Odluka Ustavnog suda o dužini pritvora i postupka za ratne zločine

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu optuženog za ratne zločine. Sud je ocenio da dužina pritvora i trajanje krivičnog postupka nisu nerazumni, uzimajući u obzir izuzetnu složenost predmeta, veliki broj žrtava i svedoka, i efikasno postupanje suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branka Grujića iz Malog Zvornika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Branka Grujića izjavljena zbog povrede prava o trajanju pritvora, prava na suđenje u razumnom roku i posebnih prava okrivljenog, iz člana 31, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine u predmetu K-Po2. 28/10 (KV. 6/08).

O b r a z l o ž e nj e

1. Branko Grujić iz Malog Zvornika podneo je Ustavnom sudu 29. aprila 2009. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 31, 32. i 33. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Okružnim sudom u Beogradu (sada Višim sudom u Beogradu) – Odeljenje za ratne zločine u predmetu K-Po2. 28/10 (KV. 6/08).

Podnosilac ustavne žalbe je u ustavnoj žalbi naveo: da se pred Okružnim sudom u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine protiv njega i drugih lica vodi krivični postupak zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva; da se sam predao 1. juna 2005. godine, od kada se i nalazi u pritvoru; da je optužnica više puta proširivana i precizirana; da je u postupku predloženo saslušanje velikog broja lica; da sud postupa jako sporo i neefikasno; da je u pritvoru već nekoliko godina, iako smatra da nije bilo osnova za toliko dugo zadržavanje u pritvoru, čime mu je povređeno ustavno pravo iz člana 31. Ustava; da postupak traje neopravdano dugo, čime su mu povređena ljudska prava iz čl. 32. i 33. Ustava; da postoji velika verovatnoća da će postupak trajati „13-14 godina“, čime će njegova ustavna prava „biti još više povređena“. Predlaže da Ustavni sud naloži Okružnom sudu u Beogradu da „rastereti sudsko veće u ovom predmetu, kako bi bar ublažili opisano stanje i sprečili pogoršanje stanja“, i da ga o preduzetim merama izvesti.

Prema navodima ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavnu žalbu podnosi zbog povrede ili uskraćivanja prava o trajanju pritvora iz člana 31. stav 2. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja iz člana 33. stav 6. Ustava, u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine u predmetu K-Po2. 28/10 (KV. 6/08).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), dopisom od 14. oktobra 2009. godine od Okružnog suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine tražio izjašnjenje po podnetoj ustavnoj žalbi, a 31. marta 2011. godine od Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine na uvid rešenja o produženju pritvora podnosiocu ustavne žalbe. Izjašnjenje na navode ustavne žalbe dostavljeno je Ustavnom sudu 22. oktobra 2009. godine, a kopije rešenja o produženju pritvora 5. aprila 2011. godine.

U odgovoru na navode ustavne žalbe Okružnog suda u Beogradu (sada Višeg suda u Beogradu) – Odeljenje za ratne zločine navodi se: da je pred tim sudom optužnicom Tužilaštva za ratne zločine Ktrz. 17/04 od 12. avgusta 2005. godine pokrenut krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SFRJ; da je glavni pretres započeo 28. novembra 2005. godine; da je do 26. maja 2008. godine održano ukupno 106 glavnih pretresa i saslušano 115 svedoka; da je tada dokazni postupak u odnosu na četvoricu saoptuženih – neposrednih izvršilaca razdvojen i u odnosu na njih je doneta presuda 29. maja 2008. godine; da je 4. avgusta 2008. godine podnet nov zahtev za sprovođenje istrage protiv podnosioca zbog novog „krivično-pravnog događaja – uzimanja za taoce i smrtnog stradanja oko 700 civila Muslimana, u proleće 1992. godine“, i da je nakon sprovedene istrage protiv podnosioca 2. avgusta 2008. godine podignuta optužnica i za ovo delo, koja je stupila na pravnu snagu 18. novembra 2008. godine; da je na glavnom pretresu 20. novembra 2008. godine postupak po novoj optužnici spojen sa postupkom po prethodno razdvojenoj optužnici u predmetu K.V. 6/08; da je podnosilac tražio odlaganje ovog glavnog pretresa, jer nije bio spreman da iznese svoju odbranu; da je podnosilac svoju odbranu izneo na pretresu održanom 26. i 29. decembra 2008. godine, kao i 3. februara 2009. godine, nakon čega je otpočeo dokazni postupak; da je, zaključno sa 15. oktobrom 2009. godine, održano „ukupno 23 celodnevna glavna pretresa i saslušano ukupno 34 svedoka“; da dinamiku rada na predmetu diktira „kompleksnost i težina predmeta, brojni događaji koji su predmet obe optužnice..., ogroman broj žrtava (samo u Tehničko-školskom centru u Karakaju njih oko 700)..., obaveza suda da istinito i potpuno utvrdi činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke..., ogroman broj lica koja imaju saznanja o velikom broju događaja, činjenica da su gotovo svi svedoci sa prebivalištem u inostranstvu, da se jedan broj njih saslušava putem video-konferencijske veze, da sud nema ovlašćenja da prinudno dovede svedoke iz inostranstva, te da ulaže velike napore radi obezbeđenja ispitivanja svedoka, kao i brojne okolnosti o kojima svedoče svedoci i oštećeni u ovom postupku“; da je Odeljenje za ratne zločine preopterećeno brojnim, vrlo teškim i složenim predmetima; da su sudije postupajućeg veća zadužene i drugim pritvorskim predmetima ratnih zločina; da je vanraspravno veće redovno, u zakonskim rokovima, kao i po predlogu odbrane, ocenjivalo postojanje razloga za dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru; da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor ukinut rešenjem tog suda K-Po2 28/2010 od 9. novembra 2010. godine, čim su prestali razlozi za njegovo dalje zadržavanje u pritvoru; da predmetni krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe još uvek traje.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz navoda ustavne žalbe, izjašnjenja Okružnog suda u Beogradu-Veće za ratne zločine i uvidom u dostavljena rešenja o produženju pritvora, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Pred Okružnim sudom u Beogradu (sada Višim sudom u Beogradu)-Veće za ratne zločine vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još pet lica, po optužnici Tužilaštva za ratne zločine KTRZ 17/04 od 12. avgusta 2005. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, propisano odredbom člana 142. stav 1. KZ SFRJ. U odnosu na četvoricu saoptuženih – neposrednih izvršilaca krivični postupak je razdvojen i 8. aprila 2009. godine pravnosnažno okončan, dok se prema B.P. i podnosiocu ustavne žalbe ovaj postupak i dalje vodi.

Podnosilac ustavne žalbe nalazio se u pritvoru od 1. juna 2005. godine po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu-Veće za ratne zločine Ki.V. 3/05 od 1. juna 2005. godine, koji mu je određen na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku. Pritvor je podnosiocu kasnije produžavan više puta u toku istrage i nakon podizanja optužnice. Poslednji put, pre podnošenja ustavne žalbe, podnosiocu je pritvor produžen rešenjem Okružnog suda u Beogradu-Veće za ratne zločine K.V. 6/08 – KV.V. 27/09 od 10. aprila 2009. godine, takođe na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika. U tom rešenju se navodi: da je veće po službenoj dužnosti i u zakonom propisanom roku ispitalo da li postoje razlozi za dalje zadržavanje u pritvoru podnosioca ustavne žalbe i utvrdilo da ti razlozi i dalje postoje; da iz dokaza i podataka prikupljenih u dosadašnjem toku krivičnog postupka proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni (ovde podnosilac ustavne žalbe) izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SFRJ; da je za to krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina; da je veće imalo u vidu da je delo izvršeno pod posebno teškim okolnostima koje proizlaze iz same prirode dela, načina njegovog izvršenja (učešćem i povezanim delovanjem okrivljenih prema više oštećenih i prouzrokovanim posledicama, posebno lišavanjem života većeg broja lica); da se iz navedenih razloga produženje pritvora pokazuje opravdanim i neophodnim u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Rešavajući o žalbama odbrane izjavljenim protiv ovog rešenja, Vrhovni sud Srbije – Veće za ratne zločine je rešenjem Kž. 26/09 od 30. aprila 2009. godine žalbe odbio kao neosnovane, u svemu prihvatajući razloge za produženje pritvora koje je dao prvostepeni sud i detaljno odgovarajući na navode iz žalbi branilaca okrivljenih.

5. Odredbama Ustava, na čiju povredu se u ustavnoj žalbi poziva utvrđeno je: da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 20/09) (u daljem tekstu: ZKP), važećim u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno vreme (član 16. stav 3.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbama člana 142. stav 1. ZKP bilo je propisano: da će se pritvor odrediti: protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od četrdeset godina, ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela (tačka 1)); protiv optuženog kome je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ako se optuženi već ne nalazi u pritvoru, a to je opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela (tačka 2)). Stavom 2. tačka 5) ovog člana ZKP bilo je propisano da se, ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor protiv tog lica može odrediti ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Ostalim odredbama ZKP koje su od značaja za odlučivanje, propisano je: da se posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor može, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća, da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, da žalba na rešenje iz stava 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja i da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena (član 146. st. 1. do 4.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

Odredba člana 142. stav 1. Krivičnog zakona SFRJ ("Službeni list SFRJ", br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90 i "Službeni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01 i "Službeni glasnik RS", broj 39/03), koji se primenjivao do 1. januara 2006. godine, je glasila: „ Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi da se izvrši napad na civilno stanovništvo, naselje, pojedina civilna lica ili lica onesposobljena za borbu, koji je imao za posledicu smrt, tešku telesnu povredu ili teško narušavanje zdravlja ljudi; napad bez izbora cilja kojim se pogađa civilno stanovništvo; da se prema civilnom stanovništvu vrše ubistva, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, nanošenje velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja; raseljavanje ili preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevođenje na drugu veru; prisiljavanje na prostituciju ili silovanja; primenjivanje mera zastrašivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno kažnjavanje, protivzakonito odvođenje u koncentracione logore i druga protivzakonita zatvaranja, lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje; prisiljavanje na službu u oružanim snagama neprijateljske sile ili u njenoj obaveštajnoj službi ili administraciji; prisiljavanje na prinudni rad, izgladnjavanje stanovništva, konfiskovanje imovine, pljačkanje imovine stanovništva, protivzakonito i samovoljno uništavanje ili prisvajanje u velikim razmerama imovine koje nije opravdano vojnim potrebama, uzimanje nezakonite i nesrazmerno velike kontribucije i reKVizicije, smanjenje vrednosti domaćeg novca ili protivzakonito izdavanje novca, ili ko izvrši neko od navedenih dela, kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od četrdeset godina”.

6. S obzirom na činjenicu da je Ustavni sud u više donetih odluka detaljno analizirao elemente prava zaštićenog odredbom člana 31. stav 2. Ustava, kao i kriterijume pomoću kojih se utvrđuje da li povreda ovog prava postoji ili ne, to se u ovoj odluci Sud neće detaljnije upuštati u ovu analizu, već upućuje na stavove iznete u tim odlukama (videti, pored ostalih, odluke u predmetima: Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine i Už-34/2008 od 10. marta 2011. godine).

7. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava na koje se podnosilac poziva, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima na osnovu kojih se, prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo, može produžiti pritvor, kao i da su za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru dati dovoljno jasni, ubedljivi i individualizovani razlozi. Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su, bez posebnog predloga stranaka i u zakonskom roku, pažljivo ispitali opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, i utvrdili dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, te podrobno obrazložili razloge zbog kojih su smatrali da je produženje pritvora opravdano. Ustavni sud smatra da se razlozi dati u osporenim rešenjima za produženje pritvora posle podizanja optužnice odnose na objektivne i subjektivne okolnosti vezane za krivično delo koje se podnosiocu stavlja na teret, način njegovog izvršenja, kao i na subjektivne razloge za produženje pritvora, koji ih individualizuju i čine opravdanim u odnosu na podnosioca ustavne žalbe.

Postupajući sud, po oceni Ustavnog suda, ažurnost svog postupanja dokazuje i rešenjem K-Po2 28/2010 od 9. novembra 2010. godine, kojim je podnosiocu ukinuo pritvor čim su prestali razlozi za dalje trajanje pritvora.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nije povređeno pravo iz člana 31. stav 2. Ustava.

8. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, a radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnot Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je na snagu stupio Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem pravnosnažne odluke, Ustavni sud je, u skladu sa svojom izgrađenom sudskom praksom, ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak protiv podnosiocu ustavne žalbe započeo 1. juna 2005. godine, kada je istražni sudija Okružnog suda u Beogradu-Veće za ratne zločine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki.V. 3/05. Rešenjem pod istim brojem donetim istoga dana podnosiocu ustavne žalbe je određen i pritvor, koji je ukinut rešenjem tog suda K-Po2 28/2010 od 9. novembra 2010. godine. Prvostepena presuda još nije doneta a krivični postupak, do momenta odlučivanja Ustavnog suda, traje nešto manje od šest godina.

Imajući u vidu da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da su pravna i činjenična pitanja od kojih zavisi ishod postupka izuzetno složena i da zahtevaju sprovođenje temeljnog dokaznog postupka u kome treba razjasniti brojne činjenica u vezi sa posebno teškim okolnostima i posledicama krivičnog dela koje je stavljeno okrivljenima na teret.

Dosadašnje postupanje suda pred kojim se ovaj postupak odvija je, po oceni Ustavnog suda, dovoljno efikasno, posebno imajući u vidu da je sud održao 106 glavnih pretresa i saslušao 115 svedoka i veliki broj oštećenih, od kojih se većina nalazi u inostranstvu, nedostupna državnim organima Republike Srbije, zbog čega je sud često njihovo saslušanje morao izvesti putem video-linka.

Podnosilac ustavne žalbe, s obzirom da se nalazio u pritvoru, nije imao direktnog uticaja na trajanje osporenog krivičnog postupka.

Priroda zahteva o kome se u krivičnom postupku odlučivalo, jer se radi o krivičnom delu ratni zločin protiv civilnog stanovništa koje se podnosiocu stavlja na teret po osnovu objektivne (komandne) odgovornosti, za podnosioca nesumnjivo predstavlja pitanje od izuzetnog značaja.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da se ukupno trajanje predmetnog sudskog postupka objektivno ne može smatrati nerazumno dugim i da u postupku koji se osporava ustavnom žalbom nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Iz istih razloga, Ustavni sud je ocenio da nije povređeno ni posebno pravo okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja, zajemčeno odredbom člana 33. stav 6. Ustava.

9. Sledstveno navedenom, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“, broj 109/07).

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o dužini pritvora i postupka za ratne zločine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti