Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je presudom Višeg suda u Leskovcu povređeno pravo na pravično suđenje. Naknada od 400 evra, dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, ocenjena je kao neadekvatna i povećana na ukupno 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6885/2018
30.09.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama Z. K . iz V . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. oktobra 20 21. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba Z. K . i utvrđuje da je pr esudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 102/18 od 1. februara 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Z. K . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 102/18 od 1. februara 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Z. K . izjavljen a zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. K . iz V . kod Leskovca je 14. februara 2017. godine , preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavn u žalb u, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Podnosilac je 14. februara 2018. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podneo novu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 102/18 od 1. februara 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosilac osporava pravnosnažnu presud u donet u u parničn om postupku vođen om po njegovoj tužb i za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na s uđenje u razumnom roku, koja je podnet a protiv Republike Srbije u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni gla snik RS“, broj 40/15). Osporenom presud om pravnosnažno je obavezana tužena da podnosiocu, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 isplati novčani iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev iz isplatu preko navedenog, odnosno za iznos od još 400 evra.

Podnosilac je naveo da je dosuđeni iznos suprot an praksi Evropskog suda za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. U prilog tome navod i primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, na osnovu kojih smatra da je sud trebalo da im dosudi višu novčanu naknadu.

Od Ustavnog suda se traži da utvrdi istaknute povrede ustavnih prava i da poništi osporenu presud u. Podnosilac ističe i zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu u predmetnom stečajnom p ostupku, kao i isplatu neisplaćenih zarada. Ističe i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalb e i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je bio zaposlen u DP „ V.“ Vučje. Na osnovu pravnosnažn e i izvršn e presud e podnosilac je pred Opštinskim sudom u Leskovcu pokren uo izvršn i postup ak radi naplate dosuđenih potraživanja iz radnog odnosa.

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine pokrenut je stečajni postupak nad izvršnim dužnikom DP „V.“ Vučje. Podnosiocu je u stečajnom postupku utvrđeno prijavljeno potraživanje . Stečajni postupak je kasnije nastavljen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Podnosiocu je rešenj em Privrednog suda u Leskovcu R4. St. 888/17 od 26. maja 2017. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Zatim je podnosilac Osnovnom sudu u Leskovcu podne o tužb u protiv Republike Srbije – Privrednog suda u Leskovcu, radi obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1101/17 od 6. decembra 2017. godine: u stavu prvom izreke, obavezana je tužena da Z. K . na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrđene rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4. St. 888/17 od 26. maja 2017. godine isplati iznos od 350 evra , u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa pripadajućom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate; u stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu iznosa preko dosuđenog, pa do traženih 800 evra; u stavu trećem izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 13.500,00 dinara.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 102/18 od 1. februara 2018. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1101/17 od 6. decembra 2017. godine, tako što je tužena obavezana da Z. K . na ime naknade neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrđene rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4. St. 888/17 od 26. maja 2017. godine isplati iznos od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa pripadajućom zateznom kamatom počev od dana donošenja prvostepene presude do isplate, dok je tužbeni zahtev za isplatu iznosa preko dosuđenog, pa do traženih 800 evra odbijen kao neosnovan . Zahtev punomoćnika tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara odbijen je kao neosnovan .

4. Odlučujući o ustavnoj žalb i od 14. februara 2018. godine, izjavljen oj protiv presud e Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 102/18 od 1. februara 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosi oca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja mu je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosi oca, a koji se odnose na osporenu presudu, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat i svoje prav nosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnosioc u osporenom presud om Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 102/18 od 1. februara 2018. godine, kojom mu je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privr ednog suda u Leskovcu St. 11/10 prav nosnažno dosuđen iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti , povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žal bu u odnosu na istaknut u povredu prava iz člana 32. stav 1. U stava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presud e Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 102/18 od 1. februara 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud sud nije posebno ispitivao navode ustavne žalbe vezane za povredu člana 36. stav 1. Ustava.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu od 14. februara 2017. godine kojom se ističe povreda prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, kao i zahtev za isplatu neisplaćenih zarada, Ustavni sud ukazuje da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predstavlja pravni osnov da se, saglasno članu 31. tog zakona, u postupku pred redovnim sudovima ostvari i pravo na naknadu imovinske (materijalne) štete koju je lice pretrpelo usled nerazumno dugog trajanja sudskog postupka, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ovu ustavnu žalb u odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , te je rešeno kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti