Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka. Navodi žalbe o propustima suda u ranijim fazama postupka ne mogu biti predmet ocene ustavnosti konačnog rešenja o obustavi, već eventualno postupka za naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6855/2013
24.09.2013.
Beograd

Ustavni sud, Malo veće, u sastavu: sudija Predrag Ćetković, predsednik veća i sudije Bratislav Đokić i dr Goran Ilić, članovi veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Ivanjac iz Kuršumlije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2013. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Svetlane Ivanjac izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Prokuplju - Sudska jedinica u Kuršumliji I. 4179/10 od 5. jula 2013. godine i rešenja Osnovnog suda u Prokuplju - Sudska jedinica u Kuršumliji IPV (I). 203/13 od 15. jula 2013. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Svetlana Ivanjac iz Kuršumlije podnela je 27. avgusta 2013. godine, preko Gorana Todorovića, advokata iz Prokuplja, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Prokuplju - Sudska jedinica u Kuršumliji I. 4179/10 od 5. jula 2013. godine i rešenja Osnovnog suda u Prokuplju - Sudska jedinica u Kuršumliji IPV (I). 203/13 od 15. jula 2013. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 21. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporeno prvostepeno rešenje doneto uz pogrešnu primenu materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje; da je izvršenje u postupku u kome su doneti osporeni akti odobreno 2006. godine na nepokretnostima koje su upisane u katastar nepokretnosti; da je Osnovni sud u Prokuplju - Sudska jedinica u Kuršumliji obavestio punomoćnika izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, da rešenje o izvršenju nije dostavljeno RGZ - SKN Kuršumlija radi upisa rešenja u teretni list, što je morala biti prva radnja u postupku nakon odobrenja izvršenja; da je na taj način, nepostupajući u skladu sa tada važećim Zakonom o izvršnom postupku, prvostepeni sud doveo izvršnog poverioca u neravnopravan položaj i onemogućio ga da naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa iz 2002. i 2003. godine; da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 109/11 od 9. maja 2011. godine odlučeno da imovina stečajnog dužnika, uključujući i naknadno pronađenu imovinu, prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj nepokretnosti; da je nedostavljanjem rešenja o izvršenju katastru nepokretnosti, sud svojim nečinjenjem onemogućio izvršnog poverioca da ostvari svoje potraživanje. Podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda traži da utvrdi povredu načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje i da naloži Republici Srbiji da joj nadoknadi pričinjenu štetu isplatom iznosa za koje je određeno izvršenje sa pripadajućim kamatama i troškovima postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

3. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalbom nominalno osporavaju rešenja doneta u izvršnom postupku kojima je taj postupak obustavljen, isticanjem povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, ali da se žalbom u suštini ukazuje na radnje propuštanja suda u sprovođenju rešenja o izvršenju koje je doneto u tom postupku.

S obzirom na to da je ustavna žalba podneta zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao redovan sud još jednom oceni zakonitost osporenih odluka, kako u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, tako i u pogledu pravilne primene materijalnog prava. Za osporene odluke, kojima je, na osnovu člana 76. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), obustavljen postupak izvršenja, jer je nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen stečajni postupak, te je prestao da postoji kao pravni subjekt brisanjem iz privrednog registra, sud je dao razloge u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene merodavnog prava koji su ustavnopravno prihvatljivi sa stanovišta zaštite istaknutog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. S druge strane, Ustavni sud konstatuje da se ostali razlozi koji su izneti u ustavnoj žalbi, kojima se ukazuje na radnje koje je prvostepeni sud, po mišljenju podnositeljke ustavne žalbe, trebalo ranije da preduzme da bi se sprovelo rešenje o izvršenju, ne mogu dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje u pogledu sadržine osporenih rešenja, jer se njima nije odlučivalo o pitanju eventualnog prava podnositeljke na naknadu štete zbog nepravilnog rada državnog organa, što može biti predmet nekog drugog sudskog postupka. Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni razlozi koji bi opravdali tvrdnju podnositeljke da joj je obustavom predmetnog izvršnog postupka povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu zbog nepostojanja Ustavom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - odluka Ustavnog suda).

Ustavni sud ističe da načelo iz člana 21. Ustava, čija se povreda takođe ističe ustavnom žalbom, može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom samo u vezi sa povredom ili uskraćivanjem nekog konkretnog ljudskog prava ili slobode. S obzirom na to da je Ustavni sud našao da ne postoji povreda Ustavom zajemčenog prava na koje se pozvala podnositeljka ustavne žalbe, ne postoji ni povreda navedenog načela koje je uvek akcesorne prirode.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud nije dostavljao ustavnu žalbu na uređenje, iako uz nju nije priloženo specijalno punomoćje za njeno izjavljivanje u smislu odredbe člana 83. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, pošto se ni dostavljanjem specijalnog punomoćja ne bi otklonili materijalnopravni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari.

4. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42v i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

SUDIJA

Predrag Ćetković

 

 

Slični dokumenti

• Už 9306/2018: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom stambenom sporu
• Už 10920/2020: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
• Už 3767/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu
• Už 4044/2010: Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja u izvršnom postupku
• Už 6242/2013: Povreda prava na pravno sredstvo i imovinu u izvršnom postupku
• Už 7386/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
• Už 2887/2013: Povreda prava na pravno sredstvo i na imovinu u izvršnom postupku