Usvajanje ustavne žalbe zbog nezakonitog određivanja pritvora i dužine postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na slobodu i bezbednost, prava pritvorenog lica i prava na suđenje u razumnom roku. Pritvor je određen pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage, a postupak traje nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Marić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubice Marić i utvrđuje da je rešenjem Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08 od 13. juna 2008. godine i rešenjem Okružnog suda u Čačku Kv. 290/08 od 16. juna 2008. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo iz člana 30. st. 1. i 3. Ustava, dok se u odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 21, 23, 31, 32, 33, 34, 40, 51, 56, 58, 60, 67, 137, 142, 145, 194. i 197. Ustava, ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba Ljubice Marić i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Čačku u predmetu Ki. 33/10 (ranije Okružnim sudom u Čačku u predmetu Ki. 34/08) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Nalaže se Višem sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se istražni postupak u predmetu Ki. 33/10, okončao u najkraćem roku.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

5. Odbacuje se ustavna žalba Ljubice Marić izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08 od 17. juna 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Čačku Kv. 300/08 od 25. juna 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Čačku Kri. 47/08 od 3. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ljubica Marić iz Beograda je, preko punomoćnika Ivana Čvrkića, advokata iz Čačka, podnela Ustavnom sudu 19. juna 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08 od 13. juna 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Čačku Kv. 290/08 od 16. juna 2008. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 27, 30. i 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ova ustavna žalba zavedena je pod brojem Už. 681/08.

Ljubica Marić podnela je i lično ustavnu žalbu koja je primljena u Ustavnom sudu 11. jula 2008. godine i zavedena pod brojem Už. 782/2008. Ustavna žalba izjavljena je protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08 od 13. juna 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Čačku Kv. 290/08 od 16. juna 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08 od 17. juna 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Čačku Kv. 300/08 od 25. juna 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Čačku Kri. 47/08 od 3. jula 2008. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 21, 23, 27, 30, 31, 32, 33, 34, 40, 51, 56, 58, 60, 67, 137, 142, 145, 194. i 197. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je u podnesku od 17. novembra 2008. godine predložila da se spoje ustavne žalbe po predmetima Už. 681/2008 i Už. 782/2008, radi vođenja jedinstvenog postupka i istovremenog odlučivanja, koji predmeti su i spojeni.

Podnositeljka je potom Ustavnom sudu dostavila više podnesaka koje je naslovila kao „dopunu“, odnosno „ispravku dopune“ ustavne žalbe. U dopunama ustavne žalbe podnositeljka pre svega ističe da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer istraga koja se protiv nje vodi pred Okružnim sudom u Čačku, sada Višim sudom u Čačku, još uvek nije okončana. Takođe smatra: da je ceo postupak nepravičan; da je protiv nje pokrenuta prava „hajka“; da ima dokaze koji se odnose na radnje i događaje koji su predmet ustavne žalbe, kao i na tužilačku i policijsku istragu koju su sprovodili ovi organi a koji su doveli do nedozvoljenih dokaza u istrazi Ki. 34/08 koji su pred pristrasnim sudom završeni njenim hapšenjem i kršenjem ustavnih sloboda i prava; da se protiv nje istraga vodi iako nema elemenata krivičnog dela koje joj je stavljeno na teret, te predlaže da se istraga protiv nje obustavi. Predložila je, pored ostalog, da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporene odluke i utvrdi joj pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ustavnosudskom predmetu:

Okružno javno tužilaštvo u Čačku je 24. aprila 2008. godine aktom Kt. 24/08 podnelo Okružnom sudu u Čačku zahtev za sprovođenje istrage protiv podnositeljke ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila jedno produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. Krivičnog zakonika, i vezi sa čl. 34. i 61. stav 1. Krivičnog zakonika, dva produžena krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. u vezi sa članom 61. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo oštećenje poverilaca pomaganjem iz člana 237. stav 1. u vezi sa članom 35. Krivičnog zakonika. Zahtev za sprovođenje istrage podnet je i protiv M.G, a stavljen je i predlog za preduzimanje pojedinih istražnih radnji protiv T.V. Okružno javno tužilaštvo je stavilo i predlog da se protiv podnositeljke ustavne žalbe i protiv M.G. odredi pritvor iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 2. tač. 2), 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku. Predmet je u Okružnom sudu u Čačku zaveden pod brojem Ki. 34/08.

Istražni sudija Okružnog suda u Čačku je 10, 11, 12. i 13. juna 2008. godine saslušao podnositeljku ustavne žalbe u vezi sa navodima zahteva za sprovođenje istrage, u prisustvu njenog branioca.

Nakon saslušanja podnositeljke ustavne žalbe, istražni sudija Okružnog suda u Čačku je 13. juna 2008. godine doneo osporeno rešenje Ki. 34/2008 kojim joj je na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku odredio pritvor u trajanju od najviše mesec dana, a koji joj se ima računati počev od 13. juna 2008. godine od 12,45 sati. U obrazloženju ovog rešenja, pored ostalog, navedeno je da iz krivične prijave, dokumentacije i pribavljenih obaveštenja proizlazi osnovana sumnja da je podnositeljka ustavne žalbe izvršila krivična dela koja su joj stavljena na teret. Takođe, navedeno je „da je u istrazi neophodno saslušati okrivljenog M.G, između većeg broja svedoka...pa navedene činjenice predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljena, ukoliko bi se nalazila na slobodi, ometati postupak uticanjem na okrivljenog M.G. kao saučesnika i na navedene svedoke, te stoga stoje razlozi za pritvor predviđeni članom 142. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku“. Istražni sudija Okružnog suda u Čačku je ocenio da ne stoje razlozi za određivanje pritvora prema podnositeljki ustavne žalbe propisani tač. 3) i 5) stava 2. člana 142. Zakonika o krivičnom postupku.

Navedeno rešenje o određivanju pritvora podnositeljka ustavne žalbe i njen branilac su primili 13. juna 2008. godine u 13.20 časova, odnosno u 13.50 časova.

Protiv rešenja o određivanju pritvora žalbu je izjavio branilac podnositeljke ustavne žalbe 13. juna 2008. godine, koja je istog dana primljena u Okružnom sudu u Čačku. Istog dana, dakle 13. juna 2008. godine, žalbu je, preko uprave Okružnog zatvora u Čačku, izjavila i podnositeljka ustavne žalbe, koju je dopunila 14. juna 2008. godine. Žalba i dopuna žalbe podnositeljke ustavne žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora, sa istražnim spisom, primljeni su u vanpretresnom veću Okružnog suda u Čačku 16. juna 2008. godine.

Odlučujući o žalbi podnositeljke i njenog branioca, Okružni sud u Čačku je 16. juna 2008. godine osporenim rešenjem Kv. 290/08 odbio kao neosnovane žalbe i potvrdio rešenje o određivanju pritvora. Obrazlažući svoju odluku, Okružni sud u Čačku je naveo da je istražni sudija pravilno odlučio kada je doneo rešenje o određivanju pritvora protiv podnositeljke ustavne žalbe, dajući za to jasne i obrazložene razloge koje prihvata i veće tog suda.

Osporeno rešenje o sprovođenju istrage Ki. 34/2008 istražni sudija Okružnog suda u Čačku je doneo 17. juna 2008. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da je podnositeljka izvršila jedno produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1, u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika i krivično delo oštećenje poverilaca pomaganjem iz člana 237. stav 1. u vezi sa članom 35. Krivičnog zakonika.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Kv. 300/08 od 25. juna 2008. godine odbio kao neosnovane žalbe podnositeljke i njenog branioca protiv rešenja o sprovođenju istrage.

Pritvor je prema podnositeljki ustavne žalbe ukinut 11. jula 2008. godine rešenjem Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08, uz obrazloženje da je saslušan osumnjičeni M.G. i svi svedoci navedeni u rešenju o određivanju pritvora, te više ne stoje razlozi za pritvor prema podnositeljki ustavne žalbe.

Viši sud u Čačku je aktom Su. VI-37/1-3/10 od 10. maja 2010. godine odgovorio na pritužbe podnositeljke ustavne žalbe u vezi sa postupanjem u predmetu Ki. 34/08 ranije Okružnog, sada Višeg suda u Čačku. U odgovoru je, pored ostalog, navedeno da je njena pritužba delimično osnovana u delu koji se odnosi na dužinu trajanja postupka, jer je zahtev za sprovođenje istrage podnet 29. aprila 2008. godine, a poslednja istražna radnja je obavljena 3. decembra 2008. godine. Zastoj u postupku nakon 3. decembra 2008. godine objašnjava se činjenicom da je postupajući istražni sudija bio preopterećen velikim brojem pritvorskih predmeta, te da je u martu 2010. godine drugi istražni sudija primio u rad ovaj predmet. Podnositeljka ustavne žalbe je takođe obaveštena da su poštovani svi zakonski rokovi prilikom odlučivanja o njenoj žalbi i žalbi branioca na rešenje o određivanju pritvora i da su u odlučivanju učestvovale sudije koje su tog dana radile.

Iz priloženih dokaza proizlazi da istraga nije okončana ni do februara 2011. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, da su svi dužni da ga poštuju i štite i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, da se lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru, da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito i da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru, da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja i da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 1. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega, da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, da okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom, da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani, da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane, da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja, da lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu i da sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (član 33.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena, da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom, da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo, da, izuzetno, ponavljanje postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod i da krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva. (član 34.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da je stan je nepovrediv i da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, da držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju, da ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka i da su bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom (član 40.); da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja, da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju i da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom (član 51.); da svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži i da zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice, kao i da niko ne može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učinio krivično delo (član 56.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60.); da se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć, da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna (član 67.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06 i 49/07) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st 1. do 3.); da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (član 142. stav 2. tačka 2)).

Odredbama ZKP koje se odnose na istražni postupak bilo je, pored ostalog, propisano: da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo (član 241. stav 1.); da se istraga sprovodi na zahtev javnog tužioca i da se zahtev za sprovođenje istrage podnosi istražnom sudiji nadležnog suda (član 242. tač. 1) i 2)); da kad istražni sudija primi zahtev za sprovođenje istrage, razmotriće spise i ako se složi sa zahtevom, doneće rešenje o sprovođenju istrage, koje treba da sadrži podatke navedene u članu 242. stav 3. ovog zakonika i da će se rešenje dostaviti javnom tužiocu i okrivljenom, da će pre donošenja rešenja istražni sudija saslušati osumnjičenog, osim ako postoji opasnost od odlaganja, da se protiv rešenja istražnog sudije o sprovođenju istrage okrivljeni može žaliti i da ako je rešenje usmeno saopšteno, žalba se tom prilikom može izjaviti na zapisnik, da je istražni sudija dužan da žalbu odmah dostavi veću (član 24. stav 6.) i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja, da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6.) i da protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja (član 243. tač. 1), 2), 5), 6) i 7)).

Odredbama člana 221. stav 1. ZKP je, pored ostalog, bilo propisano da pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju ovo značenje: da je osumnjičeni je lice prema kome je pre pokretanja krivičnog postupka nadležni državni organ preduzeo neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvršilo krivično delo (tačka 1)); da je okrivljeni lice protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage ili protiv koga je podneta optužnica, optužni predlog ili privatna tužba (tačka 2)); da je izraz okrivljeni i opšti naziv za okrivljenog, optuženog i osuđenog (tačka 5)).

5. Odlučujući o delu ustavne žalbe kojim se osporavaju rešenja Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08 od 13. juna 2008. godine i Okružnog suda u Čačku Kv. 290/08 od 16. juna 2008. godine, Ustavni sud i povodom ove ustavne žalbe polazi od činjenice da sa aspekta zaštite ljudskih prava, pritvor predstavlja posebno osetljivu meru ograničenja prava na slobodu. Polazeći od sadržine odredaba člana 27. stav 1. i člana 30. st. 1. i 3. Ustava, kojima se garantuje pravo na slobodu i bezbednost i prava lica kojima je određen pritvor, Ustavni sud ističe da navedene ustavne odredbe upućuju da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbom člana 30. stav 1. Ustava utvrđeno je u kom slučaju i na koji način neko lice može biti pritvoreno. Ustavom utvrđeni uslovi su da u odnosu na lice koje se pritvara postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, a jedini Ustavom dopušteni način pritvaranja je da je ono izvršeno na osnovu odluke suda. Dakle, sud može da odredi pritvor isključivo ako postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo i ako je ta mera neophodna radi vođenja krivičnog postupka.

U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe je lišena slobode 13. juna 2008. godine u 12,45 časova, na osnovu rešenja o određivanju pritvora istražnog sudije Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08. Pritvor je prema podnositeljki ustavne žalbe određen na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će ometati postupak uticajem na saučesnika i svedoke, koji nisu u tom trenutku bili saslušani. U osporenom rešenju istražni sudija je naveo zašto je pritvaranje bilo neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, koji razlozi su obrazloženi. Po oceni Ustavnog suda, iz navedenog proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe lišena slobode iz razloga predviđenih zakonom (član 142. stav 2. tačka 2) ZKP), na osnovu odluke suda, uz navođenje zašto je njeno pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Ostaje da se utvrdi da li je njeno lišenje slobode sprovedeno u postupku predviđenim zakonom, odnosno da li je u trenutku donošenja osporenog rešenja postojala osnovana sumnja da je podnositeljka ustavne žalbe izvršila krivična dela koja su joj zahtevom za sprovođenje istrage stavljena na teret.

Polazeći od činjenice da prilikom donošenja osporenog rešenja o određivanju pritvora prema podnositeljki ustavne žalbe istražni sudija nije doneo i rešenje o sprovođenju istrage, već je to učinio četiri dana kasnije, Ustavni sud je stanovišta da lišenje slobode podnositeljke nije sprovedeno u postupku predviđenim zakonom, niti je u tom trenutku utvrđeno postojanje osnovane sumnje da je izvršila krivična dela koja su joj zahtevom za sprovođenje istrage stavljena na teret.

Naime, saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i 142. stav 2. ZKP, osnovni uslov za određivanje svakog pritvora je postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. O tome da li osnovana sumnja u odnosu na okrivljeno lice postoji ili ne, saglasno odrebama ZKP, u fazi istrage odlučuje istražni sudija. Naime, prilikom prijema zahteva za sprovođenje istrage, te saslušanja osumnjičenog lica, saglasno odredbama ZKP, istražni sudija može ili doneti rešenje o sprovođenju istrage ili izraziti neslaganje sa istim. U slučaju da se složi sa zahtevom za sprovođenje istrage ovlašćenog tužioca, istražni sudija donosi rešenje o sprovođenju istrage i upravo od tog trenutka, od donošenja navedenog rešenja istraga počinje. Ovo rešenje može doneti i vanpretresno veće suda, ukoliko ne prihvati izraženo neslaganje istražnog sudije sa podnetim zahtevom za sprovođenje istrage.

U konkretnom slučaju, istražni sudija Okružnog suda u Čačku je zahtev za sprovođenje istrage Okružnog javnog tužilaštva u Čačku protiv okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, primio 24. aprila 2008. godine. Po navedenom zahtevu, istražni sudija je podnositeljku, koja se uredno odazivala pozivima, saslušavao četiri dana (od 10. do 13. juna 2008. godine) i odmah po završetku poslednjeg dana saslušanja (13. juna 2008. godine) joj je osporenim rešenjem Ki. 34/08 odredio pritvor, po kome je istog dana u 12.45 lišena slobode, a da prethodno nije doneo i rešenje o sprovođenju istrage (isto je doneto tek 17. juna 2008. godine). Iz navedenog sledi da u trenutku donošenja rešenja o određivanju pritvora nije utvrđeno postojanje osnovane sumnje da je podnositeljka ustavne žalbe izvršila krivična dela koja su joj stavljena na teret, jer je o postojanju ovakve sumnje istražni sudija odlučio tek četiri dana kasnije.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08 od 13. juna 2008. godine povređeno Ustavom zajemčeno pravo iz člana 27. stav 1. i 30. stav 1. Kako je Okružni sud u Čačku osporenim drugostepenim rešenjem Kv. 290/08 od 16. juna 2008. godine potvrdio prvostepeno rešenje, to se izneta ocena Ustavnog suda odnosi i na ovo rešenje.

Navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je povređeno pravo iz člana 30. stav 3. Ustava, jer odluku o žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora veće Okružnog suda nije donelo u roku od 48 sati, Ustavni sud je takođe ocenio osnovanim. Ovo iz razloga što iz spisa predmeta Višeg (ranije Okružnog) suda u Čačku nesumnjivo proizlazi da su 13. juna 2008. godine protiv rešenja o određivanju pritvora žalbu izjavili i branilac podnositeljke i podnositeljka lično preko Uprave Okružnog zatvora. Kako je Okružni sud u Čačku o izjavljenim žalbama odlučio 16. juna 2008. godine, to je očigledno da odluka o žalbi na pritvor nije doneta i uručena u Ustavom utvrđenom roku od 48 časova. Rokovi određeni na sate su uvek fiksni rokovi i ne mogu se produžavati, bez obzira što ističu u vreme kada je za sud neradan dan.

Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“', broj 109/07), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao prvom delu tačke 1. izreke.

U odnosu na navode podnositeljke ustavne žalbe da su joj povređena ustavna načela, prava i garancije, i to - zabrana diskriminacije, dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, trajanje pritvora, pravično suđenje, pravna sigurnost u kaznenom pravu, nepovredivost stana, pravo na obaveštenost, pravo na peticiju, pravo na imovinu, pravo na rad, pravo na pravnu pomoć, poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe, načelo sudstva, sudske odluke, hijerarhija domaćih i međunarodnih pravnih akata i zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, Ustavni sud je ocenio da se Ustavom utvrđena sadržina navedenih odredbi ne može dovesti u vezu sa osporenim rešenjima kojima je prema podnositeljki ustavne žalbe određen pritvor, odnosno odbijene žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od prakse Ustavnog suda i prakse međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, kao i kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje razumnost dužine trajanja postupka u svakom konkretnom slučaju (složenost predmeta, ponašanje podnosioca predstavke, postupanje nadležnih organa vlasti i koja je važnost predmeta raspravljanja za podnosioca predstavke), Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Istražni postupak koji je pred Okružnim sudom u Čačku iniciran zahtevom za sprovođenje istrage od 24. aprila 2008. godine otpočeo je 17. juna 2008. godine, kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage. Iz dokaza priloženih uz ustavnu žalbu proizlazi da istražni postupak nije okončan ni do februara 2011. godine. U periodu od 3. decembra 2008. godine do marta 2010. godine, nije bila preduzeta ni jedna istražna radnja.

Iz dosadašnjeg toka postupka proizlazi da se u konkretnom slučaju ne radi o osobito složenoj sudskoj stvari, bez obzira na činjenicu da je okrivljenima stavljeno na teret izvršenje većeg broja krivičnih dela. Podnositeljka ustavne žalbe, kao okrivljena u istražnom postupku, nije doprinela dužini trajanja postupka i svakako ima interes da se postupak okonča u najkraćem mogućem roku.

Imajući u vidu da do februara 2011. godine istražni postupak koji se protiv podnositeljke ustavne žalbe vodio nije okončan i da je trajao skoro tri godine, Ustavni sud je utvrdio da se ponašanje nadležnog suda u konkretnom slučaju ne može smatrati efikasnim. Pored navedenog, Ustavni sud posebno ukazuje i na potpunu neaktivnost nadležnog suda u trajanju od 15 meseci. Naime, u periodu od 3. decembra 2008. godine, kada je sprovedena poslednja istražna radnja od strane istražnog sudije koji je prvobitno bio zadužen ovim predmetom, do marta 2010. godine, kada je predmet dodeljen drugom istražnom sudiji, nije preduzeta niti jedna istražna radnja. Ovaj period neaktivnosti suda nikako se ne može opravdati preopterećenošću postupajućeg istražnog sudije.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i odlučio kao u tački 2. izreke, te u tački 3. izreke naložio Višem sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se istražni postupak u predmetu Ki. 33/10, okončao u najkraćem roku.

Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odredio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovanih povreda prava iz člana 27. stav 1, člana 30. st. 1. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, pa je odlučio kao u tački 4. izreke.

7. Odlučujući o delu ustavne žalbe kojim se osporavaju pojedinačni akti navedeni u tački 5. izreke, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Ki. 34/08 od 17. juna 2008. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Kv. 300/08 od 25. juna 2008. godine, odlučeno je da se protiv podnositeljke ustavne žalbe sprovede istraga.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Čačku Kri. 47/08 od 3. jula 2008. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim se istražni sudija Opštinskog suda u Čačku oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o izuzeću ovlašćenog službenog lica Policijske uprave u Čačku.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Iz navedene odredabe Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda podnosiocu ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog i citiranih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, Ustavni sud je ocenio da se rešenjem o sprovođenju istrage, kao ni sprovođenjem istražnog postupka ne odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, odnosno ne odlučuje se o postojanju krivičnog dela i krivice lica prema kome se istraga sprovodi, već se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti krivični postupak. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više svojih odluka (videti: Rešenje Už – 1386/2008 od 25. marta 2009. godine).

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da osporeno rešenje Opštinskog suda u Čačku Kri. 47/08 od 4. novembra 2008. godine (kojim se istražni sudija tog suda oglasio stvarno nenadležnim za rešavanje po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za izuzeće ovlašćenih službenih lica organa unutrašnjih poslova u Čačku i kojim je određeno da se po pravnosnažnosti tog rešenja spisi predmeta dostave istražnom sudiji Okružnog suda u Čačku kao nadležnom) ne predstavlja pojedinačni pravni akt kojim je odlučivano o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podnositeljke ustavne žalbe.

Kako navedena osporena rešenja nisu pojedinačni akti protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti, što je neophodan uslov za dozvoljenost ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) navedenog Zakona, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu i odlučio kao u tački 5. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević