Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi maloletnika zbog produženja pritvora
Kratak pregled
Ustavni sud odbija ustavnu žalbu maloletnika kojem je produžen pritvor zbog sumnje da je izvršio silovanje i razbojništva. Sud je utvrdio da su redovni sudovi pružili dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-6874/2017
15.10.2020.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi maloletnog I. H, čiji je zakonski zastupnik majka A . H, oboje iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba maloletnog I. H . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kvm. 5/17 od 11. jula 2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm2. 33/17 od 2. avgusta 2017. godine u odnosu na istaknut e povred e prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. st. 2. i 3. Ustava, dok se u preostalom delu odbacuje .
O b r a z l o ž e nj e
1. Maloletni I. H, čiji je zakonski zastupnik majka A . H, oboje iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu, 7. avgusta 201 7. godine, preko punomoćnika V. J . Đ , advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu , zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe i još dvojici maloletnika produžen pritvor zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo silovanje, a podnosilac ustavne žalbe i još dva krivična dela razbojništva, zbog opasnosti da će boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je pritvor prema podnosiocu nezakonit, jer član 67. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisuje mogućnost pritvaranja samo ako za to postoje razlozi iz člana 142. stav 2. ZKP, a rešenja su doneta na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP.
Povredu prava na ograničeno trajanje pritvora podnosilac obrazlaže navodima da se od 12. aprila 2017. godine neprestano nalazi u pritvoru iako ima 15,5 godina, a da za to vreme pretres nije održan 30. juna, 7. jula, 19. jula, 27. jula i 3. avgusta 2017. godine, zbog razloga koji se ne mogu pripisati u krivicu maloletnika, a pritvor je navodno određen zbog nesmetanog vođenja postupka.
Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava, da podnosiocu dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000,00 evra, naloži sudu hitno puštanje podnosioca na slobodu i troškove ustavnosudskog postupka.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:
Rešenjem sudije za maloletnike Višeg suda u Subotici Kim. 25/17 od 12. aprila 2017. godine maloletni podnosilac ustavne žalbe i još dvojica maloletnika su stavljena u pritvor po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom gonjenju, koji im se računa od 12. aprila u 12.00 sati kada su lišeni slobode.
Viši javni tužilac u Subotici za maloletnike je dana 8. juna 2017. godine podneo predlog za izricanje krivične sankcije prema trojici maloletnika zbog krivičnog dela silovanja, a prema podnosiocu ustavne žalbe i zbog još dva krivična dela razbojništva i prema ostaloj dvojici maloletnika zbog još po jednog krivičnog dela razbojništva.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kvm. 5/17 od 11. jula 201 7. godine pritvor prema podnosiocu je produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da brojnost i vremenski kontinuitet krivičnih dela koja se u postupku prema maloletnicima stavljaju na teret, dovedena u vezu sa okolnostima njihovog izvršenja, prema kojima su ista izvršena uz primenu nasilja i ispoljavanja naročite upornosti, daju osnova za zaključak da postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogli ponoviti krivično delo.
U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž m2. 33/2017 od 2. avgusta 201 7. godine, donetog u žalbenom postupku, je navedeno da se prema maloletnicima vodi krivični postupak zbog postojanja opravdane sumnje da su u kratkom vremenskom periodu, od samo dva dana, izvršili više krivičnih dela, i to maloletni podnosilac ustavne žalbe dva krivična dela razbojništva i krivično delo silovanja, te imajući u vidu vremenski period u kome su navedena krivična dela izvršena, kao i vrstu i težinu izvršenih krivičnih dela i način njihovog izvršenja, maloletnici su iskazali izrazitu upornost u delinkventnom ponašanju, pri čemu su sva krivična dela izvršena uz primenu nasilja, što i po oceni drugostepenog suda, predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju na bojazan da bi, ukoliko bi se našli na slobodi, maloletnici u kratakom vremenskom periodu mogli ponovo izvršiti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora pokazuje kao opravdano i nužno.
4. Članom 27. Ustava utvrđeno je, pored ostalog, da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.) i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.).
Odredbama člana 31. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ( stav 3).
Odredbom člana 34. stav 3. Ustava utvrđeno je da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
Zakonikom o krivičnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom ( član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen ( član 210. st. 1. do 3.) ; da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.).
Saglasno odredbi člana 211. stav 1 . tačka 3. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.
