Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akata tužilaštva i suda
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv više akata javnog tužilaštva, suda i Poverenika. Akti tužilaštva i nalog suda ne predstavljaju pojedinačne akte podobne za osporavanje, dok u ostalom delu nisu ispunjene procesne pretpostavke.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milenka Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Milenka Jovanovića izjavljena protiv obaveštenja Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 296/07 od 20. februara 2008. godine, naloga Prvog opštinskog suda u Beogradu Ki. 655/08 od 23. maja 2008. godine, rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu Kv. 1063/08 od 22. oktobra 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 3465/09 od 14. januara 2009. godine i rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti 07-00-00352/2008-3 od 28. maja 2009. godine, kao i protiv radnji Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 296/07 i Prvog opštinskog suda u Beogradu u predmetu Ki. 655/08.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milenko Jovanović iz Beograda, preko advokata Jovanke Jović Trifunović iz Beograda, uputio je Ustavnom sudu 23. februara 2009. godine podnesak označen kao dopuna ustavne žalbe koja je zavedena pod projem Už. 1542/2008, protiv obaveštenja Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 296/07 od 20. februara 2008. godine, naloga Prvog opštinskog suda u Beogradu Ki. 655/08 od 23. maja 2008. godine, rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu Kv. 1063/08 od 22. oktobra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 3465/09 od 14. januara 2009. godine, kao i protiv radnji Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 296/07 i Prvog opštinskog suda u Beogradu u predmetu Ki. 655/08, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe se pozvao i na povredu ustavnog načela neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava.
Budući da se radi o novoosporenim aktima i radnjama, Ustavni sud je povodom ovog podneska formirao poseban predmet koji je zaveden pod brojem Už- 693/2009.
Podneskom od 1. jula 2009. godine, naslovljenim kao dopuna ustavne žalbe koja je zavedena pod brojem Už-693/2009, podnosilac je osporio i rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 07-00-00352/2008-3 od 28. maja 2009. godine, ne navodeći Ustavom zajemčena prava za koja smatra da su mu povređena osporenim aktom.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao član 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ustavnom žalbom osporavaju pojedinačni akti i radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih zajemčenih prava i sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je preko punomoćnika podneo Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv više poznatih i nepoznatih lica, zbog više krivičnih dela.
Osporenim aktom Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 296/08 od 20. februara 2008. godine punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je obavešten da nije nađen osnov za pokretanje krivičnog postupka protiv prijavljenih, te da može u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja, da preduzme krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage Prvom opštinskom sudu u Beogradu.
Podnosilac ustavne žalbe je preko punomoćnika 11. marta 2008. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu dostavio podnesak naslovljen kao zahtev za sprovođenje istrage, u svojstvu oštećenog kao tužioca, protiv NN lica zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika.
Istražni sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu je osporenim aktom Ki. 655/08 od 23. maja 2008. godine naložio punomoćniku oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da uredi zahtev podnet tom sudu i poučio ga šta sve podnesak mora da sadrži, kao i koje su posledice nepostupanja po nalogu.
Osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu Kv. 1063/08 od 22. oktobra 2008. godine odbačen je kao neuredan podnesak oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, naslovljen kao zahtev za sprovođenje istrage, podnet tome sudu 11. marta 2008. godine, preko punomoćnika, jer nije postupljeno po nalogu suda za njegovo uređenje.
Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, koju je Okružni sud u Beogradu osporenim rešenjem Kž. 3465/08 od 14. januara 2009. godine odbio kao neosnovanu.
Osporenim rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 07-00-00352/2008-3 od 28. maja 2009. godine odbijena je žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Gradskog sudije za prekršaje broj 11-112/08-826 od 22. aprila 2008. godine. U pravnoj pouci navedeno je da protiv ovog rešenja nije dopuštena žalba, već se može pokrenuti upravni spor tužbom Vrhovnom sudu Srbije, u roku od 30 dana od dana prijem rešenja.
4. Polazeći od prethodno iznete sadržine osporenih akata i radnji, Ustavni sud ističe da osporeno obaveštenje Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 296/08 od 20. februara 2008. godine, nalog Prvog opštinskog suda u Beogradu Ki. 655/08 od 23. maja 2008. godine, kao ni „radnje Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 296/07 i Prvog opštinskog suda u Beogradu u predmetu Ki. 655/08“, prema pravnom stavu Ustavnog suda, ne predstavljaju pojedinačne akte i radnje protiv kojih je, saglasno odredabama člana 170. Ustava, dozvoljena ustavna žalba, jer ovim aktima i radnjama nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Stoga je u odnosu na navedene akte i radnje Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
5. U odnosu na osporeno rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu Kv. 1063/08 od 22. oktobra 2008. godine i rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž. 3465/09 od 14. januara 2009. godine, a kojima je pravnosnažno odbačen kao neuredan zahtev za sprovođenje istrage koji je podnosilac ustavne žalbe podneo u svojstvu oštećenog kao tužioca, jer u ostavljenom roku nije postupio po nalogu suda i uredio ga, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da iz sadržine člana 32. stav 1. Ustava sledi da se u krivičnom postupku pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom licu, jer se radi o postupku u kome se odlučuje o optužbama koje su nekom licu stavljene na teret. Stoga Ustav oštećenom koji ima svojstvo tužioca, kao ni privatnom tužiocu ne jemči pravo da će protiv određenog lica biti vođen krivični postupak, niti da će to lice biti oglašeno krivim. Ovo tim pre ukoliko sam oštećeni kao tužilac, kao u konkretnom slučaju, ne postupajući po nalogu suda, ne obezbedi procesne pretpostavke za vođenje postupka.
Saglasno izloženom, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o tome da je podnosiocu „uskraćeno pravo na pristup sudu“ ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ista ocena Ustavnog suda odnosi se i na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, s obzirom na to da navode o povredi označenog prava podnosilac zasniva zapravo na povredi prava na pravično suđenje, dok je, sa druge strane osporeno drugostepeno rešenje nesporan dokaz da je u konkretnom slučaju podnosilac imao i da je iskoristio pravo da protiv prvostepenog rešenja izjavi žalbu i da je o njegovoj žalbi nadležni sud meritorno odlučio.
Podnosilac ustavne žalbe se pozvao na to da mu je u ovom krivičnom postupku povređeno načelo neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava, koje može biti predmet razmatranja u ustavnosudskom postupku pokrenutom ustavnom žalbom samo u vezi sa povredom ili uskrađivanjem nekog konkretnog ljudskog prava ili slobode. S obzirom na to da je Ustavni sud našao da ne postoji povreda Ustavom zajemčenih prava na koje se pozvao podnosilac ustavne žalbe, samim tim nema ni povrede navedenog ustavnog načela.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
6. U odnosu na osporeno rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti 07-00-00352/2008-3 od 28. maja 2009. godine, a polazeći od navedenih odredaba Ustava i Zakona da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, navoda ustavne žalbe i činjenice da je podnosilac u osporenom rešenju bio poučen o pravu na pravno sredstvo, ali da ga nije iscrpeo u postupku u kome je ospreni akt donet, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević