Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za deeksproprijaciju koji traje 24 godine. Podnositeljkama je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 500 evra zbog ekstremnog odugovlačenja i neaktivnosti upravnog organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. J, S . C. i B. K , svih iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2015 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. J, S. C. i B. K . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Upravom za imovinu i inspekcijske poslove grada N . u predmetu bro j 465-70/83-04, povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljkama ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. J, S . C . i B . K, sve iz Niša, podnele su, 30. januara 2012. godine, preko punomoćnika A . B, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji se vodi pred Upravom za imovinu i inspekcijske poslove grada Niša u predmetu broj 465-70/83-04.

U ustavnoj žalbi se detaljno opisuje tok upravnog postupka za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, koji je pokrenut povodom zahteva od "2. novembra 1991. godine". Ističe se da postupak deeksproprijacije još uvek nije okončan.

Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe da neodlučivanje o zahtevu i probijanje svih rokova daje osnov za "naplatu štete", zaključio da se može smatrati da su podnositeljke istakle zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Uprave za imovinu i inspekcijske poslove grada Niša broj 465-70/83-04, kao i u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Opštinskog sekretarijata za finansije opštine N. broj 465/70-83 od 6. aprila 1984. godine eksproprisane su, između ostalih, bliže opisane katastarske parcele (stav 1. dispozitiva, tačka 13.) u susvojini sada pokojnog I . J . i njegovih ćerki, ovde podnositeljki ustavne žalbe, S . J . (sada C .) i B. K. Kao korisnik eksproprijacije označena je opština N, dok je svrha bila izgradnja stambenih objekata.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu R. 2212/88 od 25. aprila 1989. godine navedenim ranijim sopstvenicima određena je naknada za eksproprisane nepokretnosti u opredeljenom novčanom iznosu.

3.2. Raniji sopstvenici eksproprisanih nepokretnosti podneli su 2. februara 1991. godine zahtev za deeksproprijaciju, kojim su tražili da se poništi pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji od 6. aprila 1984. godine, jer na predmetnom zemljištu "ništa nije urađeno".

Rešenjem Sekretarijata za urbanizam Gradske uprave grada N. broj 03-463-70/83 od 18. januara 1993. godine odbijen je zahtev ranijih sopstvenika za poništaj navedenog rešenja, jer je zemljište privedeno nameni za koju je eksproprisano.

Rešavajući o žalbi, Ministarstvo finansija - Resor za imovinsko-pravne poslove je rešenjem broj 465-489/92 od 29. maja 1995. godine poništilo pobijano rešenje i vratilo predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. Drugostepeni organ je ukazao prvostepenom organu da u ponovnom postupku treba da na nesumnjiv način utvrdi datum pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji od 6. aprila 1984. godine, te da uviđajem na licu mesta u prisustvu veštaka građevinske struke i stranaka (žalilaca i Gradskog javnog pravobranilaštva) utvrdi da li je korisnik eksproprijacije u roku od tri godine od pravnosnažnosti rešenja izvršio znatnije radove na objektu, prema njegovoj prirodi (ako se radi o običnoj eksproprijaciji), odnosno da li je korisnik eksproprijacije u roku od pet godina od pravnosnažnosti rešenja na kompleksu zemljišta izvršio znatnije radove na pripremi i uređenju zemljišta (ako se radi o eksproprijaciji kompleksa zemljišta). Taj organ je istakao da će se tek na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog uz učešće veštaka i izjašnjenje stranaka o njegovom nalazu i mišljenju, moći sa sigurnošću utvrditi da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, u smislu člana 39. Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik SRS", br. 40/84, 53/87, 22/89 i 15/90, "Službeni glasnik RS", broj 6/90 i "Službeni list SRJ", broj 53/95).

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu O. 21/98 od 16. februara 1998. godine za naslednike iza pokojnog I. J . oglašene su G . J, S . C . i B . K, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Prvostepeni organ je zaključkom broj 04-46/70-83 od 6. aprila 2000. godine odredio veštačenje radi utvrđivanja da li je korisnik eksproprijacije u roku od pet godina od pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na objektu. Za veštaka je određeno Javno preduzeće "D. za i . g . N", koje je 21. juna 2000. godine dostavilo prvostepenom organu svoj nalaz i mišljenje. Na usmenoj raspravi održanoj 26. februara 2001. godine, prvostepeni organ je naložio veštaku da se u roku od osam dana izjasni o primedbama podnositeljki od 4. jula 2000. godine.

Nakon što su podnositeljke ustavne žalbe 2. jula 2008. godine izjavile žalbu zbog „ćutanja uprave“, prvostepeni organ je zaključkom broj 04-465-70/83 od 10. septembra 2008. godine odredio veštačenje stepena izgrađenosti eksproprisanih katastarskih parcela. Veštak je 20. novembra 2008. godine dostavio prvostepenom organu svoj nalaz i mišljenje, a 20. januara 2009. godine njegovu dopunu, o kojima su se podnositeljke izjasnile podnescima od 4. decembra 2008. godine i 14. aprila 2009. godine.

Usmena rasprava zakazana za 14. mart 2011. godine nije održana.

Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 9. marta 2015. godine nije bilo drugog postupanja u ovom predmetu.

3.3. Kad je reč o učešću podnositeljke ustavne žalbe Gordane Jovanović u predmetnom upravnom postupku, Ustavni sud je, prema raspoloživim spisima predmeta, utvrdio da je podnositeljka, kao pravni sledbenik pokojnog Ivana Jovanovića, zajedno sa ostalim podnositeljkama izjavila žalbu zbog „ćutanja uprave“ od 2. jula 2008. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnositeljke ustavne žalbe pozivaju, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće zakonske odredbe:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, kao i da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208.); da ako je žalbu izjavila stranka zato što prvostepeni organ nije doneo rešenje u propisanom roku (član 208. stav 2), drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku, te ako nađe da rešenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od jednog meseca, a ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta (član 236. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbom člana 24. stav 3. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako prvostepeni organ protiv čijeg akta ima mesta žalbi nije u roku od 60 dana ili u posebnim propisom određenom kraćem roku doneo nikakvo rešenje po zahtevu, stranka ima pravo da se obrati svojim zahtevom drugostepenom organu, kao i da protiv rešenja drugostepenog organa stranka može pokrenuti upravni spor, a može ga pokrenuti i ako ovaj organ ne donese rešenje, pod uslovom da ga nije doneo ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju. Važeći Zakon o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) sadrži odredbu člana 19. stav 1. zakona, koja propisuje identične rokove i uslove za podnošenje tužbe zbog nedonošenja rešenja po žalbi protiv negativnog prvostepenog rešenja, koji se takođe primenjuju na podnošenje tužbe zbog dvostrukog „ćutanja uprave“ (videti Rešenje Ustavnog suda IUz-107/2011 od 24. novembra 2011. godine).

5. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Sud je stao na stanovište da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodi u okviru razumnog roka ili ne, mora uzeti u obzir i stanje na dan stupanja na snagu Ustava. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak za deeksproprijaciju povodom koga je izjavljena ustavna žalba pokrenut povodom zahteva koji su 2. februara 1991. godine podneli sada pokojni I. J . i podnositeljke S . C . i B . K. Kako je podnositeljka G . J . pravni sledbenik pokojnog I . J, Ustavni sud je našao da je period merodavan za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na sve tri podnositeljke ustavne žalbe počeo da teče od trenutka podnošenja navedenog zahteva. Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao 21 godinu, kao i da još uvek nije okončan.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da dosadašnje 24-godišnje trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da on nije okončan u okviru razumnog roka, posebno zbog toga što se ne postavljaju naročito složena činjenična i pravna pitanja koja je treba razjasniti, a na koja je prvostepenom organu precizno i detaljno ukazano u drugostepenom rešenju donetom još 29. maja 1995. godine. Ustavni sud je imao u vidu i doprinos podnositeljki ustavne žalbe, koje su tek 2008. godine izjavile žalbu zbog „ćutanja uprave“, a nakon toga nisu više koristile pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom. Ipak, navedeni doprinos podnositeljki ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za neobjašnjivo duge vremenske intervale potpune neaktivnosti prvostepenog organa, od 1995. do 2000. godine, potom od 2001. do 2008. godine, te od 2011. godine do danas. Rezultat neprimereno sporog i nedelotvornog postupanja prvostepenog organa je da se osporeni postupak, nakon skoro četvrt veka, nalazi na samom početku, u fazi rešavanja o zahtevu podnositeljki ustavne žalbe za deeksproprijaciju. Pri tome je nesumnjiv pravni i materijalni interes podnositeljki da se upravni postupak okonča poništajem pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, kako bi se moglo pristupiti rešavanju imovinsko-pravnih odnosa sa korisnikom eksproprijacije.

Kako nije bilo okolnosti koje su procesno onemogućavale vođenje i okončanje postupka, Ustavni sud je ocenio da prevashodna odgovornost za preterano kašnjenje u rešavanju o zahtevu podnositeljki leži na Upravi za imovinu i inspekcijske poslove grada N. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpele podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja osporenog upravnog postupka, doprinos prvostepenog organa, značaj koji predmet postupka imao za podnositeljke, kao i pasivan odnos podnositeljki ustavne žalbe u odnosu na mogućnost ubrzanja postupka, koje su tek 2008. godine izjavile žalbu zbog „ćutanja uprave“, a nakon toga više nisu koristile pravna sredstva koja su im, u skladu sa zakonom, stajala na raspolaganju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog neaktivnosti i nedelotvornog postupanja prvostepenog organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak pred Upravom za imovinu i inspekcijske poslove grada N. u predmetu broj 465-70/83-04 okončao u najkraćem roku.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti