Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog dužine upravnog postupka razrešenja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku razrešenja od vojne službe. Iako je postupak trajao preko 11 godina, Sud je ocenio da predmet nema suštinski značaj za podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6834/2016
11.01.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Ristanovića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miroslava Ristanović a izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 2834 Beograd u predmetu broj 4160-3.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Ristanović iz Užica podneo je Ustavnom sudu, 3. septembra 2016. godine, preko punomoćnika Milisava Kurmazovića, advokata iz Užica, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 2834 Beograd u predmetu broj 4160-3.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka u kome se odlučuje o razrešenju podnosioca ustavne žalbe od profesionalne vojne službe, uz navođenje razloga koji se odnose na postupanje upravnih organa i sudova, kao i na složenost postupka. Posebno je navedeno da je predmet postupka od materijalnog značaja za podnosioca jer deset godina ne može da ostvari pravo na platu za period od 1. do 16. oktobra 2006. godine i pravo na isplatu otpremnine. Podnosilac smatra da pravično zadovoljenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku treba da se ostvari utvrđenjem naknade nematerijalne štete od 80 evra za svaku godinu trajanja postupka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, te pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Vojne pošte 2834 Beograd broj 4160-3 i priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice koje se odnose na postupak prestanka profesionalne vojne službe podnosioca ustavne žalbe:

Naredbom zamenika komandanta Vojne pošte 2834 Beograd pov. broj 55-160 od 16. avgusta 2006. godine utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe, mlađem vodniku po ugovoru na određeno vreme, prestaje profesionalna vojna služba u VP 2834 Beograd , na osnovu odredbe člana 108. stav 2. tačka 7) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Istom naredbom je predviđeno da će se podnosilac razrešiti od profesionalne vojne službe, u skladu sa odredbom člana 113. stav 1. Zakona, sa danom 30. septembra 2006. godine.

Nakon što je u postupku po žalbi navedena naredba poništena zbog nenadležnosti VP 2834 Beograd, komandant Kopnene Vojske (VP 1097 Niš) je doneo novu naredbu broj 7-700 od 13. septembra 2007. godine, koja je ispravljena naredbom broj 7-848 od 5. novembra 2007. godine, tako da ima dispozitiv iste sadržine kao i prethodno poništena naredba. Navedena naredba od 13. septembra 2007. godine je postala konačna 12. oktobra 2007. godine.

3.2. Činjenice koje se odnose na postupak razrešenja podnosioca ustavne žalbe od profesionalne vojne službe:

Rešenjem Vojne pošte 2834 Beograd pov. broj 55-161 od 16. avgusta 2006. godine podnosilac ustavne žalbe je razrešen od profesionalne vojne službe, sa danom 30. septembra 2006. godine.

Rešavajući o žalbi podnosioca od 10. oktobra 2006. godine, VP 1097 Niš je rešenjem UP-2 broj 172-3/07 od 30. jula 2007. godine poništila navedeno prvostepeno rešenje iz razloga što je doneto istog dana kada i naredba o prestanku službe, odnosno pre nego što je navedena naredba postala konačna.

Prvostepeni organ je, u ponovnom postupku, rešenjem pov. broj 155-78 od 23. novembra 2007. godine utvrdio da je podnosilac razrešen od profesionalne vojne službe, dana 30 . septembra 2006. godine, što je potvrdio drugostepeni organ rešenjem UP-2 broj 10-2/08 od 29. aprila 2008. godine, odbijajući žalbu podnosioca kao neosnovanu.

Vrhovni sud Srbije je presudom U. 4241/08 od 3. septembra 2009. godine uvažio tužbu podnosioca i poništio navedeno drugostepeno rešenje, zbog povrede pravila postupka.

U daljem toku postupka, drugostepeni organ je poništio prvostepeno rešenje od 23. novembra 2007. godine, a potom i novo prvostepeno rešenje pov. broj 159-1 od 18. januara 2010. godine, dok je rešenjem UP-2 broj 10-7/08 od 30. jula 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja int. broj 159-4 od 17. maja 2010. godine.

Upravni sud – Odeljenje u Kragujevcu je presudom U. 26569/10 od 22. decembra 2011. godine uvažio tužbu podnosioca, poništio navedeno drugostepeno rešenje i vratio predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje, sa primedbom da se iz obrazloženja osporenog rešenja ne vidi da li se podnosilac, za koga je donet akt o prestanku službe, nalazio na dužnosti ili nije.

Rešenje drugostepenog organ a UP-2 broj 10-21/08 od 3. oktobra 2012. godine, kojim je odbijena žalba podnosioca, takođe, je poništeno p resudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 14539/12 od 24. septembra 2014. godine, kojom je uvažena tužba podnosioca i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Ovo iz razloga što je drugostepeni organ, saglasno odredbi člana 232. stav 1. tada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, upotpunio postupak preko prvostepenog organa, ali se u obrazloženju pobijanog rešenja nije pozvao na tu zakonsku odredbu i što podnosiocu nije data mogućnost da se izjasni o naknadno pribavljenim dokazima .

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda doneo rešenje UP-2 broj 10-23/08 od 17. novembra 2014. godine, kojim je usvojio žalbu podnosioca, poništio prvostepeno rešenje od 17. maja 2010. godine i vratio predmet na ponovni postupak i odluku.

Podnosilac je 3. avgusta 2016. godine izjavio žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja u ponovnom postupku.

Prvostepenim rešenjem broj 4160-3 od 22. septembra 2016. godine ponovo je utvrđeno da je podnosilac razrešen od profesionalne voj ne službe dana 30. septembra 2006. godine.

Drugostepenim rešenjem UP-2 broj 10-30/08 od 23. decembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. U obrazloženju tog rešenja je navedeno: da je Odlukom o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u operativnim snagama str. pov. broj 84-42/8 od 29. maja 2006. godine, rasformirana vojna jedinica u kojoj je podnosilac bio na službi, sa rokom rasformiranja do 29. septembra 2006. godine; da je podnosiocu naredbom komandanta VP 1097 Niš broj 7-700 od 13. septembra 2007. godine, koja je postala konačna i pravnosnažna 12. oktobra 2007. godine, prestala profesionalna vojna služba, sa danom 30. septembra 2006. godine; da je podnosilac u postupku izvršenja pomenute naredbe predao dužnost u jedinici dana 30. septembra 2006. godine ; da prilikom predaje dužnosti nije potpisao izveštaj o predaji dužnosti (obrazac PD-1a), ali da to ne utiče na činjenicu da je razrešenje i predaja dužnosti izvršena 30. septembra 2006. godine, budući da nakon tog datuma radno mesto podnosioca više nije postojalo, te više nije mogao dolaziti na posao; da se razrešenje i predaja dužnosti, kao momenat prestanka službe u Vojsci, vezuju za činjenicu ukidanja radnog mesta, a ne za momenat donošenja naredbe o prestanku službe ili rešenja o razrešenju.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog drugostepenog rešenja pokrenuo upravni spor.

3.3. Činjenice koje se odnose na postupak priznavanja prava na isplatu plate za period od 1. do 16. oktobra 2006. godine i otpremnine zbog prestanka službe u Vojsci:

Podnosilac ustavne žalbe je 2. februara 2012. godine VP 2834 Beograd podneo zahtev za priznavanje prava na isplatu plate za period od 1. do 16. oktobra 2006. godine i isplatu otpremnine „po osnovu isteka ugovorenog roka“ .

Prvostepeni organ je zaključkom int. broj 525-6 od 8. maja 2012. godine odredio prekid postupka po navedenom zahtevu do konačnog rešavanja „prethodnog pitanja“ – razrešenja podnosioca od profesionalne vojne službe. Protiv navedenog zaključka nije izjavljena žalba.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i sledeće odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme razrešenja podnosioca ustavne žalbe od profesionalne vojne službe: da profesionalnom vojniku primljenom u službu u Vojsci na određeno vreme služba prestaje istekom ugovorenog roka (član 108. stav 1.); da l icu iz stava 1. ovog člana služba prestaje i pre isteka ugovorenog roka, u slučaju organizacijskih promena ili ukidanja jedinice - ustanove u kojoj je na službi po ugovoru, a stanje u službi ne može rešiti na drugi način (stav 2. tačka 7)); da p rofesionalnom vojniku za koga je donesen akt o prestanku službe, služba u Vojsci prestaje razrešenjem (član 113. stav 1.); da se l ice za koje je donesen akt o prestanku službe, a nalazi se na dužnosti, razrešava od službe danom predaje dužnosti (stav 2.); da se l ice za koje je donet akt o prestanku službe, a ne nalazi se na dužnosti, razrešava od službe danom kad akt o prestanku službe postane konačan (stav 3.); da r ok za razrešenje od službe ne može biti duži od tri meseca od dana dostavljanja akta o prestanku službe (stav 4.).

