Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedam godina i devet meseci. Iako je podnosilac delimično doprineo dužini postupka, odgovornost prvenstveno snosi prvostepeni sud zbog neefikasnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić , dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . S . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3535/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 2684/06) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Leskovca je, 25. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika Z . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3535/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 2684/06).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 20. oktobra 2006. godine tužilac R.S. podneo Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog, radi duga; da je presudom zbog izostanka Opštinskog suda u Leskovcu P. 2684/06 od 22. novembra 2006. godine usvojen tužbeni zahtev, a rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 233/07 od 25. januara 2007. godine vraćeni su spisi predmeta P. 2684/06 Opštinskom sudu u Leskovcu radi odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje; da je, odlučujući o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, Opštinski sud u Leskovcu ukinuo presudu zbog izostanka od 22. novembra 2006. godine; da je presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 708/10 od 6. oktobra 2011. godine odbijen tužbeni zahtev, a rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 1991/11 od 26. jula 2012. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 708/10 od 6. oktobra 2011. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je u ponovnom postupku, presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 3535/12 od 10. oktobra 2013. godine delimično usvojen tužbeni zahtev, dok je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 143/14 od 17. jula 2014. godine potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 3535/12 od 10. oktobra 2013. godine; da je predmetni postupak koji nije bio složen trajao sedam godina i devet meseci, te mu je zbog dužine trajanja postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 3535/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac R.S. je 20. oktobra 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog, radi duga. Predmet je dobio broj P. 2684//06.

Na ročište zakazano za 22. novembar 2006. godine tuženi nije došao a uredno je pozvan i tužilac je predložio sudu donošenje presude zbog izostanka. Presudom zbog izostanka Opštinskog suda u Leskovcu P. 2684/06 od 22. novembra 2006. godine usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga po osnovu izvršenih advokatskih usluga po predmetu Opštinskog suda u Leskovcu P. 374/01 isplati iznos od 41.820,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu na ime naknade za izvršene advokatske usluge po predmetu izvršenja Opštinskog suda u Lebanu I. 1061/03, isplati iznos od 25.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Tuženi je 30. novembra 2006. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje i žalbu protiv presude zbog izostanka P. 2684/06 od 22. novembra 2006. godine i rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 233/07 od 25. januara 2007. godine vraćeni su spisi predmeta P. 2684/06 prvostepenom sudu radi odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Rešenjem P. 2684/06 od 2. februara 2007. godine dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje, stavljena je van snage presuda zbog izostanka P. 2684/06 od 22. novembra 2006. godine i određeno je da se predmet dalje vodi pod brojem P. 300/07.

Pred prvostepenim sudom ukupno je bilo održano šest ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršeno je veštačenje od strane veštaka za grafoskopiju i daktiloskopiju, dok devet ročišta nije bilo održano, i to: jedno zbog odsustva tuženog, jedno na zahtev punomoćnika tuženog, dva zbog procesnih nedostataka, jedno zbog odsustva tužioca, dva zbog odsustva punomoćnika tuženog, dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 300/07 od 13. jula 2007. godine određeno je da se tužba smatra povučenom jer na ročište od 13. jula 2007. godine nije došao tužilac iako je uredno pozvan. Tužilac je 16. jula 2007. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje i žalbu protiv rešenja P. 300/07 od 13. jula 2007. godine kojim je određeno da se tužba smatra povučenom.

Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2551/07 od 7. septembra 2007. godine vraćeni su spisi predmeta P. 300/07 prvostepenom sudu radi odlučivanja po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 2785/08 od 9. septembra 2008. godine dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje, stavljeno je van snage rešenje P. 300/07 od 13. jula 2007. godine i određeno je da će se postupak dalje voditi pod brojem P. 2785/08.

Tužbeni zahtev je preciziran 14. februara 2009. godine.

Na ročište od 10. septembra 2009. godine nije došao tužilac a uredno je pozvan i rešenjem P. 2785/08 od 10. septembra 2009. godine određeno je da se tužba smatra povučenim. Tužilac je 17. septembra 2009. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje i žalbu protiv rešenja od 10. septembra 2009. godine kojim je određeno da se tužba smatra povučenom. Rešenjem P. 3555/09 od 5. oktobra 2009. godine dozvoljen je povraćaj u pređašnje stanje i stavljeno je van snage rešenje P. 2785/08 od 10. septembra 2009. godine.

Od 2010. godine predmet je vođen pred tada nadležnim Osnovnim sudom u Leskovcu pod brojem P. 708/10.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 708/10 od 6. oktobra 2011. godine, u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime ugovorene naknade za dosuđene troškove parničnog postupka plati iznos od 41.820,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, ugovorene naknade od 15% od ukupno dosuđenog novčanog iznosa u stranoj valuti od 1905 evra, odnosno da tužiocu isplati 285,75 evra u dinarskoj protivvrednosti sa domicilnom kamatom, novčani iznos u visini od 15% od dosuđenog iznosa od 1.100,00 dinara, odnosno 165 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, 5.625,00 dinara na ime troškova tužioca za sastav predloga za izvršenje sa punomoćjem, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke obavezan je tužilac da naknadi troškove postupka u iznosu od 58.750,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 1991/11 od 26. jula 2012. godine ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 708/10 od 6. oktobra 2011. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 3535/12 i održana su dva ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta i saslušane su parnične stranke.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 3535/12 od 10. oktobra 2013. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime duga za pružene advokatske usluge u predmetu P. 374/01 isplati iznos od 33.520,00 dinara kao i za sastav predloga za izvršenje u predmetu I. 1061/03 iznos od 5.625,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva iznad dosuđenog iznosa od 33.520,00 dinara do traženog iznosa od 41.820,00 dinara, kao i zahtev kojim je tužilac tražio isplatu kamate od 17. oktobra 2001. godine, odnosno od 23. juna 2003. godine do 20. oktobra 2006. godine i isplatu iznosa od 278,75 evra, u dinarskoj protivvrednosti i iznosa od 165,00 dinara sa pripadajućom kamatom; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 38.586,00 dinara, a ako ih ne isplati u ostavljenom roku obavezan je da na iznos od 29.250,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana padanja u docnju pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 143/14 od 17. jula 2014. godine odbijena su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 3535/12 od 10. oktobra 2013. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odlugovlačenja.

Ustavni sud konstatuje da je predmetni postupak trajao sedam godina i devet meseci, što predstavlja nerazumno dugo trajanje parničnog postupka kako po stavovima ovog Suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, koje se ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za prekomerno trajanje postupka prvenstveno snosi prvostepeni sud koji je prvu meritornu odluku doneo nakon pet godina od podnete tužbe, iako se radilo o sporu male vrednosti u pogledu duga za izvršene advokatske usluge. U navedenom petogodišnjem periodu postupajući sud je samo procesno odlučivao, te je tako, zbog odsustva podnosioca na jednom ročištu, doneo presudu zbog izostanka, a što je dovelo do produženja postupka za tri meseca. Zatim je prvostepeni sud u dva navrata, zbog odsustva tužioca ročištima, doneo rešenje da se tužba smatra povučenom dok je drugostepeni sud dva puta vraćao spise predmeta sa nerazmotrenom žalbom radi odlučivanja prvostepenog suda o predlogu tužioca za povraćaj u pređašnje stanje.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom postupka nije bilo kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje bi postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Predmet spora je za podnosioca bio od određenog materijalnog značaja i podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Međutim, i sam podnosilac je doprineo produženju trajanja postupka, imajući u vidu da jedno ročište nije bilo održano zbog njegovog odsustva, jedno na zahtev njegovog punomoćnika, dva zbog odsustva njegovog punomoćnika, a zbog njegovog nedolaska na prvo ročište bila je doneta presuda zbog izostanka.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3535/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 2684/06), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, vrednost i karakter predmeta spora, kao i doprinos podnosioca dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo usled neefikasnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9), Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti