Odluka Ustavnog suda o nadležnosti suda za ubrzavanje izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Osnovnog suda i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Sud je utvrdio da je odbacivanje prigovora za ubrzavanje postupka, sa obrazloženjem da je predmet kod javnog izvršitelja, povredilo pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S. iz sela Vinarce kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Z. S. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 16/21 od 1. aprila 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 16/21 od 1. aprila 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7374/13.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Z. S. iz sela Vinarce kod Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 18. maja 2021. godine, preko punomoćnika V. T, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 16/21 od 1. aprila 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7374/13.

Podneskom od 16. juna 2021. godine, podnosilac je proširio ustavnu žalbu, tako što je osporio i rešenje Višeg suda u Leskovcu Ržg. 65/21 od 29. aprila 2021. godine, kojim je odbačena kao nedozvoljena njegova žalba izjavljena protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Leskovcu.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac izjavio prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 7374/13, u kome ima svojstvo izvršnog poverioca; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu prigovor odbačen kao nedozvoljen, sa obrazloženjem da je predmet prešao u nadležnost javnog izvršitelja; da zaštita prava na suđenje u razumnom roku ne može zavisiti od toga da li izvršenje sprovodi sud ili javni izvršitelj, jer se izvršni postupak posmatra kao celina; da je Osnovni sud u Leskovcu različito postupao po prigovorima radi ubrzavanja izvršnih postupaka prema istom izvršnom dužniku, čime je narušena pravna sigurnost, kao sastavni element prava na pravično suđenje; da osporeni izvršni postupak, koji se vodi prema osnovnoj školi, traje više od osam godina, što čini očiglednom povredu prava na suđenje u razumnom roku, dok propust države da obezbedi izvršenje pravnosnažne odluke predstavlja povredu prava podnosioca na imovinu.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene akte, kao i da podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, u iznosu od 1.000 evra, i naknadu materijalne štete, u visini iznosa nenamirenih potraživanja, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u osporenom izvršnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je Osnovnom sudu u Leskovcu, u svojstvu predlagača, podneo prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred tim sudom u predmetu I. 7374/13.

Osnovni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem R4I. 16/21 od 1. aprila 2021. godine prigovor odbacio kao nedozvoljen, konstatujući da se u prigovoru, pored ostalog, navodi da je zaključkom od 17. marta 2020. godine određeno da će sprovođenje izvršenja dalje biti nastavljeno pred javnim izvršiteljem Sandrom Trajković, te kako iz samog prigovora proizlazi da se postupak ne vodi pred sudom, već pred javnim izvršiteljem, sud je, na osnovu člana 8. stav 2. u vezi člana 6. stav 2. tačka 3) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, prigovor odbacio. U pravnoj pouci je navedeno da protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Postupajući po žalbi predlagača, Viši sud u Leskovcu je osporenim rešenjem Ržg. 65/21 od 29. aprila 2021. godine žalbu odbacio kao nedozvoljenu, primenom člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom najpre osporeno rešenje R4I. 16/21 od 1. aprila 2021. godine, kojim je Osnovni sud u Leskovcu odbacio kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se pred tim sudom vodio u predmetu I. 7374/13, nalazeći da se o prigovoru ne može odlučiti zato što je predmet ustupljen javnom izvršitelju na dalje sprovođenje izvršenja.

Odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je merodavan u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište Osnovnog suda u Leskovcu, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenim rešenjem R4I. 16/21 od 1. aprila 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 16/21 od 1. aprila 2021. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred navedenim sudom u predmetu I. 7374/13, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na pravnu sigurnost, kao sastavnog elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

8. Što se tiče osporenog rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg. 65/21 od 29. aprila 2021. godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog drugostepenog rešenja.

8.1. Kada je reč o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23), koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Prema tome, nadležnost Ustavnog suda da odlučuje o ustavnim žalbama u kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu okončani više ne postoji, osim kada je reč o stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, saglasno članu 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine.

Imajući u vidu da je u vreme podnošenja ustavne žalbe osporeni izvršni postupak i dalje bio u toku (pred nadležnim javnim izvršiteljem), sledi da Ustavni sud nije nadležan za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe ističe i povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava u osporenom izvršnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj pravni stav da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku neophodan preduslov za isticanje povrede prava na imovinu. Ustavni sud još jednom napominje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a jedno od pravnih sredstava kojima se štiti ovo pravo jeste prigovor radi ubrzavanja postupka. Saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnosilac ustavne žalbe tek nakon donošenja rešenja kojim mu se usvaja prigovor radi ubrzavanja postupka, ima pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom tog prava, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

8.2. Stoga je Sud, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 1) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u preostalom delu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.