Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud utvrđuje da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, uključujući opasnost od bekstva i posebno teške okolnosti krivičnog dela ubistva, te nije povređeno pravo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6912/2012
19.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. P . iz Sombora , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. P . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Kv. 146/12 od 5. jula 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1632/12 od 13. jula 2012. godine u odnosu na istaknutu povred u prava iz člana 31. st . 1. i 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. P . iz Sombora je , 5. jula 2012. godine, preko punomoćnika B . M, advokata iz Novog Sada, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede načela iz čl. 3, 18. i 21 . Ustava Republike Srbije i prava iz člana 27. stav 2, člana 30, člana 31. st. 1. i 2, člana 32. st. 1. i 2. i člana 36. Ustava..

Suština navoda podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora zasniva se na tvrdnji da u osporenim rešenjima o produženju pritvora nisu dati dovoljno jasni, ubedljivi i individualizovani razlozi koji bi opravdali ovu meru. Povredu ostalih Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih prava, podnositeljka ustavne žalbe zasniva na sledećim tvrdnjama: da su „kršena njena prava na upotrebu svog jezika“; da joj nije omogućena upotreba maternjeg jezika; da „u postupku ne postoje zakonito pribavljeni dokazi koji bi ukazivali na postojanje osnovane sumnje“ da je izvršila krivično delo koje joj se stavlja na teret; da je „u ovom postupku došlo do kršenja zakona i kontaminacije tragova, da su dokazni predmeti koje je tužilac predložio u potporu podignute optužnice nedovoljni da zadovolje nivo postojanja osnovane sumnje“, te da bi „zadržavanje okrivljene u pritvoru bilo kršenje njenih ljudskih prava kao posledica nezakonitog postupanja policije i suda“.

Predložila je da Ustavni sud „napadnuta rešenja ukine kao protivna Ustavu“ i pritvor ukine „uz primenu neke od blažih mera“ .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno kili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Somboru se vodio krivični postupak protiv podnositeljke ustavne žalbe u predmetu K. 165/10 .

Krivični postupak je pokrenut 15. avgusta 201 0. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Višeg suda u Somboru da se protiv podnositeljke ustavne žalbe sprovede istraga.

Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo u Somboru je 25. oktobra 2010. godine protiv podnositeljke ustavne žalbe podiglo optužnicu zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika .

U vreme podnošenja ustavne žalbe (22. avgust 2012. godine), krivični postupak je bio u fazi glavnog pretresa.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), Viši sud u Somboru je 26. juna 2013. godine doneo presudu K. 165/10 kojom je podnositeljku ustavne žalbe oglasio krivom i osudio je na zatvorsku kaznu. Navedena presuda je po žalbama ukinuta 11. februara 2014. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnositeljka se do dana podnošenja ustavne žalbe ( 5. jula 2012. godine) nalazi la u pritvoru dve godin e, računajući od 13. avgusta 201 0. godine kada je lišena slobode.

Pritvor je prema podnositeljki ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Somboru Ki. 98/10 od 15. avgusta 201 0. godine i tokom trajanja krivičnog postupka je pritvor prema podnositeljki produžavan.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnositeljki ustavne žalbe produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Somboru Kv. 146 /12 od 5. jula 2012. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže dva meseca.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da „u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je V. P . izvršila krivično delo ubistvo“; da je utvrđeno da okrivljena ima „dvojno državljanstvo, i to državljanstvo Republike Srbije i Republike Makedonije, koje okolnosti prema stanovištu Veća ukazuju da bi se boravkom na slobodi okrivljena mogla dati u bekstvo i napustiti Republiku Srbiju i postati nedostupna sudu“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je za krivično delo ubistvo koje se okrivljenoj stavlja na teret predviđena kazna zatvora preko deset godina; da „postoji osnovana sumnja da je krivično delo izvršeno prema oštećenoj S.M, staroj 85 godina, koja je živela sama u zgradi gde ima veći broj stanara i da postoji osnovana sumnja da je oštećena lišena života na taj način što joj je okrivljena, zamahom ruke u kojoj je držala nož zadala 56 uboda u predelu grudnog koša, vrata, lica, ramena i ruku i time nanela oštećenoj tešku telesnu povredu opasnu po život u vidu 50 ubodnih rana, jedne ubodne i pet sekotina, usled kojih je došlo do iskrvarenja u kratkom vremenu nakon povređivanja i smrt oštećene S.M“; da „Veće nalazi da navedene okolnosti nedvosmisleno predstavljaju naročito teške okolnosti izvršenja predmetnog krivičnog dela“.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Kž2. 1632/12 od 13. jula 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Somboru Kv. 146/12 od 5. jula 2012. godine, našavši da je prvostepeni sud pravilnom primenom odredaba Zakonika o krivičnom postupku prema podnositeljki produžio pritvor, kao i da je „pritvaranje okrivljene neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ista svrha se ne može ostvariti drugom merom“, zbog čega „Apelacioni sud nije prihvatio predlog branioca okrivljene da pritvor bude zamenjen nekom drugom merom obezbeđenja prisustva na glavnom pretresu“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se v ladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je z abranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. stav 2.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega i da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem (član 32. st. 1. i 2. ); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. ZKP bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog, ako: se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (stav 1.); je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (stav 5.).

Odredbama člana 146. ZKP je, pored ostalog, bilo propisano: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP bilo je propisano: da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

Članom 113. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/2009, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), je propisano da će se ko drugog liši života, kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (krivično delo ubistvo).

5. Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31 . Ustava u odnosu na osporena rešenj a, u suštini, zasnivaju na tvrdnji da u osporenim rešenjima o produženju pritvora nisu dati dovoljno jasni, ubedljivi i individualizovani razlozi koji bi opravdali ovu meru.

Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnositeljki ustavne žalbe produžen zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrši la krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, za koje delo je zaprećena kazna zatvora od pet do petnaest godina. Pritvor je prema podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenj ima pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1) i 5 ) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva i zbog toga što je za krivično delo koje joj se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, a po oceni nadležnih sudova, to je bilo opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja Višeg suda u Somboru Kv. 146/12 od 5. jula 2012. godine je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnositeljka ustavne žalbe izvršila krivično delo ubistvo, a da ima „dvojno državljanstvo, i to državljanstvo Republike Srbije i Republike Makedonije, koje okolnosti prema stanovištu Veća ukazuju da bi se boravkom na slobodi okrivljena mogla dati u bekstvo i napustiti Republiku Srbiju i postati nedostupna sudu“. U odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP je navedeno da je za krivično delo ubistvo koje se okrivljeno j stavlja na teret zaprećena kazna zatvora preko deset godina, a da je produženje pritvora opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela koje su se, po oceni nadležnog suda, ogledale u tome postoji osnovana sumnja da je krivično delo izvršeno prema ženi staroj 85 godina, koja je živela sama i koja je lišena života nakon 56 uboda, usled kojih je došlo do iskrvarenja u kratkom vremenu nakon povređivanja i nastupanja smrti.

Apelacioni sud u Novom Sadu je u osporenom drugostepenom rešenju Kž2. 1632/12 od 13. jula 2012. godine našao da je prvostepeni sud pravilno prema podnositeljki ustavne žalbe produžio pritvor, smatrajući da je „pritvaranje okrivljene neophodno radi vođenja krivičnog postupka“ i da se „ista svrha ne može ostvariti drugom merom“.

Ustavni sud je ocenio da su osporen a rešenj a zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sud ovi postupa li u skladu sa ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi da se podnositeljki ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnositeljke ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazloženo. Činjenica da postoji osnovana sumnja da je podnositeljka ustavne žalbe izvršila krivično delo ubistvo i da pored srpskog ima i makedonsko državljanstvo, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Takođe, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima nave li i jasno obrazlaži li, pored visine zaprećene kazne, zašto je prema podnositeljki opravdano produžiti pritvor zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela, i to jer postoji osnovana sumnja da je krivično delo izvršeno prema ženi staroj 85 godina, koja je živela sama i koja je lišena života nakon 56 uboda, usled kojih je došlo do iskrvarenja u kratkom vremenu nakon povređivanja i nastupanja smrti.

Konačno, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodio protiv podnositeljke ustavne žalbe pred Višim sudom u Somboru veoma složen imajući u vidu krivičn o del o za koja postoji osnovana sumnja da ga je podnositeljka izvršila (krivično delo ubistvo), odnosno zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku. Kako je do trenutka podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak trajao dve godine, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i zakazan glavni pretres na kome se izvode dokazi, Ustavni sud smatra da je nadležni sud u dotadašnjem toku sa primerenom hitnošću vodio predmetni krivični postupak.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da su u osporenim rešenj ima o produženju pritvora navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih su nadležni sud ovi smatra li da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se u dotadašnjem toku vodio sa primerenom hitnošću.

Stoga je Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređen o Ustavom zajemčen o prav o podnositeljke ustavne žalbe iz člana 31. st . 1. i 2. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio u ovom delu ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje u pogledu ostalih razloga i navoda ustavne žalbe, koji se tiču istaknutih procesnih nepravilnosti u toku samog krivičnog postupka, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena, s obzirom na to da je predmetni sudski postupak još uvek u toku. Naime, Ustavni sud ukazuje na to da do povrede prava na pravično suđenje i ostalih označenih ustavnih prava i načela, može doći tek sudskom presudom kojom bude odlučivano o krivici okrivljenog lica, kao i da će podnositeljka ustavne žalbe moći da izjavi žalbu protiv prvostepene presude zbog svih razloga , koji po njenom mišljenju , predstavljaju povrede odredaba krivičnog postupka, a tek po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva, eventualno i ustavnu žalbu. Stoga je Ustavni sud je u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti