Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu pritvorenika, smatrajući da su redovni sudovi pružili ustavnopravno prihvatljive razloge za produženje pritvora. Ocenjeno je da rizik od bekstva, ponavljanja dela i težina okolnosti krivičnog dela opravdavaju dalje zadržavanje, uprkos trajanju postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Grujovića, u pritvoru Okružnog zatvora u Beoradu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nenada Grujovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K . 661/10 - Kv. 4734/11 od 16. novembra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž. 4073/11 od 7. decembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Grujović, u pritvoru Okružnog zatvora u Beoradu, podneo je Ustavnom sudu 29. decembra 2011. godine ustavnu žalbu, a 3. i 25. januara 2012. godine dopune ustavne žalbe protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 4734/11 od 16. novembra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž. 4073/11 od 7. decembra 2011. godine, zbog povrede prava iz člana 27. st. 1. i 3, člana 30. stav 1, člana 31, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, kao i člana 5. st. 1, 3, 4. i 5. i član 6. st. 1. i 2. Evropske Konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama .

U ustavnoj žalbi se navodi:

- da je podnosilac ustavne žalbe 5. decembra 2006. godine , po poternici policije Republike Srbije, lišen slobode u Austriji, ali mu se pritvor neoosnovano računa od 6. jula 2007. godine;

- da se od tada u pritvoru nalazi 61 mesec, bez presude, pa se pritvor za njega pretvorio u sankciju;

- da su sva obrazloženja dosadašnjih rešenja o određivanju pritvora istovetna;

- da navedeni razlozi za produženje pritvora predstavljaju elemente bića krivičnog dela, pa kao takvi ne mogu biti razlog za pritvor;

- da u rešenjima nema razloga o odlučnim činjenicama, a razlozi koji se navode su nejasni i protivrečni;

- da sud skoro uopšte ne postupa u ovom predmetu, jer u 2010. i 2011. godini je održao po jedan glavni pretres.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povrede označenih ustavnih prava, poništi osporena rešenja i naloži puštanje podnosioca na slobodu.

S obzirom na to da su pojedina prava iz člana 5. st. 1, 3, 4. i 5. i člana 6. st. 1. i 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zaštićena odredbama Ustava koje je podnosilac označio u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je vršio ocenu povrede navedenih ustavnih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 4734/11 od 16. novembra 2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž. 4073/11 od 7. decembra 2011. godine , i iz njih i navoda ustavne žalbe utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Ki. 1483/06 od 11. januara 2007.godine, prema okr.Grujović Nenadu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor iz razloga predviđenih odredbom člana 142 . st av 2. tač.1 ), 2 ), 3) i 5 ) ZKP, koji mu se računa od 6. jula 2007.godine, kada je lišen slobode.

Optužnicom Okružnog javnog tužioca u Beogradu Kt. 2608/06 od 31. decembra 2007.godine, okrivljenim Grujović Nenadu, V.S. i B.A. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz čl ana 114. tač.1 ) i 4 ) K rivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz čl ana .213. st av 2. u vezi sa st avom 1 . Krivičnog zakonika i krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz čl ana 356. tač ka 5) u vezi sa čl anom 355. st av 1 . K rivičnog zakonika, a sve u vezi sa članom ZZ. K rivičnog zakonika.

Poslednji put pritvor je prema navedenom okrivljenom produžen rešenjem Krivičnog vanpretresnog veća Višeg suda u Beogradu K.br.661/10 - Kv.br.4 734/11 od 16. novembra 2011.godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač. 1), 3 ) i 5 ) ZKP, koji po tom rešenju može trajati najduže dva meseca. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno:

- da je k rivično veće, postupajući u smislu odredbe člana 146. stav 2. ZKP, po službenoj dužnosti ispitalo da li i dalje stoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom, pa je donelo odluku ti razlozi i dalje stoje;

- da iz spisa predmeta i dokaza prikupljenih tokom dosadašnjeg krivičnog postupka proizilazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret;

- da „po nalaženju krivičnog veća i dalje stoji zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru predviđen odredbom člana 142. st av 1. tač ka 1) ZKP, imajući u vidu da je nakon pokretanja predmetnog krivičnog postupka duži vremenski period bio nedostupan sudu i organima gonjenja, s obzirom na to da se nalazio u inostranstvu, te imajući u vidu da je lišen slobode u Austriji, odakle je ekstradiran dana 6.07.2007. godine, to krivično veće nalazi da sve napred navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da postoji opravdana bojazan da bi se okrivljeni, ukoliko bi bio pušten na slobodu, mogao kriti i dati u bekstvo i tako biti nedostupan sudskim organima te time onemogućiti uspešno vođenje i okončanje ovog krivičnog postupka;

- da je, istovremeno, „krivično veće mišljenja da u konkretnom slučaju i dalje stoji i zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru predviđen odredbom člana 142. st av 1. tač ka Z) ZKP, s obzirom na činjenicu da je i ranije osuđivan zbog krivičnog dela sa elementima nasilja iz člana 169. st av 1. u vezi sa čl anom 168. st av 1. K rivičnog zakona Republike Srbije , što je utvrđeno uvidom u izveštaj iz KE, pa imajući u vidu vrstu i brojnost predmetnih krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret, a koja su, po navodima iz optužnice, izvršena u relativno kratkom vremenskom periodu, to navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni ukoliko bi bio pušten na slobodu mogao ponoviti, odnosno nastaviti sa izvršenjem krivičnih dela“;

- da „po nalaženju krivičnog veća i dalje stoji zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru i po zakonskom osnovu iz člana 142. st av 1. tač ka 5) ZKP, imajući u vidu da je okrivljenom, između ostalog, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tač.1 ) i 4 ) K rivičnog zakonika u saizvršilaštvu u vezi čl ana ZZ. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina, a da, po nalaženju veća, u konkretnom slučaju postoje posebno teške okolnosti predmetnog krivičnog dela koje opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, a koje okolnosti se konkretno ogledaju u tome da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je na javnom mestu u prepodnevim časovima, naočigled većeg broja građana, prema pokojnom oštećenom primenio nasilje visokog stepena ispoljavajući pritom, prema navodima optužnog akta naročitu brutalnost i upornost“.

Imajući u vidu napred navedeno, na osnovu odredbe člana 146. st av 2. ZKP u vezi sa članom 142. st av 1. tač. 1 ), 3) i 5 ) ZKP, a shodno ovlašćenjima veća iz člana 24. st av 6. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Apelacioni sud u Beogradu je, odlučujući o žalbama okrivljenog Grujović Nenada i njegovog branioca, izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K.br.661/10 - Kv.br.4734/11 od 16. novembra 2011. godine, doneo 7. decembra 2011. godine osporeno rešenje Kž. 4073/11, kojim je žalbe odbio kao neosnovane. Apelacioni sud je naveo:

- da „po oceni drugostepenog suda pravilno je prvostepeni sud pobijanim rešenjem produžio pritvor prema okrivljenom Grujović Nenadu po osnovu iz člana 142 . stav 1 . tač . 1 ), 3) i 5 ) ZKP. Naime, imajući u vidu da je nakon pokretanja predmetnog krivičnog postupka okrivljeni Grujović Nenad duži vremenski period bio nedostupan sudu i organima gonjenja, obzirom da se nalazio u inostranstvu, te imajući u vidu da je lišen slobode u Austriji, odakle je ekstradiran dana 06.07.2007. godine, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da navedene okolnosti predstavljaju okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva okrivljenog, ukoliko bi bio pušten na slobodu, zbog čega i dalje stoji zakonski razlog za produženje pritvora prema okrivljenom predviđen odredbom člana 142 stav 1 . tačka 1 ) ZKP“;

- da „i dalje stoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom propisani odredbom člana 142 . stav 1 . tačka 3 ) ZKP, jer okolnosti navedene u obrazloženju pobijanog rešenja i to da je okrivljeni ranije osuđivan zbog krivičnog dela sa elementima nasilja-zbog krivičnog dela iz člana 169 . stav 1 . u vezi člana 168 . stav 1 . KZ PC, što se utvrđuje uvidom u izveštaj iz KE za okrivljenog, te imajući u vidu vrstu i brojnost krivičnih dela koja se okrivljenom stavljaju na teret i za koja postoji osnovana sumnja da ih je izvršio i koja su po navodima optužnice izvršena u relativno kratkom vremenskom periodu, i po nalaženju ovog suda predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, ukoliko bi bio pušten na slobodu, ponoviti krivično delo“;

- da je „pravilno prvostepeni sud produžio pritvor prema okrivljenom i po zakonskom osnovu iz člana 142 . stav 1 . tačka 5 ) ZKP, imajući u vidu da je okrivljenom između ostalog stavljeno na teret postojanje osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114 . tač . 1 ) i 4 ) KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33 . KZ, za koje je propisana kazna zatvora preko
deset godina, a produženje pritvora prema okrivljenom po navedenom zakonskom osnovu opravdano je i zbog postojanja posebno teških okolnosti krivičnog dela koje se ogledaju u tome da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je na javnom mestu, u prepodnevnim časovima, naočigled većeg broja građana, prema pokojnom oštećenom primenio nasilje visokog stepena, ispoljavajući pri tim, prema navodima optužnog akta, naročitu brutalnost i upornost“.

Na kraju, drugostepeni sud zaključuje:“Imajući u vidu napred navedene jasne i uverljive razloge prvostepenog suda, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, to su suprotni žalbeni navodi okrivljenog Grujović Nenada i njegovog branioca kojima se osporava zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja isticanjem da navedeni zakonski osnovi za produženje pritvora prema okrivljenom ne stoje, ocenjeni kao neosnovani i u ovim žalbama ne navodi se nijedna okolnosti koja bi bila od uticaja na drugačiju odduku suda. Takođe, ne mogu se prihvatiti navodi iz žalbi da je vreme koje okrivljeni provodi u pritvoru, u pogledu dužine trajanja, nerazumno, kako prema tumačenju ZKP, tako i u stavu sadržanom u više odluka Evropskog suda za ljudska prava, te da se pritvor prema okrivljenom može zameniti blažom merom, i istama se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, jer je pravilno prvostepeni sud zaključio da na strani okrivljenog Grujović Nenada stoje razlozi za dalje produženje pritvora po navedenim zakonskim osnovima, kako je to napred navedeno. Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 401 . stav 3 . ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci rešenja“

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, predsednik veća Višeg suda u Beogradu u predmetu K. 661/10, sudija A.S, dostavio je izjašnjenje na navode ustavne žalbe. U izjašnjenju, predsednik veća navodi: „ Dana 06.02.2012 . godine u svojstvu predsednika sedmog krivičnog veća odlukom V.F Predsednika suda dodeljen mi je u rad spis predmeta K br. 661/10 protiv okr. Grujović Nenada od oca Branka rođenog 17.08.1977 godine u Beogradu, okr. S.V. od oca Ž . rođenog 06.04.1972 godine u Beogradu i okr. A.B. od oca R . rođenog 04.01.1972 godine u Beogradu zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 . KZ, krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213 . st av 2 . KZ i krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanje isprave iz člana 356 . st av 5 . KZ.

Nakon što sam primio spise predmeta u rad zakazao sam glavni pretres u ovoj krivično pravnoj stvari dana 14.02.2012 godine, 26.04.2012 godine i 25.05.2012 godine, a naredni glavni pretres zakazan je za 22.06.2012 godine, a sve u skladu sa programom rešavanja starih i pritvorskih predmeta.

U ovoj krivičnopravnoj stvari ukupno je postupalo četiri predsednika veća i to sudija V.C, koja je nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji kao sudija Višeg suda postupala u maloletničkom
odeljenju do odlaska u penziju. Nakon toga spisi predmeta dodeljeni su u rad
sudiji Z.T. V.F. Predsednika suda, a na soptveni zahtev izuzeta za postupanje te su spisi predmeta dodeljeni u rad sudiji M.I. Nakon donošenja godišnjeg rasporeda sudija za 2012 . godinu ista je odlukom V.F.Predsednika suda upućena u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu u januaru mesecu, te su spisi predmeta dana 06.02.2012 godine dodeljeni meni u rad kao postupajućem sudiji.

U odnosu na primedbe okrivljenog navedene u Ustavnoj žalbi ističem da su iste neosnovane, budući da sam u svemu postupao u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a pošto su mi spisi predmeta dodeljeni u rad.

Od procesnih radnji preduzetih tokom trajanja krivičnog postupka saslušan je veći broj svedoka, pribavljeni su materijalni dokazi vezano za kriminalističko - tehnički pregled lica mesta, a koji se nalaze u depozitu Višeg suda u Beogradu, izvršena je procesna radnja rekonstrukcije događaja na licu mesta. Obavljen je veći broj veštačenja od strane veštaka sudske medicine i balističke struke, a koji veštaci su i neposredno saslušani pred različitim sudskim većima“.

U pogledu zahteva da se izvrši fotokopiranje spisa predmeta koji bi bili dostavljeni, Ustavni sud jeobavešten da iz tehničkih razloga to nije moguće, budući da spisi predmeta sadrže preko 1000 popisanih strana kao i obimnu foto -dokumentaciju.

4. Članom 27. Ustava zajemčeno je, pored ostalog: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost , a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3. ).

Odredba člana 30. stav 1. Ustava utvrđuje da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Odredbama člana 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu a ko do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.) ; da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredba člana 34. stav 3. Ustava utvrđuje da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Članom 133. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05 , 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09, 76/10 i 72/11) (u daljem tekstu: ZKP), propisano je da mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka jesu poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor.

Odredba člana 142. stav 1. ZKP propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog: ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3.)) ; ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (tačka 5)).

Ostale odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje su od značaja za odlučivanje, propisuju: da se posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor može, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća, da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja i da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena (član 146. stav 1. do 4.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. stav 1. i 3.).

5. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka (videti, pored ostalih, odluke u predmetima: Už-1197/2008, od 13. novembra 2008. godine, Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, Už-1738/2009 i Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine i Už-34/2008 od 10. marta 2011. godine) dao tumačenje prava zaštićenih odredbama čl. 27, 30, 31, 32. i 34. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povrede navedenih prava postoje ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti stavovi.

6. S obzirom na to da se, prema navedenim stavovima Ustavnog suda i sadržini člana 30. stav 1. Ustava, ovom odredbom štite ljudska prava u vezi inicijalnog određivanja pritvora licima za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo, kao i da se odredbom člana 31. stav 1. Ustava jemči pravo okrivljenog na ograničeno trajanje pritvora u fazi istrage, a da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen a ne određen, te da je to učinjeno u fazi nakon podizanja optužnice, to Ustavni sud nije vršio ocenu postojanja povreda prava podnosi oca zajemčenih odredb ama člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava.

7. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 27. st . 1. i 3. i člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog pažljivo ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Nadležni sud je utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru i da se ista svrha (nesmetano vođenje krivičnog postupka) ne može ostvariti blažom merom.

Razloge koje je Viši sud u Beogradu dao kada je ocenio da postoje okolnosti zbog kojih okrivljeni treba i dalje da ostane u pritvoru, odnosno razlozi koje je Apelacioni sud u Beogradu prihvatio kao razloge koji:

- predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da postoji opravdana bojazan da bi se okrivljeni, ukoliko bi bio pušten na slobodu, mogao kriti i dati u bekstvo i tako biti nedostupan sudskim organima te time onemogućiti uspešno vođenje i okončanje ovog krivičnog postupka;

- predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni ukoliko bi bio pušten na slobodu mogao ponoviti, odnosno nastaviti sa izvršenjem krivičnih dela;

- predstavljaju posebno teške okolnosti predmetnog krivičnog dela koje opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, Ustavni sud je prihvatio kao dovoljne, na zakonu zasnovane i ustavnopravno prihvatljive.

Prema oceni Ustavnog suda:

- iz spisa predmeta i dokaza prikupljenih tokom dosadašnjeg krivičnog postupka proizilazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret;

- prihvatljiv je stav krivičnog veća da i dalje stoji zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru predviđen odredbom člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP, imajući u vidu da je nakon pokretanja predmetnog krivičnog postupka duži vremenski period okrivljeni bio nedostupan sudu i organima gonjenja, s obzirom na to da se nalazio u inostranstvu, te imajući u vidu da je lišen slobode u Austriji, odakle je ekstradiran dana 6.7.2007. godine, prihvatljiv je zaključak krivičnog već a da napred navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da postoji opravdana bojazan da bi se okrivljeni, ukoliko bi bio pušten na slobodu, mogao kriti i dati u bekstvo i tako biti nedostupan sudskim organima te time onemogućiti uspešno vođenje i okončanje ovog krivičnog postupka;

- prihvatljivo je mišljenje krivičnog već a da u konkretnom slučaju i dalje stoji i zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru predviđen odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, s obzirom na činjenicu da je i ranije osuđivan zbog krivičnog dela sa elementima nasilja iz člana 169. stav 1. u vezi sa članom 168. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, što je utvrđeno uvidom u izveštaj iz KE, pa imajući u vidu vrstu i brojnost predmetnih krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret, a koja su, po navodima iz optužnice, izvršena u relativno kratkom vremenskom periodu, to navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni ukoliko bi bio pušten na slobodu mogao ponoviti, odnosno nastaviti sa izvršenjem krivičnih dela;

- prihvatljiv je zaključak krivičnog veća da i dalje stoji zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru i po zakonskom osnovu iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, imajući u vidu da je okrivljenom, između ostalog, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tač.1) i 4 ) Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina, a da, u konkretnom slučaju postoje posebno teške okolnosti predmetnog krivičnog dela koje opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, a koje okolnosti se konkretno ogledaju u tome da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je na javnom mestu u prepodnevim časovima, naočigled većeg broja građana, prema pokojnom oštećenom primenio nasilje visokog stepena ispoljavajući pritom, prema navodima optužnog akta naročitu brutalnost i upornost.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodio protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu složen, kako zbog brojnosti optuženih i krivičnih dela za koja postoji osnovana sumnja da su ih optuženi izvršili, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da donese odluku.

Osporena rešenja o produženju pritvora doneta su, po oceni Ustavnog suda, u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivična dela može produžiti pritvor, i u njima su dati detaljni i individualizovani razlozi za za dalje zadržavanje optuženog (podnosioca ustavne žalbe) u pritvoru.

Najzad, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu da je rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Ki.br. 1483/06 od 11. januara 2007. godine okrivljenom Grujović Nenadu pritvor određen iz razloga predviđenih odredbama čl ana 142 . stav 2. tač.1), 2 ), 3) i 5 ) ZKP, a da je kasnijim rešenjem Višeg suda u Beogradu o produženju pritvora otklonjen pritvorski osnov iz tačke 2) navedenog člana ZKP, jer je sud našao da više ne postoje razlozi propisani tom tačkom, što, po mišljenju Ustavnog suda, predstavlja dokaz više da je Viši sud u Beogradu vodio računa o postojanju osnova za produžavanje pritvora podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena prava na slobodu i bezbednost i prava u vezi trajanje pritvora zajemčena odredbama člana 27. st. 1. i 3. i člana 31. st. 2. i 3. Ustava,

8. Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što sud skoro uopšte ne postupa u ovom predmetu, jer u 2010. i 2011. godini je održao po jedan glavni pretres, da su sva obrazloženja dosadašnjih rešenja o određivanju pritvora istovetna, da navedeni razlozi za produženje pritvora predstavljaju elemente bića krivičnog dela, pa kao takvi ne mogu biti razlog za pritvor i da u rešenjima nema razloga o odlučnim činjenicama, a razlozi koji se navode su nejasni i protivrečni.

Kako je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 6. jula 2007. godine, a ustavnu žalbu je izjavio 29. decembra 2011. godine, to period u kome se podnosilac nalazi u pritvoru iznosi oko četiri i po godine, za koje vreme traje i krivični postupak protiv njega i ostalih okrivljenih.

Optužnica protiv okrivljenih je podignuta 31. decembra 2007. godine, iz čega proizlazi da je istraga trajala oko pet meseci.

U konkretnoj krivično pravnoj stvari postupalo je četiri predsednika veća, uglavnom zbog preraspoređivanja na nove dužnosti, pa je postupak četiri puta počinjao od početka .

Od procesnih radnji preduzetih tokom trajanja krivičnog postupka, prema izveštaju postupajućeg sudije, saslušan je veći broj svedoka, pribavljeni su materijalni dokazi vezani za kriminalističko –tehnički pregled lica mesta, i izvršena je rekonstrukcije događaja na licu mesta. U predmetu je obavljen i veći broj veštačenja veštaka sudske medicine i balističke struke, a ovi veštaci su i više puta neposredno saslušani pred različitim sudskim većima. Spisi predmeta sadrže preko 1000 popisanih strana , kao i obimnu foto-dokumentaciju.

Navode podnosioca ustavne žalbe da su sva obrazloženja dosadašnjih rešenja o određivanju pritvora istovetna, da navedeni razlozi za produženje pritvora predstavljaju elemente bića krivičnog dela, pa kao takvi ne mogu biti razlog za pritvor i da u rešenjima nema razloga o odlučnim činjenicama, a razlozi koji se navode su nejasni i protivrečni, Ustavni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, obrazloženja rešenja o produženju pritvora jesu identična, međutim, imajući u vidu da u konkretnom slučaju i dalje egzistiraju razlozi zbog kojih je pritvor i određen, a potom produžavan, Ustavni sud smatra da u takvoj situaciji novi razlozi ne mogu ni biti navedeni, kao i da je osnovano pozivanje suda na razloge koji su i ranije postojali. Takođe, Ustavni sud smatra da razlozi navedeni kao osnov za produženje pritvora ne predstavljaju elemente bića krivičnog dela, niti da su razlozi u rešenjima o produženju pritvora nejasni i protivrečni.

Imajući u vidu navedeno, dinamiku kojom je sud zakazivao glavni pretres, činjenicu da se radi o teškom krivičnom delu, kao i ostale radnje koje su u tom periodu preduzimane, Ustavni sud je utvrdio da, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe, u periodu do njenog izjavljivanja , nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

9.Navodi podnosioca ustavne žalbe da su sudovi osporenim rešenjima povredili njegovo pravo da se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, zajemčeno odredbom člana 34. stav 3. Ustava, zasnivaju se, po oceni Ustavnog suda, na istaknutim povredama prava iz čl. 27, 30, 31. i 32. Ustava.

Kako je Ustavni sud utvrdio da su navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prethodno navedenih prava neosnovani, a u osporenim rešenjima nije našao ni jednu formulaciju kojom bi bila povređena pretpostavka nevinosti na koju podnosilac ustavne žalbe ukazuje, Ustavni sud ocenjuje da su Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu, u osporenim rešenjima o produženju pritvora, dali ustavnopravno prihvatljive i na zakonu zasnovane razloge, bez izjašnjavanja unapred o postojanju krivice podnosioca za krivična dela koja su predmet optuženja. Stoga je Ustavni sud mišljenja da ovi navodi podnosioca u suštini predstavljaju subjektivnu ocenu razloga njegovog pritvaranja i zadržavanja u pritvoru, a ne tvrdnje zasnovane na objektivnim razlozima.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da osporenim rešenjima nije povređen o Ustavom zajemčen o prav o podnosioca zajemčeno odredb om člana 34. stav 3. Ustava.

10. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbama člana 27. st. 1. i 3, člana 30. stav 1, člana 31, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu u celosti odbio kao neosnovanu.

Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. stav 1. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti