Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko sedam godina. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak i podnosiocu dosuđuje naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J. iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. J. i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu I. 1968/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Lebanu I. 408/06, a zatim Osnovnog suda u Leskovcu I. 1968/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Lebanu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J. iz L. je 29. decembra 2011. godine, preko punomoćnika S. M, advokata iz N, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1968/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Lebanu I. 408/06).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 30. juna 2006. godine kao izvršni poverilac podneo Opštinskom sudu u Lebanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika T. Ž. - vlasnika M. G, radi duga, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Lebanu P. 1082/05 od 24. maja 2006. godine; da je izvršni sud rešenjem I. 408/06 usvojio predlog za izvršenje; da je podnosilac, kao neuka stranka, više puta samo usmeno urgirao radi postupanja kod nadležnog izvršnog suda; da je od 2010. godine predmet u nadležnosti Osnovnog suda u Leskovcu pod brojem I. 1986/10, ali postupak i dalje nije okončan; da su mu takvim nedelotvornim postupanjem prvo Opštinskog suda u Lebanu, a zatim i Osnovnog suda u Leskovcu, povređena označena ustavna prava. Zahtevao je i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 82. stav 2. istog zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Lebanu I. 1968/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Lebanu I. 408/06, zatim Osnovnog suda u Leskovcu I. 1968/10), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 30. juna 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Lebanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika T. Ž. - vlasnika M. G, radi naplate duga u iznosu od 2.000 evra i troškova parničnog postupka od 54.120 dinara, sa pripadajućim kamatama, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Lebanu P. 1082/05, i to popisom, zaplenom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud u Lebanu je rešenjem I. 408/06 od 13. jula 2006. godine odredio predloženo izvršenje. Dalje, u spisima premeta nema dokaza o postupanju izvršnog suda, osim jednog zapisnika o popisu i proceni od 16. decembra 2013. godine u kome je izvršnom dužniku naloženo da u roku od pet dana izmiri dugovanje prema izvršnom poveriocu, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Takođe, u spisima nema nijedne urgencije podnosioca upućene izvršnom sudu rai ubrzanja postupka izvršenja, niti bilo kakvog zahteva podnosioca nadležnom izvršnom sudu.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen više od četiri meseca, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u ovom postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga sudu 30. juna 2006. godine, pa nadalje.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak traje sedam godina i osam meseci i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku postupa hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Lebanu, a zatim Osnovni sud u Leskovcu, nisu postupali efikasno i u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak, koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku i da bi se izvršni poverilac namirio u pogledu svog novčanog potraživanja.

Naime, postupak izvršenja je započet 30. juna 2006. godine, podnošenjem predloga za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv izvršnog dužnika, i to popisom, zaplenom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i izvršni sud je nakon 13 dana rešenjem odredio predloženo izvršenje. Dalje, do kraja 2009. godine, dakle za tri i po godine do kada je predmet bio u nadležnosti Opštinskog suda u Lebanu, taj sud nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršnog postupka. Takođe, od početka 2010. godine, od kada je predmet bio u nadležnosti Osnovnog suda u Leskovcu, ni taj sud nije postupao u predmetnoj izvršnoj stvari, niti je pokušao da izvrši popis pokretnih stvari izvršnog dužnika. U spisima postoji jedino zapisnik od 16. decembra 2013. godine u kome je određen rok izvršnom dužniku od pet dana da izmiri dugovanje "pod pretnjom prinudnog izvršenja", ali ni tom prilikom nisu popisane pokretne stvari izvršnog dužnika koje mogu biti predmet izvršenja prodajom i unovčenjem.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja od sedam godina i osam meseci je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Lebanu, a zatim Osnovnog suda u Leskovcu, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe od nesumnjivog materijalnog značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku koje se ne može smatrati minornim.

Po oceni Suda, i podnosilac je u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka, imajući u vidu da je bio pasivan u odnosu na nepostupanje izvršnog suda, odnosno da nije podneo nijednu pritužbu ili urgenciju radi sprovođenja već određenog izvršenja, bez obzira na tvrdnje da se obraćao nadležnom sudu usmenim urgencijama.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su raniji Opštinski sud u Lebanu, a zatim Osnovni sud u Leskovcu odgovorni što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje već više od sedam i po godina, pri čemu i dalje nije okončan, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 408/06 vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu, zatim pred Osnovnim sudom u Leskovcu pod brojem I. 1968/10, a sada se vodi u predmetu I. 1968/10 pred Osnovnim sudom u Lebanu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, zbog povrede navedenog ustavnih prava, dok je u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio Osnovnom sudu u Lebanu da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, kao i delimični doprinos podnosioca dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu navoda podnosioca o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnosioca da mu se utvrdi povreda navedenog Ustavom zajemčenog prava preuranjen, jer predmetni izvršni postupak još uvek nije okončan.

Stoga je Ustavni sud u tom delu odbacio ustavnu žalbu, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.