Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu zbog navodnog odugovlačenja postupka smetanja državine. Utvrđeno je da su navodi osporavanje činjeničnog stanja i primene prava, a ne povreda ustavnih prava. Takođe, zahtev za dostavu spisa je ispunjen pre podnošenja žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-694/2008
02.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gligora Gligorova i Kalinke Gligorov, oboje iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gligora Gligorova i Kalinke Gligorov izjavljena protiv „radnji koje nisu preduzete od strane Opštinskog suda u Bosilegradu u parničnom postupku P. 256/06“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gligor Gligorov i Kalinka Gligorov, oboje iz Bosilegrada, su 23. juna 2008. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koja je u upisniku zavedena pod brojem Už - 694/2008. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Bosilegradu u predmetima P. 256/06 i P. 180/06, kao i u izvršnom postupku koji se vodio pred istim sudom u predmetu I. 21/08. S obzirom na to da se ustavnom žalbom osporavaju radnje u tri različita sudska postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 2. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08) razdvojio postupke po ustavnoj žalbi u odnosu na postupke u predmetima I. 21/08 i P. 180/06 i formirao predmete Už - 835/2008 i Už - 836/2008.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da ustavnu žalbu podnose protiv radnji koje nisu preduzete od strane Opštinskog suda u Bosilegradu u parničnom postupku radi zaštite smetanja državine, usled nedostavljanja blagovremeno podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažnog rešenja Opštinskog suda u Bosilegradu P. 256/06 od 23. februara 2007. godine, koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Vranju Gž. 1022/07 od 26. decembra 2007. godine, na dalju nadležnost Vrhovnog suda Srbije, te da je u ovom postupku od strane Opštinskog suda u Bosilegradu učinjena povreda, odnosno uskraćivanje ljudskog prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. U ustavnoj žalbi se navode razlozi zbog kojih podnosioci smatraju da su navedena rešenja, protiv kojih su izjavili zahtev za zaštitu zakonitosti, nezakonita, te imaju interes da nadležni sud što pre odluči o njihovom zahtevu i predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i naloži Opštinskom sudu u Bosilegradu da odmah dostavi Vrhovnom sudu Srbije radi rešavanja zahtev za zaštitu zakonitosti podnosilaca podnet tom sudu 19. marta 2008. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je ostvario uvid u ustavnu žalbu, dostavljenu dokumentaciju, kao i spise predmeta Opštinskog suda u Bosilegradu P. 256/06, i utvrdio sledeće:

Protiv podnosilaca ustavne žalbe je 9. novembra 2006. godine podneta tužba Opštinskom sudu u Bosilegradu zbog smetanja državine, sa zahtevom da sud naloži tuženima da uspostave stanje državine kao pre smetanja, da se ubuduće uzdržavaju od bilo kakvog smetanja i da tužiocima naknade parnične troškove. Opštinski sud u Bosilegradu je, nakon sprovedenog dokaznog postupka, doneo prvostepeno rešenje P. 256/06, kojim je usvojio tužbeni zahtev, 23. februara 2007. godine.

Tuženi su protiv prvostepenog rešenja izjavili žalbu 23. marta 2007. godine, a 29. marta su dopunili žalbu. Opštinski sud u Bosilegradu je 8. maja 2007. godine dostavio žalbu sa spisima Okružnom sudu u Vranju, koji je 26. decembra 2007. godine doneo rešenje Gž. 1022/07, kojim je odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. Okružni sud je našao da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i u svemu prihvatio kao pravilne, potpune i osnovane razloge koje je za usvajanje tužbenog zahteva dao prvostepeni sud.

Po dobijanju obaveštenja Republičkog javnog tužioca GT- I- broj 180/08 od 22. februara 2008. godine da nije našao osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, tuženi su preko Opštinskog suda u Bosilegradu 19. marta 2008. godine podneli Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti. Opštinski sud u Bosilegradu je 12. juna 2008. godine dostavio navedeni zahtev Okružnom sudu u Vranju radi prosleđivanja Vrhovnom sudu Srbije na odlučivanje, a Vrhovni sud Srbije je rešenjem Sgzz. 556/08 od 2. jula 2008. godine odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava koje se u ustavnoj žalbi navodi. Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe ponavljaju razloge iznete u žalbi protiv prvostepenog rešenja, kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava u konkretnom slučaju, a koje drugostepeni sud nije prihvatio, o čemu je u svom rešenju dao obrazložene razloge. Istovremeno, ustavnom žalbom se zahteva od Ustavnog suda da naloži Opštinskom sudu u Bosilegradu da odmah dostavi Vrhovnom sudu Srbije radi rešavanja zahtev za zaštitu zakonitosti podnosilaca podnet tom sudu 19. marta 2008. godine. Međutim, iz obaveštenja predsednika Opštinskog suda u Bosilegradu VI Su. 15/08 od 16. juna 2008. godine, koje su podnosioci priložili uz ustavnu žalbu, proizlazi da je Opštinski sud u Bosilegradu dostavio njihov zahtev za zaštitu zakonitosti Okružnom sudu u Vranju, radi daljeg prosleđivanja Vrhovnom sudu Srbije 12. juna 2008. godine, tj. pre podnošenja ustavne žalbe.

4. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se još jednom ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi Ustavni sud nije nadležan da kao instancioni sud ceni zakonitost odluka redovnih sudova, već jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredaba Ustavom zajemčenih prava, a sa stanovišta njihove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom. Takođe, iz okolnosti ukupnog tajanja parničnog postupka od podnošenja tužbe do momenta podnošenja ustavne žalbe, u kome su do tog momenta donete prvostepena i drugostepena odluka o tužbi, a podnosioci ustavne žalbe su izjavili i vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, koji je dostavljen nadležnom sudu na odlučivanje i navoda ustavne žalbe očigledno ne proizlaze razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, u postupku P. 256/06 koji se vodio pred Opštinskim sudom u Bosilegradu.

S obzirom na to da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, zbog toga što nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti