Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u izvršnom postupku. Utvrđeno je da su sudovi pravilno odbili predlog za izvršenje jer je dužnik izmirio obavezu u roku za dobrovoljno ispunjenje, te da nisu povređena načela pravičnog suđenja i zabrane diskriminacije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milomira Stankovića iz Prekopčelice, opština Lebane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milomira Stankovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Lebanu I. 661/09 I. 621/09 od 17. novembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2924/09 od 7. decembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milomir Stanković iz Prekopčelice, opština Lebane, preko punomoćnika Ratomira Savića, advokata iz Bojnika, podneo je Ustavnom sudu 5. januara 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Lebanu I. 661/09 I. 621/09 od 17. novembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2924/09 od 7. decembra 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i „imovinskih prava“.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je u izršnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe odbačen njegov predlog za prinudno izvršenje troškova koji su mu dosuđeni u predmetu Opštinskog suda u Leskovcu K. 263/06. Smatra da je u izvršnom postupku bio diskriminisan jer je običan radnik u Opštinskom sudu u Lebanu, za razliku od izvršnog dužnika koji je rukovodilac sudske pisarnice u istom sudu a istovremeno pretpostavljeni podnosiocu ustavne žalbe. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je načelo zabrane diskriminacije povređeno i time što mu u izvršnom postupku nije dosuđena zatezna kamata na troškove krivičnog postupka, saglasno odredbi člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

3. Iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da su pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinski suda u Leskovcu K. 263/06 od 10. januara 2010. godine privatni tužioci obavezani da okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, naknade troškove krivičnog postupka.

Opštinski sud u Lebanu je osporenim rešenjem I. 661/09 I. 621/09 od 17. novembra 2009. godine odbio kao neosnovan predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, koji je podneo protiv izvršnog dužnika Z.N, radi naplate novčanog potraživanja u označenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom, i to popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, kao i novčanih sredstava izvršnog dužnika. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno da je izvršni dužnik troškove krivičnog postupka platio u paricionom roku, te je samim tim predlog za izvršenje neosnovan.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem Gž. 2924/09 od 7. decembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 21. stav 3. Ustava utvrđeno je da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 124/05) propisuje da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, da rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno (član 32. stav 1); da ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate (član 35. stav 2.).

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda je da u konkretnom slučaju ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe povređeno načelo zabrane diskriminacije, pri čemu formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih sudskih odlukea, niti je ukazano na proizvoljnost i arbitrernost prilikom njihovog donošenja.

Naime, u izvršnom postupku je na nesumnjivi način utvrđeno, a što navodima ustavne žalbe nije ni osporeno, da je izvršni dužnik troškove krivičnog postupka platio u paricionom roku.

Kada je reč o primeni odredbe člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, koja određuje naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi od dana donošenje izvršne isprave do dana naplate, Ustavni suda ukazuje da se ova odredba može primeniti kada dosuđeni troškovi postupka nisu plaćeni u paricionom roku, odnosno pre podnošenja predloga za izvršenje, što nije slučaj u predmetnom izvršnom postupku. U navedenoj zakonskoj odredbi određen je samo vremenski trenutak od kada se određuje naplata zakonske kamate na iznos dosuđenih troškova, a uslov da bi se odredila naplata zakonske kamate vezuje se za opšti uslov za prinudno ostvarivanje potraživanja, a to je da potraživanje nije plaćeno u roku za dobrovoljno izvršenje obaveze, odnosno pre podnošenja predloga za izvršenje.

Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnju da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnosiocu zbog društvenog porekla ili nekih drugih ličnih svojstava iz člana 21. Ustava povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno ovom ustavnom odredbom, a što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede ustavnog načela zabrane diskriminacije.

Takođe, ni razloge navedene u prilog tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud ne može da prihvati kao razloge koji imaju ustavnopravni karakter, s obzirom na to da je izvršni postupak koji je predmet ove ustavne žalbe okončan nakon dva meseca.

Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ni ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu imovinskih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi .

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti