Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Upravni sud je proizvoljno primenio pravo kada je potvrdio odbijanje prava na porodičnu penziju samo na osnovu nedostatka podataka u evidenciji, ignorišući dokaze koje je podnositeljka dostavila.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. A . iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. A . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 6040/13 od 19. juna 2014. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 6040/13 od 19. juna 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 01-02/181.6.4 198183/13 od 7. marta 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. A . iz Zaječara je , 20. avgusta 2014. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 6040/13 od 19. juna 2014. godine, a potom 26. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika B . V, advokata iz Zaječara, i dopunu ustavne žalbe, u kojoj je navedeno da je ustavna žalba podneta zbog povrede načela zajemčenih odredbama čl. 3. i 21. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je pok. suprug podnositeljke bio korisnik starosne penzije po rešenju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Gnjilane od 13. decembra 1995. godine, a da podnositeljki nije priznato pravo na porodičnu penziju sa obrazloženjem da u bazi podataka nadležnog organa ne postoji dokaz da je penzija isplaćivana njenom pok. suprugu; da nadležni fond nije obrazložio zašto nije prihvatio dokaze koje je podnositeljka podnela, između ostalih i rešenje kojim je njenom prethodniku priznato pravo na penziju.

Podnositeljka je predložila da Sud usvoji njenu ustavnu žalbu, utvrdi da su joj povređena načela na koja u ustavnoj žalbi ukazuje, kao i da poništi osporenu presudu i nižestepene akte. Podnositeljka je tražila i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 22. novembra 2011. godine podnela prvostepenom organu uprave zahtev za priznavanje prava na porodičnu penziju.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje –Filijala Zaječar broj 181-1.2 429/11 od 10. decembra 2012. godine odbijen je zahtev podnositeljke za priznavanje prava na porodičnu penziju.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 01-02/181.6.4 198183 od 7. marta 2013. godine.

Podnositeljka je 18. aprila 2013. godine podnela tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 6040/13 od 19. juna 2014. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da za pok. supruga podnositeljke u bazi podataka ne postoje podaci o isplati penzije, te podnositeljka ne ispunjava uslove propisane odredbom člana 27. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju za priznavanje prava na porodičnu penziju.

4. Ustavni sud najpre konstatuje da je podnositeljka ustavnu žalbu izjavila zbog povrede načela iz čl. 3. i 21. Ustava. Međutim, razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka, u suštini, ukazuje da joj je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 27. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09 i 101/10), koji je bio na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva od 22. novembra 2011. godine, bilo je propisano da pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju ili umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.

Ostalim odredbama navedenog Zakona propisano je: da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda (član 82.); da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (član 84. stav 2.); da se penzijski staž i zarade, kao i druge činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava, uzimaju u obzir pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji (član 85. stav 1.); da se postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i za utvrđivanje penzijskog staža pokreće na zahtev osiguranika, odnosno na zahtev člana porodice za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, da je fond dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć u postupku (član 88. st. 1. i 2.); da fond vodi matičnu evidenciju o osiguranicima, obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (član 125. stav 1. ); da poslodavac podnosi prijave podataka za matičnu evidenciju (član 132. tačka 1)); da svojstvo osiguranika, staž osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja, odnosno ugovorene naknade koje se uzimaju za utvrđivanje visine prava utvrđuje fond na osnovu prijava podataka iz člana 132. ovog zakona, unošenjem podataka u matičnu evidenciju (član 140. stav 1.); da fond obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovođenje osiguranja (član 151. tačka 5)).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da će službeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari ili drugi organ (član 126. stav 3.); da na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje bio dužan da na osnovu dokaza koje je priložila, pored ostalih, rešenje kojim je njenom pok. suprugu priznato pravo na starosnu penziju, utvrdi da su ispunjeni uslovi da joj se prizna pravo na porodičnu penziju i da nije mogao da odbije predmetni zahtev zbog toga što za pok. supruga podnositeljke u bazi podataka ne postoje podaci o isplati penzije.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na jasan, argumentovan, dovoljan i razumljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ispitujući da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda ispunjava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je najpre konstatovao da je prvostepeni organ rešenjem odbio zahtev podnositeljke ustavne žalbe za priznavanje prava na porodičnu penziju, jer nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za priznavanje predmetnog prava. Dajući razloge za donošenje takve odluke, prvostepeni organ je naveo da u bazi podataka za pok. supruga podnositeljke ne postoje podaci o isplati penzije. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da u upravnom postupku činjenice od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za priznavanje prava na porodičnu penziju nisu utvrđivane ocenom dokaza koje je dostavila podnositeljka ustavne žalbe. U drugostepenom postupku i upravnom sporu koji je usledio nisu izvođeni novi dokazi, a Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio da pobijanim konačnim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnositeljke.

Ustavni sud konstatuje da se u postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje u tekstu: Fond) supsidijerno primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i da se penzijski staž i zarade uzimaju u obzir na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji koju vodi Fond i u koju unosi podatke, između ostalog, na osnovu prijava poslodavca podnesenih na propisanim obrascima.

Iz prethodno citiranih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da će službeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima taj organ vodi službenu evidenciju i da se na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka.

Ustavni sud napominje da je Zakonom o opštem upravnom postupku usvojeno načelo slobodne ocene dokaza, koje u suštini znači da organ po svom uverenju odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 10.). Posledica toga je da Zakon o opštem upravnom postupku ne određuje rangiranje dokaznih sredstava po kome bi jedno imalo uvek veću snagu nego neko drugo sredstvo. Međutim, ovakav sistem slobodne ocene dokaza nalaže potrebu da se nađe zaštita od eventualne zloupotrebe slobode koja po ovom načelu pripada organu koji vodi postupak. Jemstvo da će organ nepristrasno oceniti dokaze leži i u njegovoj dužnosti da za svoju ocenu iznese razumljive razloge u odluci. Iz navedenog, van sumnje, proizlazi da organ uprave u obrazloženju svoje odluke mora jasno da navede razloge zbog kojih je jednom dokaznom sredstvu poklonio veru, a drugom nije, a istu obavezu potom ima i Upravni sud koji ceni zakonitost tako donetog konačnog upravnog akta.

Ustavni sud ukazuje da zahtev za priznavanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja može biti odbijen zbog toga što podnosilac zahteva ne ispunjava uslove propisane zakonom, ali je pre donošenja takve odluke nadležni organ dužan da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi ispunjenost tih uslova. Po oceni Suda, iz sadržine prvostepenog rešenja proizlazi da činjenice od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za priznavanje prava na porodičnu penziju nisu utvrđene ocenom dokaza koje je podnositeljka dostavila u toku postupka.

Budući da je Upravni sud odluku o zakonitosti rešenja drugostepenog organa zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom upravnom postupku, istovremeno ocenjujući neosnovanim navode podnositeljke da je predmetno pravo moglo biti priznato na osnovu dokaza koje je priložila u toku postupka, Ustavni sud nalazi da je u osporenoj presudi proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Stoga je Sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za priznavanje prava na porodičnu penziju podnositeljki ustavne žalbe, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, ali pod uslovom da se postojanje uslova za priznavanje prava na porodičnu penziju utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa materijalnim i procesnim zakonom.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem osporene presude Upravnog suda U. 6040/13 od 19. juna 2014. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 01-02/181.6.4 198183/13 od 7. marta 2013. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Kako je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe o povredi ostalih Ustavom zajemčenih načela na koje je ukazano u ustavnoj žalbi.

Ustavni sud je sličan stav zauzeo u svojoj Odluci Už-3354/2013 od 14. oktobra 2015. godine.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti