Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedam godina. Nedelotvorno postupanje sudova, uključujući višegodišnje odlučivanje o žalbi i višestruko ukidanje odluka, dovelo je do povrede prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6853/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. L . iz L , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. L . i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu u predmetu P. 25/11.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. L . iz L . je 28. decembra 2011. godine, preko punomoćnika Slobodana Miladinovića , advokata iz Niša , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku navedenom u tački 1. izreke.

Podnosilac ustavne žalbe, detaljno obrazlažući parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe navodi da taj postupak traje od 2006. godine i da još nije pravnosnažno okončan. Pri tom ukazuje da nijednom svojom radnjom nije doprineo odugovlačenju postupka. Imajući u vidu navedeno, podnosilac smatra da mu je povređen o pravo na suđenje u razumnom roku, pa predlaže da se usvoji ustavna žalba i da mu se utvrdi naknada štete u smislu člana 35. Ustava, te da se naloži drugostepenom sudu da u što kraćem roku odluči o žalbi "u predmetu Gž. 1131/11". Takođe je tražio troškove za sastav ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu P. 25/11, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

V. L . iz L, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 13. juna 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Lebanu tužbu protiv tužene Opštine Lebane, radi raskida ugovora i isplate naknade.

U postupku pred prvostepenim sudom zakazano je ukupno 13 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 12 održano i na kojima je izveden dokazni postupak saslušanjem tužioca i veštaka, uviđajem na licu mesta, kao i veštačenjem geometra i dva građevinska veštačenja koja su dva puta dopunjavana, dok jedno ročište nije održano, jer su se spisi predmeta nalazili kod veštaka.

Opštinski sud u Lebanu je rešenjem P. 433/06 od 2. oktobra 2007. godine odbacio tužbu i utvrdio da svaka stranka snosi svoje troškove, sa obrazloženjem da sud nije ovlašćen da u parničnom postupku odlučuje o zakonitosti odluke Opštine Lebane, već je tužilac trebalo da u upravnom postupku pobija opštinsko rešenje i da vodi upravni spor.

Parnične stranke su 16. oktobra 2007. godine izjavile žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Viši sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 1286/10 od 14. decembra 2010. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Lebanu P. 433/06 od 2. oktobra 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Osnovni sud u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu je presudom P. 25/11 od 21. marta 2011. godine odbio tužbeni zahtev i obavezao tužioca da tuženom nadoknadi troškove postupka.

Viši sud u Leskovcu se rešenjem Gž. 1026/11 od 26. maja 2011. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu P. 25/11 od 21. marta 2011. godine i odredio da se spisi dostave Apelacionom sudu u Nišu kao stvarno nadležnom.

Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž. 1131/11 od 5. oktobra 2011. godine vratio spise Osnovnom sudu u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu, radi pozivanja punomoćnika tužioca da se izjasni kada mu je uručena prvostepena presuda od 21. marta 2011. godine.

Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž. 1131/11 od 4. januara 2012. godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu P. 25/11 od 21. marta 2011. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku Osnovni sud u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu je presudom P. 435/12 od 7. avgusta 2012. godine odbio tužbeni zahtev i obavezao tužioca da tuženom nadoknadi troškove postupka.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž. 2171/12 od 4. jula 2013. godine odbio žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu P. 435/12 od 7. avgusta 2012. godine.

4. Odredbama Ustava je utvrđeno : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega ( član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.).

5. Ustavni sud je najpre konstatovao da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Sud je stao na stanovište da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodi u okviru razumnog roka ili ne, mora uzeti u obzir i stanje na dan stupanja na snagu Ustava.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe kojom se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti, utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude kojom je ovaj postupak pravnosnažno okončan proteklo sedam godina.

Navedeno trajanje osporenog parničnog postupka izaziva sumnju da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje predmetnog postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zaivisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova koji vode postupak.

Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da su se podnosilac i njegov punomoćnik uredno odazvali sve pozive za zakazana ročišta, kao i da je aktivno učestvovao u postupku. Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da on ima značajan materijalni interes da sud odluči o osnovanosti nje govog zahteva.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je nedelotvorno postupanje suda prevashodno dovelo do neopravdano i nerazumno dugog trajanja osporenog postupka. Naime, p rvostepeni sud je tokom osporenog parničnog postupka doneo dve presude, od kojih jedna uki nuta od strane Apelacionog suda u Nišu , kao i jedno rešenje koje je, takođe ukinuto. Pri tom je Apelacioni sud u Nišu, pre odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu - Sudska jedinica u Lebanu P. 25/11 od 21. marta 2011. godine, vratio spise prvostepenom sudu radi pozivanja punomoćnika tužioca da se izjasni kada mu je uručena ožalbena presuda. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, sama činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet Pavlyulynets v. Ukraine od 6. septembra 2005. godine) . Pored toga drugostepenom sudu je trebalo preko tri godine da odluči o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja kojim je tužba odbačena kao nedozvoljena, dakle da odluči o procesnopravnom pitanju.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud najpre ukazuje da, pozivajući se na odredbu člana 35. Ustava, podnosilac zapravo traži naknadu nematerijalne zbog povrede pr ava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 4 5. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti