Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko deset godina. Sud je utvrdio da je izvršni sud bio neaktivan devet godina, te je naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Stojića, Vidana Lazića, Milisava Milovanovića, Mirka Stojića, Prvoslava Jovanovića, Milenka Simeunovića, Drinke Milovanović, Stane Tanasković, Milinka Stojića i Milana Marjanovića, svih iz sela Zaglavak, opština Bajina Bašta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Stojića, Vidana Lazića, Milisava Milovanovića, Mirka Stojića, Prvoslava Jovanovića, Milenka Simeunovića, Drinke Milovanović, Stane Tanasković, Milinka Stojića i Milana Marjanovića i utvrđuje se da je u izvrš nom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Požegi u predmetu I. 544/03, a sada se vodi pred Osnovn im sudom u Požegi u predmetu I. 234/10 , povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Požegi da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Stojić, Vidan Lazić, Milisav Milovanović, Mirko Stojić, Prvoslav Jovanović, Milenko Simeunović, Drinka Milovanović, Stana Tanasković, Milinko Stojić i Milan Marjanović, svi iz sela Zaglavak, opština Bajina Bašta, su 14. februara 2011. godine preko punomoćnika Milije B. Jevtovića, advokata iz Užica, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Požegi u predmetu I. 544/03 .

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveli: da su na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Požegi P. 1121/03 od 26. avgusta 2003. godine podneli predlog za izvršenje na pokretnim stvarima dužnika PP „Stefani“ iz Požege; da je 7. oktobra 2003. godine Opštinski sud u Požegi doneo rešenje o izvršenju I. 544/03; da nakon donošenja rešenja o izvršenju izvršni sud nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja, niti je obavestio punomoćnika poverilaca da nema pokretne ili druge imovine i da se postupak obustavlja; da je zbog nepostupanja izvršnog suda u periodu od preko sedam i po godina, za poverioce nastupila šteta u visini iznosa koje je trebalo da naplate po izvršnom rešenju od 7. oktobra 2003. godine.

Podnosioci su predložili da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i da obaveže Republiku Srbiju da im isplati sve obaveze prema rešenju o izvršenju Opštinskog suda u Požegi I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise izvršnog predmeta Opštinskog suda u Požegi I. 544/03, sada Osnovnog suda u Požegi I. 234/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Miroslav Stojić, Vidan Lazić, Milisav Milovanović, Mirko Stojić, Prvoslav Jovanović, Milenko Simeunović, Drinka Milovanović, Stana Tanasković, Milinko Stojić i Milan Marjanović, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 1. oktobra 2003. godine podneli Opštinskom sudu u Požegi predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – PP „Stefani“ iz Požege, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 1121/03 od 26. avgusta 2003. godine, kojom je izvršni dužnik obavezan da poveriocima na ime duga plati iznose bliže navedene u izreci presude, kao i da im naknadi parnične troškove, izvršenjem na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Izvršni sud je dozvolio predloženo izvršenje rešenjem I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine.

Podneskom od 5. februara i 8. novembra 2004. godine poverioci su tražili da sud postupi po rešenju o izvršenju.

Predsednik Opštinskog suda u Požegi je u dopisu VI Su. 37/06-13 od 18. aprila 2006. godine, naslovljenim za Prvoslava Jovanovića, jednog od izvršnih poverilaca, između ostalog, naveo: da je od pokretnih stvari izvršnog dužnika, koje nisu izložene prodaji, ostalo još svega nekoliko stvari koje nemaju ni približnu vrednost po osnovu koje bi se moglo namiriti njegovo potraživanje; da je radi realizacije potraživanja potrebno da podnese novi ili da dopuni stari predlog u pogledu načina određivanja prinudnog izvršenja, tako što će kao sredstvo namirenja označiti nepokretnosti koje se nalaze u vlasništvu dužnika; da bez takvog uređenja ili dopune predloga u pogledu određivanja sredstva izvršenja sud nije u mogućnosti da, po službenoj dužnosti, postupa po rešenju o izvršenju I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine.

Na navedenom dopisu ne stoji dostavna naredba niti se u spisima predmeta nalazi povratnica, kao dokaz o uručenju dopisa Prvoslavu Jovanoviću.

Predsednik Opštinskog suda u Požegi je u izjašnjenju od 15. januara 2008. godine, upućenom predsedniku Okružnog suda u Užicu, ponovo naveo iste razloge zbog kojih sud ne postupa prema rešenju o izvršenju I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine, koje je naveo i u dopisu VI Su. 37/06-13 od 18. aprila 2006. godine, naslovljenim za Prvoslava Jovanovića.

Osnovni sud u Požegi, koji je nakon 1. januara 2010. godine preuzeo postupanje u predmetu, je 26. oktobra 2012. godine doneo zaključak I. 234/10 kojim je naložio izvršnim poveriocima da u ostavljenom roku sudu dostave preciznije podatke za izvršnog dužnika (adresa, matični broj, PIB) i predlože sredstva i predmete izvršenja na kojima bi se izvršenje sprovelo i upozorio ih na pravne posledice nepostupanja po zaključku.

Punomoćnik poverilaca je pismeni otpravak navedenog zaključka primio 1. novembra 2012. godine.

Izvršni sud je rešenjem I. 234/10 od 21. februara 2013. godine odbacio kao neuredan predlog za izvršenje izvršnih poverilaca - Miroslava Stojića, Vidana Lazića, Milisava Milovanovića, Mirka Stojića, Prvoslava Jovanovića, Milenka Simeunovića, Drinke Milovanović, Stane Tanasković, Milinka Stojića i Milana Marjanovića protiv izvršnog dužnika PP „Stefani“ iz Požege. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da izvršni dužnici nisu postupili po zaključku suda; da sud nije u mogućnosti da postupa po predlogu za izvršenje jer isti ne sadrži sve bitne elemente, kako bi se po njemu moglo postupati, te da je sud predlog za izvršenje odbacio kao neuredan, shodno članu 101. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 10. Zakona o izvršnom postupku.

Odlučujući o prigovoru izvršnih poverilaca Osnovni sud u Požegi je rešenjem Ipv. Iv. 183/13 od 26. juna 2013. godine vratio spise predmeta I. 234/10 izvršnom sudu, radi otklanjanja procesnog nedostatka.

Osnovni sud u Požegi je rešenjem I. 234/10 od 3. jula 2013. stavio van snage rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Požegi I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine (novi broj I. 234/10). U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je sud očitom greškom izostavio da u rešenju I. 234/10 od 21. februara 2013. godine odluči da se rešenje o izvršenju I. 544/03 Opštinskog suda u Požegi od 7. oktobra 2003. godine stavi van snage, da je predlog za izvršenje, po oceni suda, neuredan i da ga treba odbaciti, jer je proverom kroz APR utvrđeno da dužnik kako je u predlogu navedeno - PP „Stefani“ iz Požege ne postoji, a punomoćnik izvršnih poverilaca nije postupio po zaključku suda I.234/10 od 26. oktobra 2012. godine. U rešenju je sadržana i pouka o pravnom leku da se protiv rešenja može izjaviti prigovor u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja.

Na rešenje nije stavljena dostavna naredba niti u spisima predmeta postoji povratnica kao dokaz da je rešenje dostavljeno izvršnim poveriocima.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da sud obustavlja izvršenje ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja (član 76. stav 1. tačka 6).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da je izvršni postupak započeo 1. oktobra 2003 . godine, kada su podnosioci ustavne žalbe , kao izvršni poverioci, podneli Opštinskom sudu u Požegi predlog za izvršenje, i da još uvek nije okončan, imajući u vidu da rešenje Osnovnog suda u Požegi I. 234/10 od 3. jula 2013. godine, kojim je stavljeno van snage prvobitno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Požegi I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine, nije dostavljeno izvršnim poveriocima i da protiv tog rešenja poverioci imaju pravo da izjave prigovor u zakonskom roku. Iz navedenog proizilazi da izvršni postupak traje već punih deset godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, jer se radi o postupku koji je po zakonu hitan. Međutim , Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri merodavni kriterijumi uticali na trajanje postupka. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao i da se tokom sprovođenja izvršenja, ispunjenje obaveze dužnika, određeno rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Požegi I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine, pokazalo kao nemoguće.

Iz činjenica i okolnosti ovog slučaja navedenih u tački 3. obrazloženja nesumnjivo proizilazi da izvršni sud snosi odgovornost za nerazumno dugo trajanje izvršnog postupka, jer nije postupao prema rešenju o izvršenju I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine, kojim je odobrio predloženo izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Naprotiv, u radu izvršnog suda je prisutan period neaktivnosti u trajanju od devet godina, u kojem sud, nakon što je navedenim rešenjem odredio izvršenje, nije preduzimao radnje izvršenja (popis, procenu, plenidbu, prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika i namirenje poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom), do donošenja zaključka (Osnovni sud u Požegi I. 234/10 od 26. oktobra 2012. godine), kojim je naloženo izvršnim poveriocima da u ostavljenom roku od prijema navedenog zaključka sudu dostave preciznije podatke za izvršnog dužnika i predlože sredstva i predmete izvršenja na kojima bi se izvršenje sprovelo.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe u izvršnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da su i oni, kao izvršni poverioci, svojim ponašanjem doprineli dužini trajanja postupka. Naime, njihov punomoćnik je primio navedeni zaključak suda kojim im je naloženo da sudu dostave preciznije podatke za izvršnog dužnika i predlože sredstva i predmete izvršenja na kojima bi se izvršenje sprovelo, uz upozorenje na pravne posledice nepostupanja po zaključku, ali po zaključku nisu postupili, odnosno nisu dostavili sudu preciznije podatke za izvršnog dužnika, niti su predložili eventualnu promenu predmeta i sredstva izvršenja.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioce ustavne žalbe, s obzirom na to da su predlogom za izvršenje tražili izvršenje pravnosnažne presude Opštinskog suda u Požegi P. 1121/03 od 26. avgusta 2003. godine, kojom je dužnik obavezan da im na ime duga isplati određene novčane iznose, i da je sud odredio predloženo izvršenje rešenjem I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

U vezi sa svim prethodno iznetim, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Op štinskim sudom u Požegi u predmetu I. 544/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu I. 234/ 10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, imajući u vidu da rešenje Osnovnog suda u Požegi I. 234/10 od 3. jula 2013. godine nije dostavljeno izvršnim poveriocima i da protiv tog rešenja poverioci imaju pravo da izjave prigovor u zakonskom roku, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Požegi da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1, okončao u najkraćem roku.

6. U vezi sa zahtevom podnosilaca ustavne žalbe da Sud obaveže Republiku Srbiju „da im isplati sve obaveze prema rešenju o izvršenju Opštinskog suda u Požegi I. 544/03 od 7. oktobra 2003. godine“, Ustavni sud je ocenio da podnosioci traže naknadu materijalne štete i , imajući u vidu zaključke iz prethodnog dela odluke, konstatovao da izvršni postupak još uvek nije okončan, te je ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao preuranjenju, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 3. izreke

7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti