Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za priznavanje prava na penziju. Postupak je trajao osam godina, što je ocenjeno kao nerazumno dugo zbog neefikasnosti upravnih organa i Upravnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Male Grabovnice, kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2 024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu broj 63161 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Male Grabovnice, kod Leskovca, je 30. decembra 2020. godine, preko punomoćnika G. S , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu broj 63161, kao i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15501/17 od 5. novembra 2020. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 22, 32, 36. i 58. Ustava. Podnosilac se istovremeno pozvao na povredu prava zajemčenih odredbama čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih pra va i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 i 12 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanih označenim odredbama Evropske konvencije zajemčena i odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega Ustavni sud njihovu povredu ispituje u odnosu na Ustav. Ova ustavna žalba je u Sudu zavedena pod brojem Už-69/2021.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao da predmetni postupak nije okončan u razumnom roku. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova pred Ustavnim sudom. Takođe je naveo da je u predmetnom postupku pogrešno primenjeno materijalno pravo usled pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac je, 30. decembra 2021. godine , Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15480/17 od 5. novembra 2020. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 22, 32, 36. i 58. Ustava, kao i čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 i 12 uz Evropsku konvenciju. Ova ustavna žalba je u Sudu zavedena pod brojem Už-70/2021.

Polazeći od toga da se navedenim ustavnim žalbama osporavaju akti doneti u istoj upravnoj stvari, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Po slovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, tako što je predmet Už-70/2021 pripojio predmetu Už-69/2021.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 63161, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 24. septembra 2001. godine podneo zahtev za priznavanje prava na invalidsku penziju, isti je prosleđen Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Podgorice, kao mesno nadležnom, a prema poslednjem osiguranju podnosioca i predmetni zahtev je rešenjem broj 21-1320 od 17. maja 2013. godine odbijen kao neosnovan.

Podnosilac ustavne žalbe je potom 26. novembra 2012. godine podneo zahtev za priznavanje prava na invalidsku penziju, koji je preinačio podneskom od 23. novembra 2016. godine u zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju.

Privremenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 63161 od 31. maja 2017. godine podnosiocu je utvrđeno pravo na srazmerni deo starosne penzije od 26. maja 2012. godine, na način i u iznosu bliže navedenim u ovom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 4. jula 2017. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 8039 od 24. avgusta 2017. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15501/17 od 5. novembra 2020. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv drugostepenog rešenja broj 8039 od 24. avgusta 2017. godine kojim je odbijena žalba protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 63161 od 31. maja 2017. godine.

Podnosilac se, u međuvremenu, smatrajući da o njegovom zahtevu od 24. septembra 2001. godine nije odlučeno, više puta obraćao nadležnim organima uprave podnoseći žalbe zbog ćutanja uprave, a potom i urgencije.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15480/17 od 5. novembra 2020. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv drugostepenog rešenja broj 8039 od 23. avgusta 2017. godine, a kojim je odbijena žalba podnosioca izjavljena zbog nedonošenja odluke u izvršenju rešenja broj 10427 od 17. marta 2016. godine, imajući u vidu da je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 63161 od 31. maja 2017. godine odlučeno o zahtevu podnosioca za priznavanje prava na invalidsku penziju, koji je preinačio podneskom od 22. novembra 2016. godine u zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu broj 63161 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je predmetni postupak pokrenut 26. novembra 2012. godine zahtevom podnosioca, te da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15501/17 od 5. novembra 2020. godine. Iz navedenog proizlazi da je osporeni postupak okončan za osam godina.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda, broja donetih odluka u tom postupku, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao legitiman interes da se o zahtevu za priznavanje prava na penziju odluči u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca u predmetnom postupku, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac uvek kada je za to imao mogućnosti, koristio procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave kako bi doprineo bržem okončanju postupka.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je postupanje organa uprave prevashodno dovelo do dugog trajanja postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da se podnosilac više puta obraćao nadležnim organima uprave podnoseći žalbe zbog ćutanja uprave, a potom i urgencije u cilju bržeg okončanja postupka, ali je rešenje prvostepenog organa uprave doneto tek 31. maja 2017. godine. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud o tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta odlučio nakon skoro tri godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave, ali i Upravnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Ustavni sud konstatuje da su ustavnom žalbom osporene i presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15480/17 i U. 15501/17, obe od 5. novembra 2020. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 22, 32, 36. i 58. Ustava, kao i čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 i 12 uz Evropsku konvenciju.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, a polazeći od nadležnosti Ustavnog suda i granica delovanja Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, ispita zakonitost o dluka donetih u prethodno vođenim postupcima koji su okončan i osporenim presudama Upravnog suda. Podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koje je već isticao u postupku koji je prethodio ustavnosudskom . S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Kako povred u ostalih načela i prava podnosilac, u suštini, izvodi iz povrede prava na pravično suđenje, to Ustavni sud, s obzirom na prethodno navedeno, ove navode nije posebno razmatrao.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešivši kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom , a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.