Odredbama člana 67. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) propisano je: da izuzetno, sudija za maloletnike može odrediti da se maloletnik stavi u pritvor, kad za to postoje razlozi iz člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, ako se svrha, radi čijeg je ostvarenja pritvor određen, ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika iz člana 66. stav 1. ovog zakona (stav 1.); da vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lišenje slobode, uračunava se u trajanje izrečene vaspitne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu, upućivanja u vaspitno-popravni dom i kaznu maloletničkog zatvora shodno članu 63. Krivičnog zakonika (stav 2.); da na osnovu rešenja o pritvoru koje je doneo sudija za maloletnike, pritvor u pripremnom postupku može trajati najduže mesec dana (stav 3.); da veće za maloletnike istog suda može, iz opravdanih razloga, produžiti pritvor najduže još za mesec dana (stav 4.); da posle završetka pripremnog postupka, od podnošenja predloga za izricanje krivične sankcije, pritvor prema starijem maloletniku može da traje najduže do šest meseci, a prema mlađem maloletniku najduže četiri meseca (stav 5.); da od izricanja vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom i od izricanja kazne maloletničkog zatvora pritvor prema maloletniku može trajati najduže šest meseci (stav 6.); da u slučajevima produžavanja pritvora po st. 5. i 6. ovog člana veće za maloletnike je dužno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o ukidanju ili produžavanju pritvora (stav 7.); da u svemu ostalom u pogledu pritvora prema maloletnicima shodno se primenjuju odredbe člana 146. Zakonika o krivičnom postupku (stav 8.).
5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. st. 2. i 3. Ustava, koju podnosilac zasniva na tvrdnjama da su osporena rešenja nezakonita, jer nisu doneta na osnovu zakonom propisanog zatvorskog osnova, kao i na tvrdnjama da je pritvor prema podnosiocu morao biti ukinut jer glavni pretres ne može u dužem vremenskom periodu da se održi bez njegove krivice, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi istaknutih ustavnih prava cenio u okviru povrede prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava.
Ustavni sud najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.
Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti i produžiti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena da uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.
Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.
Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.
Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrši o dva krivična del a razbojništva, od kojih je jedno u saizvršilaštvu i jedno krivično delo silovanja. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produž en na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač ka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu.
Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja utvrdio da su ona doneta po službenoj dužnos ti u redovnoj kontroli pritvora, na osnovu odredaba člana 67. st. 5. i 6. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica , od strane veća za maloletnike Višeg suda u Subotici, i da su u njima detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.
Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav nadležnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim postupanjem sudova, s obzirom na to da je u obrazloženju osporenih rešenja navedeno da pored osnovane sumnje da je maloletnik izvršio dela koja mu se stavljaju na teret, postoje okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela, a koje se ogledaju u tome da se maloletnik u predmetnom krivičnom postupku tereti da je u kratkom vremenskom periodu u kontinuitetu izvršio tri krivična dela uz primenu nasilja ispoljavajući naročitu upornost , zbog čega se pritvor pokazuje kao nužna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka.
Ustavni sud je imao u vidu navode ustavne žalbe kojima podnosilac osporava zakonitost rešenja o produženju pritvora prema njemu iz razloga što nisu doneta na osnovu odredbi člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku na koje ukazuje član 67. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, i takve navode smatra očigledno neosnovanim, s obzirom na to da Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u odredbi člana 67. upućuje na odredbe kojima su propisani pritvorski razlozi, a koji su u Zakoniku o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i dr.), koji je na snazi u vreme donošenja osporenih rešenja , normirani odredbama člana 211, a koje sadržinski odgovaraju odredbama člana 142. stav 2. Zakoniku o krivičnom postupku ( „Službeni list SRJ", br. 70/01, 68/02, „ Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), koji je bio na snazi u vreme donošenja važećeg Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupku, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema maloletniku za koje g postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo može produžiti pritvor.
Nadalje, za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na ograničeno trajanje pritvora nužno je ispitati i to da li je predmetni krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.
Ustavni sud je uvidom u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (7. avgusta 201 7. godine) nalazio u pritvoru nepuna četiri meseca (računajući od 12. aprila 201 7. godine kada je lišen slobode ), za koje je vreme sproveden pripremni postupak protiv tri maloletnika, za pet krivičn ih dela, podnet predlog veću za maloletnike za izricanje krivične sankcije , održano pripremno ročište na kojem su iz spisa predmeta izdvojeni pojedini dokazi, te glavni pretres zakazan četiri puta od toga čak tri puta u toku jednog meseca (7, 19. i 27. jula 2017. godine).
Uprkos tome što iz navoda ustavne žalbe proizlazi da glavni pretres nije mogao da započne zbog toga što rešenje o izdvajanju određenih dokaza iz spisa predmeta nije postalo pravnosnažno, s obzirom na to da je odlučivanje o izjavljenim žalbama branilaca i nadležnog tužilaštva bilo u toku, Ustavni sud je ocenio da je Viši suda u Subotici postupao sa primerenom hitnošću , naročito imajući u vidu da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je van glavnog pretresa izveo dokaz ispitivanjem maloletne oštećene.
Stoga je Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 1. i člana 31. st. 2. i 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.
6. Što se tiče istaknute povrede prava iz člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije naveo nijedan razlog kojim bi bila obrazložena povreda prava na pretpostavku nevinosti, te i u ovom predmetu ukazuje na to da samo formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez adekvatnog obrazloženja , ustavnu žalbu ne čini dozvoljenom , pa je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.
U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.