5. Ocenjujući osnovanost razloga i navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da je period u kome ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, kako upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud smatra da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu Vojne pošte 2834 Beograd broj 4160-3, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Polazeći od navedenog, period bitan za ocenu o povredi prava na suđenje u razumnom roku započeo je 10. oktobra 2006. godine, kada je podnosilac prvi put izjavio žalbu u upravnom postupku razrešenja od profesionalne vojne službe , i još uvek nije okončan. Dakle, postupak traje 11 godina i četiri meseca.

Pored same dužine trajanja postupka, Ustavni sud, pri ocenjivanju da li je period odlučivanja upravnih organa i sudova o pravu ili obavezi stranke razuman, uzima u obzir i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje upravnih organa i sudova pred kojima je vođen postupak, kao i značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, odnosno o kom pravu podnosioca je odlučivano.

S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da se u predmetnom postupku nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja, da je postupak obeležilo učestalo vraćanje predmeta na ponovni postupak drugostepenom i, uglavnom, prvostepenom organu, da je u toku četvrti po redu upravni spor, kao i da je podnosilac godinu i po dana kasnio sa podnošenjem žalbe zbog nedonošenja rešenja u izvršenju drugostepenog rešenja od 17. novembra 2014. godine.

Iako je prethodno sagledao i pomenute kriterijume, Ustavni sud smatra da je za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju odlučujući kriterijum koji se odnosi na značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe. Posebno analizirajući taj kriterijum, Ustavni sud je našao da je rešenje o razrešenju od službe posledični upravni akt koji se, u postupku prestanka profesionalne vojne službe, donosi nakon akta o prestanku službe. U tom smislu, Ustavni sud je konstatovao da je zakonska pretpostavka za pokretanje i vođenje osporenog postupka bila ta da je o prestanku službe podnosioca prethodno rešeno u drugom upravnom postupku. Saglasno odredbama člana 113. st. 1. i 2. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, u predmetnom postupku se utvrđuje dan razrešenja od službe , što je, u smislu tih zakonskih odredaba, istovremeno i dan prestanka službe u Vojsci.

Neizvesnost na strani podnosioca u pogledu njegovog radnopravnog statusa uvek je i isključivo vezana za postupak prestanka službe u Vojsci. S tim u vezi , Ustavni sud ukazuje na to da je pravnosnažnom naredbom o prestanku profesionalne vojne službe broj 7-700 od 13. septembra 2007. godine određeno da se podnosilac razrešava od službe, u skladu sa odredbo m člana 113. stav 1. navedenog zakona, sa danom 30. septembra 2006. godine, kada je ukinuto radno mesto na koje je bio raspoređen. Dakle, nakon pravnosnažnosti akta o p restanku službe, podnosilac je morao biti razrešen od službe navedenog dana , od kada više nije mogao biti na dužnosti i kada je odjavljen sa osiguranja.

Ustavni sud je imao u vidu da se u ustavnoj žalbi materijalni značaj predmeta postupka za podnosioca obrazlaže time da zbog njegovog trajanja ne može da ostvari pravo na isplatu plate za preostalih 16 dana do isteka ugovorenog roka na koji je primljen u službu u Vojsci na određeno vreme, kao i pravo na isplatu otpremnine. Međutim, Ustavni sud nije mogao da prihvati iznete tvrdnje iz razloga što je podnosiocu služba prestala zbog ukidanja radnog mesta, dakle, pre isteka ugovorenog roka. Pored toga, podnosilac je isplatu otpremnine tražio po osnovu prestanka službe zbog isteka ugovorenog roka, što nije bio razlog prestanka njegove službe. Pri tome, protiv zaključka VP 2834 Beograd od 8. maja 2012. godine o prekidu postupka po zahtevu za isplatu plate i otpremnine podnosilac nije izjavio žalbu, niti je naknadno tražio da se taj postupak nastavi.

Ustavni sud ukazuje na to da je svoje stanovište u pogledu značaja predmeta postupka razrešenja od službe profesionalnog vojnika, kao kriterijuma za ocenu o povredi prava na suđenje u razumnom roku, izrazio i u odlukama Už – 4097/2010 od 23. oktobra 2013. godine, Už -4100/2013 od 10. februara 2016. godine i Už -7116/2015 od 7. septembra 2017. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da u postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 2834 Beograd u predmetu broj 4160-3 podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog dužine upravnog postupka razrešenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti