajnim objektom u Donjem Stepošu, da je jedino on imao svojstvo računopolagača, dakle, odgovornog lica."
Ovakvo utvrđenje navedene činjenice prihvata i Okružni sud u Kruševcu osporenom presudom Kž. 641/06 donetom u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, navodeći da iz spisa ove krivično pravne stvari, kako to pravilno utvrđuje prvostepeni sud, jasno proizlazi da su upravo okrivljenom bile poverene pokretne stvari – roba oštećenog preduzeća, kao i novac od prodate robe koji je on trebalo da preda kao dnevni pazar. Okružni sud konstatuje da iz dokumentacije u spisima, iskaza okrivljenog i nalaza i mišljenja veštaka, jasno proizlazi da je robu od oštećenog preduzeća preuzimao okrivljeni i da je u najvećem broju slučajeva bio i računopolagač. Presudom Okružnog suda je konstatovano i da iz podataka u spisima proizlazi da je u vremenskom periodu naznačenom u prvostepenoj presudi nastao manjak u navedenom iznosu, a sve na osnovu validne dokumentacije u spisima, koju ne osporava ni okrivljeni. Sud nalazi da su žalbeni navodi u pogledu duga oštećenog preduzeća prema podnosiocu ustavne žalbe i njegovom sinu, kao i to da je oštećeno preduzeće radilo na crno, bez uticaja na rešenje ove krivičnopravne stvari. Okružni sud zaključuje da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog stiču obeležja krivičnog dela pronevere iz člana 251. KZ i kada ga je za ovo krivično delo oglasio krivim i utvrdio mu kaznu zatvora, a potom izrekao uslovnu osudu.
3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, utvrđeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, prema kojoj svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Ustavni sud konstatuje da ustavnom žalbom nisu osporeni elementi prava na pravično suđenje koji se odnose na pravo podnosioca ustavne žalbe da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, u razumnom roku, javno raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka protiv njega. Osporeno je pitanje pravičnosti suđenja pred prvostepenim i drugostepenim sudom u pogledu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja kojim je opredeljeno postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti podnosioca ustavne žalbe.
Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je u postupcima pred redovnim sudovima, u kojima su donete osporene presude, činjenično stanje u predmetnoj krivičnoj stvari utvrđeno na osnovu dokaznog postupka sprovedenog u skladu sa zakonom. Po oceni Ustavnog suda, nisu osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da ''sudovi nalaze da je okrivljeni prisvojio novac bez utvrđenja na koji način, kada i kako'', s obzirom da iz sadržine osporenih odluka proizlazi da je u prvostepenom i drugostepenom postupku utvrđeno postojanje krivične odgovornosti podnosioca ustavne žalbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret i na to primenjeno materijalno pravo izricanjem zakonom predviđene sankcije. Ustavni sud nalazi i da su u postupcima pred redovnim sudovima razmotreni navodi koji se odnose na nezakonito poslovanje oštećenog preduzeća i odnos njegovih vlasnika prema podnosiocu ustavne žalbe i pravilno ocenjeno da ta pitanja nisu od značaja za utvrđivanje krivične odgovornosti podnosica ustavne žalbe. Ustavni sud je pri tom imao u vidu da je Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano da je sud dužan da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica utvrđena (član 352. stav 2.). Stoga je osporena presuda saglasna zakonom utvrđenom ovlašćenju redovnog suda da vrši ocenu izvedenih dokaza i svoju odluku na njima zasniva. S obzirom na izneto, Ustavni sud ocenjuje da osporenim presudama nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje utvrđeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe pravosnažno osuđen za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, kao i da je Ustavom utvrđeno da lice koje je bez osnova ili nezakonito lišeno slobode, pritvoreno ili osuđeno za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom (član 35. stav 1.), Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim presudama povređeno Ustavom zajemčeno pravo na rehabilitaciju i naknadu štete. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odbio ustavnu žalbu.
4. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
S u d i j a

mr Stanka Milanović

Slični dokumenti

• Už 4832/2017: Usvajanje ustavne žalbe privrednog društva zbog prekomerne dužine parničnog postupka
• Už 9/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku