Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko četiri godine. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dosuđuje podnosiocima naknadu nematerijalne štete od po 100 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. M . i I . M, oboje iz M, R . H, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. apreila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. M . i I . M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu 2P. 882/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čajetini P. 188/09), povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Užicu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. M . i I . M, oboje iz M, R . H, su preko punomoćnika M . T, advokata iz U, 29. decembra 2011. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu 2P. 882/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čajetini P. 188/09).

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da su 10. juna 2009. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Čajetini protiv tuženog V. Ž., radi zaštite od evikcije i naknade štete; da je na jedinom održanom ročištu 6. oktobra 2009. godine sud doneo rešenje da se rasprava odlaže na neodređeno vreme; da od 2010. godine, od kada je predmet u nadležnosti Osnovnog suda u Užicu, taj sud nije preduzeo ni jednu radnju u postupku; da nisu podnosili urgencije nadležnom sudu za ubrzanje predmetnog postupka jer su smatrali da je sud bio dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku; da im je zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevaju naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava, dok j e stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada j e podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu 2P. 882/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 1. jula 2009. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Čajetini protiv tuženog V. Ž, radi zaštite od evikcije i naknade štete. Predmet je zaveden pod brojem P. 188/09. Tuženi je 10. avgusta 2009. godine dostavio sudu odgovor na tužbu, a 16. septembra 2009. godine i dopunu odgovora na tužbu.

Pred Opštinskim sudom u Čajetini bilo je zakazano jedno ročište za glavnu raspravu 6. oktobra 2009. godine, na kome je sud samo doneo rešenje da se rasprava odlaže na neodređeno vreme, ne navodeći za to razloge. Dalje, Opštinski sud u Čajetini do kraja 2009. godine nije zakazao ni jedno ročište. Od 2010. godine predmet je u nadležnosti Osnovnog suda u Užicu, gde se vodi pod brojem 2P. 882/10 i taj sud je prvo ročište zakazao i održao tek 24. septembra 2012. godine. Na tom ročištu su saslušane parnične stranke, a sledeće ročište je bilo zakazano za 5. decembar 2012. godine, ali nije održano jer ni tužioci ni tuženi nisu pristupili. Zatim su na sledećem ročištu 18. februara 2013. godine izvedeni dokazi detaljnim saslušanjem parničnih stranaka. Ročišta zakazana za 22. april i za 8. juni 2013. godine nisu održana zbog nedolaska pozvanog svedoka, zatim je sledeće ročište održano 7. oktobra 2013. godine, na kome su saslušani svedoci, dok ročište zakazano za 19. novembar 2013. godine nije održano jer ni na strani tužilaca ni tuženog niko nije pristupio. Dakle, od septembra 2012. godine do odlučivanja o ustavnoj žalbi bilo je održano tri ročišta, dok četiri ročišta nije bilo održano.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravim i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosilaca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, nakon podnošenja tužbe tada nadležni Opštinski sud u Čajetini održao je samo jedno ročište za glavnu raspravu, na kome je bez navođenja razloga sud odložio raspravu na neodređeno vreme. Od 2010. godine Osnovni sud u Užicu, kao nadležan sud, do 24. septembra 2012. godine, dakle skoro tri godine nije zakazao ni jedno ročište, da bi od tog dana pa do odlučivanja o ustavnoj žalbi, dakle u periodu od godinu dana i šest meseci, bilo održano samo tri ročišta, dok četiri ročišta nije bilo održano. Znači da predmetni parnični postupak nije okončan ni posle četiri godine i osam meseci, što bez sumnje predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, podnosioci ustavne žalbe su u znatnoj meri doprineli dužini trajanja postupka jer su bili potpuno pasivni u pogledu interesovanja kod nadležnog suda za ubrzanje i tok predmetnog postupka, a i na dva ročišta nisu pristupili. Predmet spora je bio značajan za podnosioce imajući u vidu sam predmet tužbenog zahteva.

Imajući u vidu navedeno neefikasno postupanje parničnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu 2P. 882/10, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, dok je u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u što kraćem roku.

Ustavni sud posebno ukazuje da je prevashodna svrha usvajanja ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, okončanje predmetnog postupka, putem nalaganja nadležnim sudovima preduzimanja neophodnih mera u predmetnom postupku u cilju njegovog okončanja.

U vezi navoda podnosilaca da im je u predmetnom postupku povređeno pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu tog prava cenio u odnosu na ustavne odredbe.

6. Na osnovu odredaba člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 100 evra pojedinačno, u dinarskoj protivvrednosti obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i doprinos podnosilaca trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretpreli zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao i vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosilaca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. S obzirom na izneto Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti