Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nemogućnosti izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Odbacivanje predloga za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju, na osnovu tada važećeg Zakona o privatizaciji, predstavljalo je mešanje u pravo na mirno uživanje imovine podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „V.“ DOO, Šabac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „V.“ DOO i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 1036/14 od 14. aprila 2014. godine i rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV (I). 348/14 od 1 6. juna 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. „V.“ DOO, Šabac, podneo je Ustavnom sudu, 26. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika I. O, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 1036/14 od 14. aprila 2014. godine i rešenja Privrednog suda u Beogradu IPV (I). 348/14 od 16. juna 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih članom 36. Ustava, prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava , kao i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz konvenciju.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave, ali da je isti odbačen, jer se izvršni dužnik „I.“ AD, Beograd, nalazi u postupku restrukturiranja; da je odbijanjem prigovora stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na izvršnog dužnika; da su rešenja Privrednog suda u Beogradu zasnovana na odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji za koju je Ustavni sud Odlukom IUz-95/2013 od 14. novembra 2013. godine utvrdio da nije u saglasnosti sa Ustavom; da je četiri godine onemogućen da mirno uživa svoju imovinu; da se cilj i smisao instituta restrukturiranja, kako je to predviđeno članom 20ž stav 1. navedenog zakona , ne postiže produžavanjem roka do kada je potrebno da se okonča postupak restrukturiranja, kao i da dalje ograničavanje imovinskih prava poverilaca subjekta privatizacije u restrukturiranju nije legitimno. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete, kako i zahtev za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnom i izvršnom presudom Privrednog suda u Beogradu P. 4434/10 od 10. maja 2010. godine, pored ostalog, obavezan je tuženi „I.“ AD, Beograd, u restrukturiranju da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati iznos od 1 5.538.853,58 dinara, sa kamatom propisanom Zakonom o visini stope zatezne kamate na pojedinačne iznose bliže određene u izreci te presude.

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 10. aprila 2014. godine Privrednom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude istog suda P. 4434/10 od 10. maja 2010. godine protiv izvršnog dužnika „I.“ AD, Beograd, u restukturiranju, radi naplate iznosa od 15.538.853,58 dinara, sa pripadajućom kamatom propisanom Zakonom o visini stope zatezne kamate.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 1036/14 od 14. aprila 2014. godine odbačen je navedeni predlog za izvršenje izvršnog poverioca, uz obrazloženje da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja, te da u tom slučaju sprovođenje izvršenja nije dozvoljeno, saglasno odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, Privredni sud u Beogradu je doneo osporeno rešenje IPV (I). 3 48/14 od 1 6. juna 2014. godine, kojim je odbio prigovor i potvrdio rešenje istog suda I. 1036/14 od 14. aprila 2014. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je prema stanovištu veća pravilno postupio izvršni sud kada je doneo pobijano rešenje i za svoju odluku dao jasne i potpune razloge koje je u celosti prihvatilo i veće ovog suda; da je članom 2. Zakona o izmenama Zakona o privatizaciji propisano da se postupci prinudnog izvršenja protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju koji nije pokrenut do stupanja na snagu ovog zakona mogu pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po isteku roka za izjašnjenje povodom saglasnosti sa predloženim rešenjem Agencije o namirenju potraživanja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona , da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom ( član 58.).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu, Ustavni sud ukazuje da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine), bez obzira na to što je, u konkretnom slučaju, odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) bilo propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i da je Evropski sud za ljudska prava u presudama u predmetima Vlahović protiv Srbije, od 16. decembra 2008. godine i Kačapor i drugi protiv Srbije, od 15. januara 2008. godine, izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjima Privrednog suda u Beogradu I. 1036/14 od 1 4. aprila 2014. godine i IPV (I) . 348/14 od 16. juna 2014. godine povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao da li je došlo do povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao ni prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih članom 36. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na imovinu.

6. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na imovinu, dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe, zbog čega je, saglasno odredb ama člana 89. st . 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbio ovaj zahtev.

7. Ustavni sud konstatuje da se, u konkretnom slučaju, štetne posledice utvrđene povrede prava ne mogu otkloniti poništajem osporenih akata jer su, u međuvremenu, u periodu od podnošenja predloga za izvršenje do odlučivanja o prigovoru izvršnog poverioca, ovde podnosioca, 14. maja 2014. godine, stupile na snagu odredbe Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 51/14). Odredbama člana 2. navedenog Zakona propisano je: da su u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni da Agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju, radi evidentiranja potraživanja (stav 1.); da će u roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Agencija evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca subjekta privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 2.); da se u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije (stav 3.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji su prekinuti do dana stupanja na snagu ovog zakona na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 – dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti na osnovu zahteva poverioca, po isteku roka iz stava 3. ovog člana (stav 4.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po isteku roka iz stava 3. ovog člana (član 5.); da su poverioci dužni da uz zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana, koji podnose sudu, obavezno prilože predlog Agencije za namirenje potraživanja iz stava 2. ovog člana (član 6.). Takođe i odredbama člana 94. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 83/14) bilo je propisano: da će zahteve za isplatu potraživanja poverilaca, koji su podneti u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 51/14), Agencija u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije u smislu ovog zakona, evidentirati i utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 1.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti po isteku roka od 180 dana od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije (stav 2.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti po isteku roka iz stava 2. ovog člana (stav 3.); da se odredbe ovog člana neće primenjivati na subjekte privatizacije za koje Agencija, na osnovu akta Vlade, donese odluku o pokretanju stečaja, kao i na subjekte privatizacije za koje je Agencija dala saglasnost na UPPR (stav 6.).

Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe mogao da prijavi svoje potraživanje u skladu sa zakonom, dakle, mogao je da ostvari naplatu svog potraživanja na način predviđen citiranim odredbama člana 2. Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji (videti odluke Ustavnog suda Už-5078/2011 od 12. juna 2014. godine, Už-5399/2011 od 26. juna 2014. godine, Už- 9804/2012 od 27. novembra 2014. godine, Už- 4710/2012 od 15. januara 2015. godine), kao i odredbama člana 94. novog Zakona o privatizaciji, te je stoga Sud odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ove ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na : www.ustavni.sud.rs).

9. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.