Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao devet godina. Odlučujući doprinos dužini postupka dao je prvostepeni sud zbog neaktivnosti i dva ukidanja presuda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6896/2011
26.06.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. D. iz Z, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. D. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju u predmetu P. 1884/10 (inicijalno predmet P. 617/02 ranijeg Opštinskog suda u Krupnju) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. D. iz Z. je 29. decembra 2011. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, uređenu i dopunjenu 6. februara 2013. godine, protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž. 505/11 od 22. novembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju u predmetu P. 1884/10 (inicijalno predmet P. 617/02 ranijeg Opštinskog suda u Krupnju).

Podnositeljka ustavne žalbe je nave la da je osporeni parnični postupak započet 4. decembra 200 2. godine, kada je podneta tužba Opštinskom sudu u Krupnju, sa predlogom za izdavanje platnog naloga protiv Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd - Filijala za Mačvanski okrug, Šabac, radi duga. Podnositeljka dalje ističe da je navedeni spor okončan posle devet godina, zbog odugovlačenja suda, i to na njenu štetu, osporenom presudom Višeg suda u Šapcu Gž. 505/11 od 22. novembra 2011. godine, kojom je pravnosnažno odbijen njen tužbeni zahtev. Podnositeljka u podnesku kojim je uredila i dopunila ustavnu žalbu 6. februara 2013. godine, ponavlja da je razlog za izjavljivanje ustavne žalbe "što je osporenom presudom oštećena u materijalnom smislu zbog neuplaćivanja doprinosa od strane Fonda za period kada je bila na bolovanju i što je postupak dugo trajao". Smatra da su joj povređena prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te istovremeno ističe i povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Predložila je da Ustavni sud "ukine odnosno poništi presudu Višeg suda u Šapcu i da predmet vrati u pređašnje stanje zbog naknade štete koju je pretrpela". U podnesku od 6. februara 2013. godine istakla je i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U pogledu navoda ustavne žalbe koji se odnose na povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud konstatuje da je označenim članom garantovano pravo na pravično suđenje, čiju zaštitu pruža i Ustav u članu 32. stav 1, te je ocena postojanja povrede ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi vršena u odnosu na navedeni član Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 76. stav 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), zahtevao od Osnovnog suda u Loznici dostavljanje spisa predmeta P. 1884/10 (inicijalno P. 617/02 ranijeg Opštinskog suda u Krupnju) i nakon izvršenog uvida u spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 4. decembra 2002. godine Op štinskom sudu u Krupnju (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu, sa predlogom za izdavanje platnog naloga, a protiv tuženog Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd - Filijala za Mačvanski okrug, Šabac, radi duga. Opštinski sud je izdao platni nalog Pl. 32/02 dana 5. decembra 2002. godine. Po izjavljenom prigovoru tuženog, Opštinski sud je rešenjem Pl. 32/02 od 13. decembra 2002. godine stavio van snage navedeni platni nalog, s tim da se postupak dalje nastavi po odredbama parničnog postupka.

Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem P. 617/02. Nakon jednog održanog i jednog neodržanog ročišta, jer je tužilji ostavljen rok za izjašnjenje na podnesak tuženog dostavljen pred zakazano ročište, Opštinski sud je doneo presudu P. 617/02 od 5. marta 2003. godine, kojom se delimično održava na snazi platni nalog Pl. 32/02 od 5. decembra 2002. godine, te obavezuje tuženi da tužilji na ime povraćaja sredstava za neplaćene doprinose za PIO osiguranje za vreme kada je bila na bolovanju i privremeno odjavila svoju Samostalnu zanatsku radnju "P.", isplati određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže označene u izreci presude.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Šapcu je rešenjem Gž. 873/03 od 2. februara 2005. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku, predmet je zaveden pred Opštinskim sudom pod brojem P. 59/05 i do donošenja presude zbog izostanka P. 59/05 od 23. decembra 2005. godine, Opštinski sud je zakazao pet ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva održana. Na održanim ročištima pribavljen je izveštaj Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i Poreske uprave - Ekspoziture Krupanj. Tri ročišta nisu održana jer je tužilja dva puta izostala (jednom je bila uredno pozvana radi saslušanja u svojstvu parnične stranke, a jednom jer joj poziv nije bio uredno uručen), te jer traženi izvešaji nisu dostavljeni sudu. Punomoćnik tuženog je 4. januara 2006. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje, uz dostavljanje medicinske dokumentacije, a 2. februara 2006. godine je izjavio žalbu sa predlogom za povraćaj u pređašnje stanje. Opštinski sud je 29. septembra 2006. godine usvojio predlog za povraćaj u pređašnje stanje tuženog, a predmet je dobio novi broj P. 279/06. Naredno ročište, zakazano za 20. mart 2008. godine, odloženo je radi uručenja ovog rešenja tužilačkoj strani. Nakon dva održana ročišta 17. aprila i 19. avgusta 2008. godine, na kojima je sprovedeno ekonomsko veštačenje, Opštinski sud je doneo rešenje P. 279/06 od 29. avgusta 2008. godine da se tužba smatra povučenom. Na sledećem ročištu, održanom 29. oktobra 2008. godine, dozvoljen je povraćaj u pređašnje stanje po predlogu punomoćnika tužilje i konstatovano da je tužba u delu tužbenog zahteva za period od 1. novembra 1999. godine do 31. jula 2000. godine povučena i preciziran je tužbeni zahtev tužilje, nakon obavljenog veštačenja. Predmet je dobio broj P. 204/08.

Presudom Opštinskog suda P. 204/08 od 2. decembra 2008. godine odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odbijen tužbeni zahtev tužilje.

Višu sud u Šapcu je rešenjem Gž. 68/10 od 20. aprila 2010. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Krupnju P. 204/08 od 2. decembra 2008. godine i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje.

Treći, ponovni, prvostepeni postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju, po uspostavljanju nove mreže sudova u 2010. godini, pod brojem P. 1884/10. Nakon tri održana ročišta, od četiri zakazana, zaključena je glavna rasprava. Jedno ročište nije održano jer nije pristupila uredno pozvana tužilja radi saslušanja u svojstvu parnične stranke.

Presudom Osnovnog suda u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju P. 1884/10 od 24. januara 2011. godine, u prvom stavu izreke je odbijen prigovor stvarne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a u drugom stavu izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže da joj na ime povraćaja stečenog bez osnova, propuštanjem uplaćivanja doprinosa PIO u njenu korist za period od 24. juna 1998. godine do 30. aprila 1999. godine, plati novčani iznos od 3.343,88 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. januara 2000. godine do isplate.

Viši sud u Šapcu je osporenom presudom Gž. 5 05/11 od 22. novembra 2011. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju P. 1884/10 od 24. januara 2011. godine u drugom stavu izreke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji je važio u vreme presuđenja, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2 .).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumno g roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba trajao je devet godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi , ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka u ovom sporu male vrednosti od devet godina ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, te da nema nikakve sumnje da je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja, bilo od značaja za podnositeljku ustavne žalbe.

Ustavni sud je ocenio da na strani podnositeljke ima doprinosa trajanju postupka, ali u neznatnoj meri, s obzirom na to da na dva ročišta nisu održana jer podnositeljka, i pored uredno primljenog poziva, nije pristupila u sud radi saslušanja u svojstvu parnične stranke.

Ustavni sud smatra da je odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju parničnog pos tupka dao nadležni prvostepeni sud - raniji Opštinski sud u Krupnju. Pored jednog perioda neaktivnosti suda od preko godine i pet meseci (od 29. septembra 2006. do 20. marta 2008. godine), kada nije bilo zakazanih ročišta za glavnu raspravu, u prilog ovoj oceni govore i dve donete prvostepene presude, koje su ukinute u celini od strane drugostepenog suda, zbog čega je predmet vraćan na ponovno suđenje, da bi spor, tek nakon treće prvostepene presude, koja je potvrđena osporenom odlukom drugostepenog suda, posle devet godina bio pravnosnažno okončan. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu „Pavlyulynets protiv Ukrajine“ (broj aplikacije 70767/01, stav 51 .), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta usled vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Loznici - Sudska jedinica u Krupnju u predmetu P. 1884/10 (inicijalno predmet P. 617/02 ranijeg Opštinskog suda u Krupnju), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U vezi sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a do koje je , po navodima podnositeljke , došlo osporenom presudom Višeg suda u Šapcu Gž. 505/11 od 22. novembra 2011. godine, "jer je oštećena u materijalnom smislu zbog neuplaćenih doprinosa od strane tuženog", Ustavni sud ukazuje da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te da se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno pozvala na povredu označen og ustavn og prava, a da pritom n ije nav ela nijedan razlog , osim nezadovoljstva ishodom spora, na kome zasniva svoje tvrdnje.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Podnositeljka ustavne žalbe je zahtev za naknadu nematerijalne štete istakla tek u dopuni ustavne žalbe od 6. februara 201 3. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu nematerijalne štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 99/11), koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 2. izreke odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete kao neblagovremen (videti , pored drugih, Odluku Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti