Povreda prava na pravično suđenje u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sud je pogrešno zaključio da se prigovorom radi ubrzavanja postupka ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 23. februara 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Rž g. 71/19 od 2 3. maja 201 9. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Leskovcu Rž g. 71/19 od 2 3. maja 201 9. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 1 6/19 od 2 6. marta 2019. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 1. jula 2019. godine, preko punomoćnika A. C, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Rž g. 71/19 od 23. maja 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka je istakla i povredu prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima pred Osnovnim sudom u Leskovcu I. 990/12 i Ii. 3368/17 i postupcima javnog izvršitelja A. A . Ii. 741/16 i Ii. 1987/17.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da stav prvostepenog ni drugostepenog suda nema utemeljenje u pozitivnom pravu, jer nijedna odredba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne propisuje da će prigovor biti odbijen ili odbačen samo iz razloga što je sud doneo rešenje o obustavi postupka i nastavljanju istog pred javnim izvršiteljem; da je neprihvatljiva ocena Višeg suda u Leskovcu da se u postupku po navedenom pravnom sredstvu ne može ceniti postupanje javnog izvršitelja, koji je u konkretnom slučaju nadležan za dalje sprovođenje izvršenja. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku , poništi osporeno rešenje, a istakla je zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem R4 I. 16/19 od 26. marta 2019. godine odbio kao neosnovan prigovor, predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetima tog suda I. 990/12 i Ii. 3368/17 i predmetima javnog izvršitelja A . A . Ii. 741/16 i Ii. 1987/17.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Leskovcu je osporenim rešenjem Rž g. 71/19 od 2 3. maja 201 9. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prema stanju u spisima predmeta predlagač podnela prigovor radi ubrzavanja postupka izvršenja u predmetima Osnovnog suda u Leskovcu I. 990/12 i Ii. 3368/17 i predmetima javnog izvršitelja A. A . Ii. 741/16 i Ii. 1987/17, navodeći da joj je u navedenim predmetima povr eđeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da se naloži javnom izvršitelju A. A . da u što kraćem roku preduzme radnje potrebne radi okočanja ovih predmeta; da je Osnovni sud u Leskovcu rešavajući po prigovoru predlagača utvrdio da je u predmetu I. 990/12, postupak okončan 21. oktobra 2016. godine predajom javnom izvršitelju Predragu Kostiću, a da je u predmetu Ii. 3368/17 po predlogu za izvršenje od 18. avgusta 2017. godine, koji je nakon zaključka suda od 5. septembra 2017. godine, uređen predlogom od 8. septembra 2017. godine, postupak okončan rešenjem suda od 28. septembra 2017. godine i spisi predmeta arhivirani 12. oktobra 2017. godine, te kako su navedeni predmeti pred sudom okončani u skladu sa propisanim zakonskim normama, to se shodno članu 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne radi o sudskim postupcima koji su u toku, te je prigovor radi ubrzavanja ovih postupaka odbijen kao neosnovan ; da je takođe, odbijen kao neosnovan prigovor za ubrzavanje postupaka pred javnim izvršiteljem A. A . u predmetima Ii. 741/16 i Ii. 1987/17 iz razloga što shodno članu 9. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nisu data ovlašćenja sudu da postupa po prigovoru radi ubrzavanja onih postupaka koji se ne vode pred sudom ili javnim tužiocem, jer nadzor nad radom javnih izvršitelj vrši nadležna komora. Osporenim rešenjem prihvaćeno je stanovište prvostepenog suda o neosnovanosti prigovora radi ubrzavanja postupaka imajući u vidu da je pred Osnovnim sud om u Leskovcu okončano postupanje u pred metima I. 990/12 i I. 3368/17, a kako je prigovor radi ubrzavanja podnet 11. februara 2019. godine, dakle nakon što je okončano postupanje pred sudom i nakon što su postupci u predmetima Ii. 741/16 i Ii. 1987/17 nastavljeni pred javnim izvršiteljem čije postupanje nije predmet sudske zaštite u smislu člana 2. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Uvidom u zaključak javnog izvršitelja A . A . iz Leskovca Ii. 741/16 od 24. oktobra 2016. godine o visini predujma na ime nagrade i naknade trškova, Ustavni sud je utvrdio da je isti donet na osnovu predloga izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe od 21. oktobra 2016. godine za sprovođenje izvršenja na osnovu rešenja o izršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 990/12.

Takođe je iz sadržine z aključka o predujmu javnog izvršitelja A . A . iz Leskovca Ii. 1987/17 od 2. oktobra 2017. godine , Ustavni sud utvrdio da predujam određen u postupku sprovođenja izvršenja rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Ii. 3368/17 od 28. septembra 2017. godine

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojim se pobija navedeno drugostepeno rešenje sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu Rž g. 71/19 od 2 3. maja 201 9. godine pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršn ih postup aka u predmetima Osnovnog suda u Leskovcu I. 990/12 i Ii. 3368/17, kao i postupcima koji se vode pred javnim izvršiteljem A. A . Ii. 741/16 i Ii. 1987/17. Ustavni sud je utvrdio da su u obrazloženju osporenog rešenja praktično dati razlozi za odbacivanje prigovora, jer je navedeni drugostepeni sud ocenio da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet nakon okončanja izvršn ih postup aka koji se vode pred sudom . Obrazloženje osporenog pojedinačnog akta se praktično zasniva na oceni prema kojoj sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da postupa po predmetnom prigovoru, jer postupk e sprovođenja izvršenja vodi javni izvršitelj.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19 i 9/20), koja se primenjuje u konkretnom slučaju, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da su se predmetni izvršni postup ci najpre vodi li pred Osnovnim sudom u Leskovcu, te da su zatim nastavljen i pred javnim izvršiteljem A. A . iz Leskovca. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Leskovcu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršn ih postup aka koji se vode pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. Zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome podnositeljka ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnim izvršnim postupcima, Ustavni sud ukazuje da je zaštita prava iz člana 32. stav 1. Ustava u sudskom postupku koji je još uvek u toku u nadležnosti redovnih sudova počev od maja 2014. godine, najpre na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, a potom i na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine kao pozitivnopravnog propisa.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud smatra da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Leskovcu Rž g. 71/19 od 23. maja 2019. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 16/19 od 26. marta 2019. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavn e žalb e za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti