Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i imovinu trima podnositeljkama u trinaestogodišnjem stečajnom postupku nad društvenim preduzećem. Osporena rešenja su poništena, a podnositeljkama je priznata naknada nematerijalne štete od 800 evra i puna naknada materijalnih potraživanja iz državnog budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6877/2022
23.10.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama R. P, S. J. i S. L, svih iz Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba R. P. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda RžSt. 2980/22 od 11. aprila 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Usvaja se ustavna žalba S. J. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda RžSt. 2890/22 od 28. aprila 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
3. Usvaja se ustavna žalba S. L. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda RžSt. 3595/22 od 21. aprila 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
4. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Kragujevcu R4 st. 93/22 od 25. februara 2022. godine, R4 st. 51/22 od 8. marta 2022. godine i R4 st. 76/22 od 25. februara 2022. godine, kao i rešenja Privrednog apelacionog suda RžSt. 2980/22 od 11. aprila 2022. godine, RžSt. 2890/22 od 28. aprila 2022. godine i RžSt. 3595/22 od 21. aprila 2022. godine.
5. Usvajaju se ustavne žalbe R. P, S. J. i S. L. i utvrđuje da je podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 20/10.

6. Utvrđuje se pravo podnositeljkama ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakoj, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 20/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo podnositeljkama ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 20/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Odbacuju se zahtevi podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. R. P, S. J. i S. L, sve iz Topole podnele su Ustavnom sudu, 13. juna 2022. godine, preko punomoćnika N. Č, advokata iz Kraujevca, ustavne žalbe protiv rešenja navedenih u tač. 1-3. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 20/10.

Podnositeljke su istakle da su u predmetnom stečajnom postupku podnele prijave potraživanja iz radnog odnosa, koje su im u tom postupku priznata, ali koja nisu naplatila duže od 13 godina. Iz tog razloga podnele su prigovore radi ubrzavanja postupka, koji su usvojeni rešenjima nadležnog suda 2017. godine.

Ustavnim žalbama je traženo da se utvrdi da su podnositeljkama osporenim rešenjima povređena označena ustavna prava, kao i da se ukinu osporena rešenja. Takođe, podnositeljke su istakle zahtev za isplatu novčanog obeštećenja u iznosu od 120.000 dinara i zahtev za naknadu materijalne štete u visini utvrđenih, a nenaplaćenih novčanih potraživanja u predmetnom stečajnom postupku, kao i zahtev za naknadu troškova postupka.

2. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Rešenjem Trgovinskog suda u Kragujevcu St. 5/09 od 3. aprila 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO „P.“ Topola. Stečajni dužnik je privredni subjekt sa većinskim društvenim kapitalom. Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 20/10 od 6. aprila 2023. godine, koje je postalo pravosnažno 27. aprila 2023. godine, zaključen je stečajni postupak.

Zaključkom Trgovinskog suda u Kragujevcu St. 5/09 od 15. juna 2009. godine utvrđena su potraživanja podnositeljkama ustavnih žalbi iz radnog odnosa, koja u toku postupka nisu namirena.

Osporenim rešenjima pravnosnažno su odbijeni prigovori za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Kragujevcu St. 20/10. Odbijeni su i zahtevi za naknadu troškova postupka u iznosu od 30.000 dinara.

U obrazloženju osporenih rešenja se navodi da su podnositeljke više puta podnosile prigovore radi ubrzanja postupka i da su rešenjima Privrednog suda u Kragujevcu prigovori usvojeni 2017. godine.

3. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

4. Ispitujući navode podnositeljki u delu u kojem su ustavne žalbe izjavljene protiv osporenih rešenja, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnositeljki o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da su prigovori proizvoljno odbijeni i da osporena rešenja ne sadrže odgovarajuće obrazloženje, jer je ignorisana relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljki koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odlukama Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine i Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odlukama Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine i Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja praksa je navedena u označenoj Odluci), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodio prema preduzeću sa društvenim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, a nakon što je podnositeljkama rešenjima nadležnog suda utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, trajao preko četiri godine, dok je njegovo ukupno trajanje tada iznosilo 13 godina, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe podnositeljki i utvrdio da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1-3. izreke.

5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 4. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tački 4. izreke poništio i prvostepena rešenja, iako ona nisu osporena ustavnim žalbama.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 20/10, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodio prema preduzeću sa društvenim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, a nakon što je podnositeljkama rešenjima nadležnog suda utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, trajao preko četiri godine, dok je njegovo ukupno trajanje tada iznosilo 13 godina, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud, iz navoda ustavnih žalbi, konstatuje da podnositeljke nisu podnosile tužbe za naknadu imovinske štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dok su im radi novčanog obeštećenja dosuđeni iznosi od po 400 evra svakoj. Takođe, ratio legis izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, po shvatanju Suda, jeste konačno namirenje poverilaca sa višegodišnje nenaplaćenim potraživanjima iz radnog odnosa prema privrednim subjektima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom.

Stoga je, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnositeljki i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 20/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

7. Razmatrajući tvrdnje podnositeljki da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Kragujevcu da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljkama koja potiču iz radnog odnosa od stečajnog dužnika sa pretežnim državnim/društvenim kapitalom predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnositeljkama i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 20/10 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 6. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to u iznosu od po 800 evra svakoj, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Kragujevcu u predmetu St. 20/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. izreke, utvrdio pravo podnositeljkama ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 20/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

10. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 8. izreke.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

 

Snežana Marković

Slični dokumenti

• Už 2147/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 12692/2023: Odbacivanje nematerijalne štete za male iznose duga u Pančevu
• Už 5015/2022: Povreda prava na pravično suđenje u višegodišnjem stečajnom postupku
• Už 5017/2022: Konstitucionalna zaštita prava poverilaca u slučaju socijalnih preduzeća
• Už 13801/2022: Konstitucionalne garancije u stečajnom postupku nad „S“ a.d. Kruševac
• Už 8072/2022: Zaštita prava radnika u stečaju preduzeća „S.“ a.d. Kruševac
• Už 13590/2022: Ustavna žalba zbog dugog trajanja stečajnog postupka nad preduzećem R. Veliko Gradište