Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe u vezi sa služenjem vojnog roka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Utvrđeno je da nisu povređena prava na pravično suđenje i pravno sredstvo, jer je zahtev za oslobađanje od vojne obaveze zakonito odbačen zbog nedostavljanja traženih dokaza.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-692/2008
10.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branka Cvetkovića iz Nove Gorice, Republika Slovenija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se ustavna žalba Branka Cvetkovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 561/07 od 24. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branko Cvetković iz Nove Gorice, Republika Slovenija, preko punomoćnika Žarka Vujovića, advokata iz Niša, izjavio je 19. juna 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, kojom je odbijena tužba u upravnom sporu koji je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo protiv konačnog rešenja Komande vojnog okruga Niš, Up-2 br. 178/2006 od 24. novembra 2006. godine. Navedenim rešenjem odbijena je žalba izjavljena protiv zaključka Komande vojnog odseka Niš Up-1 br. 3139-3 od 17. oktobra 2006. godine, kojim je odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za oslobađanje od obaveze služenja vojnog roka u Republici Srbiji. U ustavnoj žalbi se navodi da su osporenom presudom povređene ustavne i zakonske odredbe koje su od značaja za odlučivanje o podnetom zahtevu, i to: odredbe člana 45. Ustava, koje se odnose na prigovor savesti u postupku ispunjavanja vojne obaveze, odredbe člana 305. Zakona o Vojsci Jugoslavije koje uređuju pitanje upućivanja na služenje vojnog roka i odredba člana 7. Zakona o opštem upravnom postupku prema kojoj su organi koji rešavaju u upravnim stvarima dužni da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa građana. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su upravni organi i sud prekršili načelo zakonitosti u postupanju u predmetnoj stvari i time povredili njegova Ustavom zajemčena prava na pravično suđenje (član 32. stav 1.) i na pravno sredstvo (član 36. stav 2.).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbama Ustava na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u zaključak Komande vojnog odseka Niš Up-1 br. 3139-3 od 17. oktobra 2006. godine, rešenje Komande vojnog okruga Niš, Up-2 br. 178/2006 od 24. novembra 2006. godine i osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije U. 561/07 od 24. januara 2008. godine.

Komanda vojnog odseka Niš, rešavajući o zahtevu regruta Branka Cvetkovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, u predmetu oslobađanja obaveze služenja vojnog roka, donela je 17. oktobra 2006. godine zaključak Up-1 br. 3139-3 kojim je predmetni zahtev odbačen. U obrazloženju zaključka je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo zahtev kojim je tražio oslobađanje od obaveze služenja vojnog roka, jer ima slovenačko državljanstvo, živi u Sloveniji i oslobođen je služenja vojnog roka u Sloveniji; da je uvidom u podneti zahtev utvrđeno da uz zahtev nisu priloženi dokaz o plaćenoj taksi i ostali ''pravno-valjani dokazi za regulisanje statusa''; da je podnosilac zahteva, saglasno odredbi člana 58. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, pozvan da navedene nedostatke otkloni, što on nije učinio u ostavljenom roku, pa je zahtev odbačen.

Rešenjem komandanta Komande vojnog okruga Niš Up-2 br. 178/2006 od 24. novembra 2006. godine odbijena je žalba izjavljena protiv navedenog zaključka, sa obrazloženjem da je zaključak o odbacivanju zahteva zasnovan na zakonu, jer zahtev koji je stranka podnela sadrži formalni nedostatak koji sprečava postupanje organa, a koji nije otklonjen u ostavljenom roku, odnosno nije dostavljen dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi i dokazi na osnovu kojih će prvostepeni organ da utvrdi činjenicu stalnog života u inostranstvu.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije U. 561/07 od 24. januara 2008. godine odbijena je tužba u upravnom sporu koji je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo protiv navedenog rešenja komandanta Komande vojnog okruga Niš. U obrazloženju osporene presude navedeno je da je tuženi organ pravilno odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv zaključka prvostepenog organa od 17. oktobra 2006. godine, s obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije postupio po nalogu organa i u ostavljenom roku dostavio tražene dokaze od značaja za odlučivanje po podnetom zahtevu, i to: izjavu overenu u ambasadi Republike Srbije da ne želi da vojni rok služi u Vojsci Srbije, dokaz da stalno živi u inostranstvu (izvod iz matične knjige venčanih, ako je u braku, uverenje da je u radnom odnosu u inostranstvu, uverenje da je kreditno zadužen u inostranstvu, uverenje iz matične knjige rođenih za decu i suprugu, ako ih ima i druge dokaze na osnovu kojih se može zaključiti gde se nalazi centar tužiočevih ekonomskih, porodičnih i drugih životnih aktivnosti). Pravne razloge za svoju ocenu sud nalazi u odredbama člana 58. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01), kojima je propisano da, ako podnesak sadrži neki formalni nedostatak koji sprečava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak učiniće sve što treba da se nedostaci otklone i odrediće podnosiocu rok u kom je dužan da to učini (stav 1.), te da, ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku pa se usled toga ne može postupati po podnesku, organ će zaključkom odbaciti takav podnesak (stav 2.). Vrhovni sud Srbije takođe ukazuje da navodi tužbe u pogledu neplaćene takse kao razloga odbačaja zahteva nisu od uticaja, s obzirom na to da zahtev tužioca nije odbačen zbog neplaćene takse, već iz razloga nepostupanja po nalogu organa za dostavljanje traženih dokaza.

4. Po oceni Ustavnog suda, osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje (član 32. stav 1.) i pravno sredstvo (član 36. stav 2.), na čiju se povredu ustavnom žalbom poziva. Ustavni sud je utvrdio da su u osporenoj presudi dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi na osnovu kojih je odbijena tužba u upravnom sporu koji je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo u postupku sudske kontrole zakonitosti rada upravnih organa koji su odlučivali o njegovom zahtevu. Ustavni sud ukazuje da se ispitivanje pravičnosti u postupanju prvostepenog i drugostepenog upravnog organa, odnosno suda koji je odlučivao u predmetnom upravnom sporu, vezuje za ispitivanje pravilnosti primene odredaba Zakona o opštem upravnom postupku kojima je uređeno postupanje upravnog organa u postupku pribavljanja pravno valjanih dokaza na osnovu kojih se o podnetom zahtevu odlučuje. Uspešno okončanje postupka prikupljanja relevantnih dokaza, pretpostavka je za odlučivanje o podnetom zahtevu stranke primenom materijalnog prava kojim je sporni odnos uređen. Ustavni sud nalazi da nedostavljanje dokaza u pogledu plaćene administrativne takse ne bi moglo biti razlog za nepostupanje prvostepenog organa po podnetom zahtevu, ali kako u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe nije uz podneti zahtev priložio i sve zakonom propisane dokaze od značaja za odlučivanje, niti je to učinio na traženje prvostepenog organa kome je zahtev podnet, sledi da nisu postojale procesnopravne pretpostavke za meritorno odlučivanje o podnetom zahtevu primenom relevantnog materijalnog prava. Stoga nisu osnovani navodi ustavne žalbe koji se odnose na povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Razmatrajući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu Ustavom zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.), Ustavni sud je utvrdio da su podnosiocu ustavne žalbe stajala na raspolaganju pravna sredstva za zaštitu njegovih prava i na zakonu zasnovanih interesa, koja je on iskoristio izjavljivanjem žalbe na zaključak prvostepenog upravnog organa i podnošenjem tužbe sudu protiv konačnog drugostepenog rešenja. Stoga je ocenjeno da je ustavna žalba i u tom delu neosnovana.

Polazeći od svega navedenog, a saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), Ustavni sud podnetu ustavnu žalbu u celosti odbio.

5. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe u vezi sa služenjem vojnog roka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti