Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu usled neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih presuda za potraživanja iz radnog odnosa. Propust suda da namiri potraživanje protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom rezultirao je dosuđivanjem naknade materijalne štete podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6814/2015
11.05.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Saramandića iz sela Deževa kod Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Saramandića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 1298/05 i I. 1297/06, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, kao i u predmetu Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 967/11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1298/05 od 27. decembra 2005. godine i I. 1297/06 od 26. septembra 2006. godine, te rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 967/11 od 24. juna 2011. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Saramandić iz sela Deževa kod Novog Pazara podneo je Ustavnom sudu, 27. novembra 2015. godine, preko punomoćnika Emira Fetahovića, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 12 98/05 i I. 1297/06, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, kao i u predmetu Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 967/11.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog naveo da je u svojstvu izvršnog poverioca podneo predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška – Konfekcija Deževa“ DOO iz Novog Pazara, a radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, te da još uvek nije naplatio svoje potraživanje. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete, materijalne štete u visini utvrđenoj rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1298/05 od 27. decembra 2005. godine i I. 1297/06 od 26. septembra 2006. godine, te rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 967/11 od 24. juna 2011. godine , kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz nju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je Opštinskom sudu u Novom Pazaru, odnosno Osnovnom sudu u Novom Pazaru predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška – Konfekcija Deževa“ DOO iz Novog Pazara. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 946/04 od 9. decembra 2004. godine, P1. 525/06 od 4. aprila 2006. godine i P1. 1028/06 od 15. maja 2007. godine, kojima je obavezana tužena „Raška – Konfekcija Deževa“ DOO iz Novog Pazara da tužiocu Zoranu Saramandiću na ime minimalne zarade isplati određene novčane iznose.

Opštinski sud u Novom Pazaru je rešenjima I. 1298/05 od 27. decembra 2005. godine i I. 1297/06 od 26. septembra 2006. godine usvojio predložena izvršenja, dok je Osnovni sud u Novom Pazaru predloženo izvršenje usvojio rešenjem I. 967/11 od 24. juna 2011. godine.

Rešenjem Višeg suda Novom Pazaru R4. I. 17/15 od 25. maja 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 1298/05 i I. 1297/06,, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, kao i u predmetu Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 967/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je delimično usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosuđen mu je iznos od 25.000,00 dinara, dok je zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti , odbijen kao neosnovan.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika „Raška – Konfekcija Deževa“ DOO iz Novog Pazara, koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom ( videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1298/05 od 27. decembra 2005. godine i I. 1297/06 od 26. septembra 2006. godine, te rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 967/11 od 24. juna 2011. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u predmetnom slučaju podnosiocu dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ust avni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu, čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obraz loženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu usled neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti