Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred Republičkim geodetskim zavodom. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete od 400 evra i nalaže se nadležnim organima hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. B . iz Šapca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. B . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom - Služba za katastar nepokretnosti Šabac u predmetu broj 952-01-331/2007 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. B . iz Šapca je, 25. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika D . B, advokata iz Šapca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, a potom i dopune ustavne žalbe od 19. septembra 2015. godine i 29. marta 2016. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom - Služba za katastar nepokretnosti Šabac u predmetu broj 952-01-331/2007.

Podnositeljka ustavne žalbe je postavila zahtev za naknadu štete, kao i zahtev za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u dokumentaciju koju je Republički geodetski zavod - Služba za katastar nepokretnosti Šabac dostavio postupajući po dopisu Suda, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 30. avgusta 2006. godine podnela Republičkom geodetskom zavodu - Služba za katastar nepokretnosti Šabac zahtev za izmenu udela upisanog korisnika D. P. iz Šapca na katastarskoj parceli broj 71, posedovni list broj ..., Katastarska opština Šabac, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem tog organa broj 952-01-331/2007 od 7. maja 2007. godine.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu, pa je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda - Sektor za pravne poslove broj 952-01-540/07 od 26. septembra 2007. godine poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje, sa obrazloženjem da je učinjena povreda pravila postupka, odnosno da prvostepeni organ nije održao usmenu raspravu iako se u konkretnom slučaju radilo o višestranačkom postupku.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 952-01-331/07 od 21. decembra 2007. godine kojim je ispravljena greška upisa korisnika po posedovnom listu broj 2377 katastarska opština Šabac koja se odnosi na katastarsku parcelu broj 71, na način bliže određen u tom rešenju.

Protiv prvostepenog rešenja podnositeljka je 28. januara 2008. godine izjavila žalbu.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-01-206/08 od 19. maja 2008. godine prekinut je postupak po žalbi podnositeljke do okončanja upravnog spora koji se pred Vrhovnim sudom Srbije vodio pod brojem U. 9267/07, a po tužbi koju je D. P. iz Šapca podneo protiv rešenja broj 952-01-540/07 od 26. septembra 2007. godine.

Upravni sud - Odeljenje u Novom Sadu je, na sednici održanoj 30. aprila 2010. godine, doneo presudu U. 1741/10 (2007), kojom je odbijena kao neosnovana tužba D. P. iz Šapca izjavljena protiv rešenja broj 952-01-540/07 od 26. septembra 2007. godine.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva i urbanizma broj 952-01-00256/2011-09 od 13. avgusta 2013. godine poništeno je prvostepeno rešenje od 21. decembra 2007. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje, sa obrazloženjem da prvostepeni organ nije odlučio o zahtevu podnositeljke.

U ponovnom postupku prvostepeni organ je doneo rešenje broj 952-01-331/2007 od 15. novembra 2013. godine kojim je odbijen kao neosnovan predmetni zahtev podnositeljke.

Podnositeljka je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu. Podnositeljka je potom podnosila urgencije drugostepenom organu jer o njenoj žalbi nije odlučeno u zakonom propisanom roku, i to 23. avgusta 2014, 19. juna i 12. oktobra 2015. i 2. februara i 12. marta 2016. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je 28. marta 2016. godine podnela Upravnom sudu tužbu zbog „ćutanja uprave“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je pogrešnim i nedelotvornim postupanjem upravnih organa u postupku odlučivanja o njenom zahtevu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba pokrenut 30. avgusta 2006. godine, zahtevom podnositeljke, te da nije pravnosnažno okončan. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je konstatovao da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene o tome da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što upravni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. Iz navedenog proizlazi da postupak traje više od devet godina.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova, kao i značaja istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka imala legitiman interes da se o njenom zahtevu efikasno odluči.

Ispitujući postupanje upravnih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud konstatuje da su u dosadašnjem toku postupka doneta tri prvostepena rešenja. Najpre je prvostepeno rešenje od 7. maja 2007. godine poništeno zbog propusta prvostepenog organa da održi usmenu raspravu iako je na to bio obavezan s obzirom na to da se radi o višestranačkom postupku, a potom je drugo po redu prvostepeno rešenje poništeno jer prvostepeni organ uopšte nije odlučio o zahtevu podnositeljke, već o nečemu što nije bilo predmet njenog zahteva. Takođe, Ustavni sud ukazuje da o žalbi koja je izjavljena protiv trećeg po redu rešenja prvostepenog organa nije ni odlučeno, odnosno da nadležni drugostepeni organ uprave nije o podnetoj žalbi odlučio ni nakon više od dve godine, uprkos brojnim urgencijama koje je podnositeljka ustavne žalbe podnosila tom organu.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije blagovremeno koristila procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, kako bi doprinela skraćenju vremena trajanja postupka u kome se odlučuje o njenim pravima. Ustavni sud najpre ukazuje da je prvo po redu prvostepeno rešenje u ovoj pravnoj stvari doneto nakon više od osam meseci od dana podnošenja zahteva. Podnositeljka ustavne žalbe je imala pravo da već nakon dva meseca od dana podnošenja zahteva podnese žalbu zbog „ćutanja administracije“, a potom da eventualno koristi i druga sredstva protiv ćutanja uprave. Takođe, podnositeljka ustavne žalbe je, imajući u vidu da o žalbi koju je podnela krajem 2013. godine nije odlučeno u zakonom propisanom roku, podnosila brojne urgencije drugostepenom organu da o podnetoj žalbi odluči. Međutim, tužbu zbog „ćutanja uprave“ je podnela tek 28. marta 2016. godine nadležnom sudu, iako je već nakon sedam dana po naknadnom zahtevu podnetom drugostepenom organu mogla podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta, saglasno navedenoj odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

Međutim, ustavnopravna ocena ukupnog postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ovo posebno iz razloga što predmetni postupak ni nakon više od devet godina nije pravnosnažno okončan. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i ponašanje same podnositeljke. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom , u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti